Писци и књиге IV

4) писци и КЊИГЕ

Провиђења“, који ће све воље подјармити својој гвозденој вољи, који ће место закона ставити свој велики ум, и мислити, хтети и радити за целу земљу и сав народ. И што је најпарадоксалније, за Сремца је такав човек био краљ Милан, најгори владар којега је обновљена Србија имала, и чији је сав живот и рад најбољи аргуменат противу „просвећенога, деспотизма“ и злосрећне теорије „господареве воље“! У Јусуф-агиним политичким назорима нису само назори нишкога Турчина Јусуф-аге, који, као и Ибиш-ага, неће „европску правицу, не трпи да му европски:жагор нарушава његов дремеж и тишину...“ То што Јусуф-ага говори јесу у исти мах и политичке пдеје Стевана Сремца. Краљ Милан је ту за Сремца „једна импозантна, у истини трагична личност у историји нашој“, он је „Мученик“ и „Краљ Лир“. Јусуфага се буни против „српског чуда“, кога „у бели свет нема“: владара „напудили“, а сеоској фукари дали право, пи — о ужаса! бивши агин чивчија постао је народни послаПШЕ! „Мој чивчија, ете, писује краљски закони.“ Спромах Сремац! Спромах Јусуф-ага! И један и други нису доживели да виде како је „српско чудо“ прешло границу код Ристовца, и како је у лето 1908 и пролеће 1909 фукара. оборила п у ропство бацила и самога Падишаха, Калифу свију Правоверних, и како „чив-