Писци и књиге IV

64 писци И КЊИГЕ

шлосерима,“ и које полиција окончава са: „Фајеронт! Даме назад, господа напред!“ И гледајући и сликајући тај свет, Сремац осећа оно што је казао када је описивао свадбу Раде шмита и служавке Мице, у Мици ч Микициг „Једно ванредно симпатично и пријатно шаренило. Па тек разговор! Није то онај хладни досадни и глупи разговор по олендорфовој методи, који се обично чује међу елитом нашом.“

Макако да је тај свет који Сремац описује разноврстан, живописан и забаван, ипак на крају крајева постаје монотоно гледати све једне исте људе, готово у истим ситуацијама, п вечито при чаши и у песми. Сремац је на живот и сувише гледао као кафански човек, и живот који он приказује није онакав какав јесте, но. онакав какав изгледа када се гледа са кафанскога. стила, пли, што рекао Г. Др. Миленко Веснић, „кроз призму“ пуне винске чаше. У његовим приповеткама има сувише ашчиница, прчварница, подрума, кафапа, механа и биртија; његови јунаци постају речити и занимљиви тек после извеснога броја испражњених чаша, полића, чокања, сатљика, 60кала и оканица. Његови предмети су „крканлуци“ и пијанке „ђувеч кардаша“, који су себи поставили за циљ живота: „бацити у кљун“ и „омастити брк.“ Једна од његових

| најбољих прича, Ивкова слава, јесте оргија пи-