Писци и књиге IV

92 ПИСЦИ И КЊИГЕ

Турака, Али политичке идеје итенденције Сремчеве доказују само једну ствар: ускост његовог духовнога видика и ретку, каткада свирепу политичку нетрпељивост. Када би мржња. нешто доказивала, „Лимунација“ на селу могла би имати неког политичког и социјалног значаја; овако, она је само једна груба карикатура и један суров страначки памфлет, у коме се излио сав гнев побеђених, и који исто толико вреди колико и они агитациони живописи из 1992 године са запаљеним сенима, поткованим бабама и сељацима које радикали бацају у кључалу џибру. Иначе, поводом свега оног што је Сремац писао у области политике, имало би да се каже исто оно што је славни француски либерални писац Пол-Луј Курје писао о једном своме љутом противнику: „Он ме назива: јакобинцем, револуционаром, плагиатором, лоповом, тровачем, фалсификатором, окуженим и окужавајућим, бесомучником, варалицом, клеветником, памфлетистом, страховитим човеком, ђубретаром, лицемером, крпаром. То је све, ако се добро сећам. Ја видим шта он хоће свим тим да каже: он хоће да каже да јан он нисмо истога мишљења“...

(

Ш

Сремац, рођен Бачванин, постао је по пре васходству србијански писац, и то не писац