Писци и књиге IV
140 писци и КЊИГЕ
цвећем, под моћним брујањем оргуља, иу блеску злата и рујне светлости. Његова таласава, музикална, заводљива фраза мање утиче на дух а више на душу, она кроз уво улази у човека, и зато Г. Велимировић као црквени беседник мора да има успеха, нарочито код жена.
Г. Велимировић је рођен ретор, и он мало злоупотребљава те своје способности. Има код њега сувише књижевних флоскула и беседничких фигура, нечега што одвећ подсећа на „свету речитост“ из периода рококо, толико да се ми гушимо у томе мирису цвећа и тамјана и најзад зажелимо хришћанске простоте и скрушености, као што је у оног истинског верника који је писао Имитацију Исуса Христа. Сам тон је стално подигнут, и сва та речитост је стално напета и трајна, у високој ноти иде кроз целу књигу, и човек ком се допадају првих двадесет страна, зажели да се нота спусти, да стил буде простији и природнији. Има и мало више учености но што би требало, и на српском језику могло би се казати друкчије, а не „имакулата љубазница“, „хармонија дивина“, „орфејско-дионисијевски транс“, „адмирација“, „зо!“, „пофа ђепе“, „десперирати“, „обруталити“. Али са свим тим оградама, то је једна литерарна књига, која за једног писца значи више но добар почетак.