Писци и књиге IV

ГЕНЕРАЛ СИМЕОН ЗОРИЋ 81

далек пут, и што у својој „типоманији“, која га је до краа живота држала, није се хтео одвајати од места где је своје књиге могао штампати. Тек кад му је Зорић обећао да ће му на своме имању у Шклову набавити штампарију, он се реши да оде. -:

Крајем 1787 он је у Шклову. Пуних шест месеца чекао је да генерал набави штампа рију. Али све је остало само на обећању. „Мој благодјетељ генерал Зорич, писао је Обрадовић, дао ми је за ово шест месеци колико је обештао био за целу годину, то јест четири стотине рубљи; даровао ми је и једну лисичину, што вреди сто рубљи. Ту сам распродао, за не потезати бреме са собом, све моје књиге немецке и францеске, латинске и талијанске, кромје они инглески' које сам на дар у Лондону Получио; немецке узео је генерал за своју библиотеку“.

У лето 1788 он остави Шклов. У јуну био је у Сесвегену, у Лифландији, на једном генераловом добру. Преко Риге и Курландије, он се у јесен врати у Немачку, прилично новчано снабдевен, миран за неколико месеца и у стању да штампа које своје дело. Новцем који је донео из Шклова он је 1788 могао у Лајпцигу издати своје Басне. На првој страни

1 Дела, стр. 98 а.