Писци и књиге IV

88 ПИСЦИ И КЊИГЕ

ове књиге Доситеј је писао: „При том знај, предрага Јуносте, штогод добро и полезно ове године од мене получиш, да за то ја и ти нашему милостив'му и благодјетелнему Зоричу благодарити имамо. Ибо оно што сам се ја надао јоште после три или четири године сопственим пристарањем и иждивенијем учинити, то исто у време ове једне године својом милошћу и даром он ме је у состојаније исполаити поставио“. После тога Обрадовић помиње Зорића само у једној анегдоти у својој Кфшици, 1803 годиног.

0 генералу Зорићу сачувани су спомени још код двојице српских писаца тога доба. 1787 Сава Текелија путовао је к својим рођацима у Русији. Из Петрограда је ударио на Шклов да види Зорића. И о томе виђењу он ово пише у својој аутобиографији :3 „ја одем к Зоричу, он нас љубазно прими. Његов двор није био готов, него према земљи оби-

7 Дела, стр. 145.

2 „Блаженопочивши Генерал Зорић рече у Шклову једном којега радо имађаше да отиде у његову гардеробу и да узме једну од његови зимни: капа која му је по вољи. „Благодарим на милости!“ одговори овај. „Ваша капа 'оће и вашему одјејанију подобно, а то за мене није.““ Дела, стр. 384 а.

3 Графа или малаертал за описанје живота мога. Летопис Малпице Сриске, 1876, књ. 119, стр. 62.