Писци и књиге IV

82 писци и КЊИГЕ

из 1851, од драме Рот. У расправи Разтита Патозетђвка ро Нетоаљвкој Старчевић овако нештедно говори о католичком свештенству У Хрватској: „Попи, у нималовредности, небијаху, како касније, просукани а већ онда без ума, поштења и вере, у злоћах најперви, тражијаху своју срећу у незнању, у потиштености, у херђи пука...“: У истом чланку, на другом месту: „А у пуку западне церкве, где потиче штогод добра и поштена, то пречесто долази само отуда, што он не слуша и не следи попа. Да овај пук не би био поживинчен, он би уз ретке изнимке у попу сматрао највећега свога непријатеља. У истину, народ херватски има сву своју несрећу попом приписати...“ 1871, у Нетоагзћој силовито напада на „смрдљиве попесине“, „којима је посао народ заглупљивати, те добро своје мешине и џепове пунити“.

Тако је писао Отарчевић, за кога његов поуздани и савесни биограф Г. Шегвић тврди да „не бијаше никакав безвјерац, или противник буди католичких обреда, буди католичких наука, буди хијерархије, буди свећенства...“ га јташз језуита, пред чијом гипком савешћу „циљ оправдава средство“ !

Анте Старчевић само добија када се из

: Гјега Гта Ат Згатсетса, 57. ЈА Уб 164. 2 Ието дело, зу. 12, 5. 216.