Писци и књиге IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 65

јаних људи, а колико је његових приповедака са монолозима напитих људи пре но што падну

. под сто, или на улици ударе главом о дирек, пили заспе за плотом! За доба омладинског покрета, шездесетих година, ми смо имали алкохоличарску, такозвану „винску лирику“; Сремац је дао образац винске приповетке. Он је– био песник наливеног бокала и пунога стола, п готово све његово дело изгледа на какву У велику Рубенсову фламанску кермесу.

Затим, заморно постаје она стална и непрекидна шала п песма. Ни у једном српском делу нема толико песама као -у Сремца, и =јрекао би човек да његови јунаци не склапају вилице, и да не певају само када пију и да пију само када не певају. Сремац је хтео и да буде мало другачи, и није био без извесне сентименталне жице. Од њега има преведених с | гичних песама, у вези са. праменима косе и увелим цветовима који се налазе у његовим хартијама. али, на њему је као неко проклетство, он је само шаљив писац, и другачи никако не може бити. Од њега има једна сентиментална прича, Прва Пушина жалоста, и она подсећа на срцепарајуће приповетке Г-ђе Милке ТГргурове. Пућин папа п Идеал су нескладна, мешавина комичнога. и сентименталнога, и на крају комично осећање остаје јаче пи претежније, а сентиментална нота звучи лажно и непри-

писци И КЊИГЕ 5

о