Писци и књиге IV

66 писци п КЊИГЕ

јатно. На крају комичнога романа Поп Ћира ч Поп Спира долази сентиментална глава о Јуци и Пери, непредвиђена, накалемљена, и која штрчи према свем оном што смо раније читали, потпуно несагласна са свим оним што смо раније сазнали. Сремац не може да види / оно што је напор, непријатност, невоља и беда у животу, он види само песму, смех и уживање. | ГУ својим идилама малога пука он избегава да прича мучне и црне тренутке његова жи(вота, који су чешћи и обичнији но она весеља јкоја је описивао, но јури да прикаже те људе какви су када се шале и смеју, када певају, када се воле п уживају. Кир-Герас је у томе погледу врло карактеристичан. Писац је ставио себи за задатак да опише цео живот свога јунака, у коме је било „пуно свакојаких невоља и напора“, „тешких и немилих послова п појава, као раног устајања и гладовања, зиме и врућине, цвокотања и знојења, глади и жеђи; пуно сумњи и грдњи, шамара и батина, жуљева по рукама и масница по леђима.“ Алп Сремац неће да прича све то, што би као савестан реалист и веран историк једнога живота. требао да чини: он прескаче преко свега тога и јури за шалом и смехом. „Све ћемо то прескочити, пли, боље рећи, укратко прећи, једино у тој цељи да поштедимо осетљивост нежних