Писци и књиге IV

148 ПИСЦИ И КЊИГЕ

ној води: љуска-пљуска-уска, ласка-праскасаска, Христа-приста- “блиста, модре-продребодре. Али ја више волим Г. Ракића када не претерује у својој версификаторској вештини када простим и природним речима правл велике уметничке ефекте, као у оној чистој и светлој песми Зимска Ноћ:

Пало је иње. К'о сабласти беле У танком велу као да се јеже,

Снуждени стоје борови и јеле И спуштене зимзелена вреже.

· Водоскок смрзнут ћути, ко да снева Земља је пуна тајанствене страве; К'о воштаница која догорева У хладној соби, мртвацу крај главе, Месец се гаси... Свуда небо сиње И с голих грана каткад падне иње...

Ноћи, ледена ноћи, ја те волим, Као што волим све кржљаве створе Што самрт носе у грудима голим И које тајне бољке дуго море,

— Док тако тобом са бледих висина, К'о предзнак тајних и кобних открића, Безгласно струји хладна месечина

И болна благост умирућих бића.

Код Г. Ракића су се многи млади песници наши научили раду. И у доброј су школи. Ни код једнога нашега песника неће се толико научити.