Писци и књиге IV

СТЕВАН СРЕМАЦ т9

много духа, он јеу толшкој мери стално занимљив, да поред све опшширности и дигресија не постаје досадан. Други писац који би тако невешто компоновао, који би утрпавао толике споредне пи излишне епизоде, који би радњу покрио толиком рпом појединости, не бп могао задржати пажњу читаоца, који, на крају крајева, у једном делу у првом реду тражи радњу, предмет, интригу. Али поред свих тих својих мана, Сремац је један од оних писаца чија се књига не испушта лако из руке. | у Сремац је у опште врло невешт компози-. тор. Треба видети његова најбоља дела како! имају несрећне завршетке, са изузетком Зоне _ Замфтирове, која је прави романи најбоље 113рађе најскладније дело његово. Вукадин је имао широку подлогу и више схватање; у њему је Сремац хтео да изнесе тип Ужичанина, који прилично буни осталу Србију. И тај роман, који је замишљен као један роман карактера, и који би тиме могао имати вишу вредност од голе забаве, Сремац је завршио лакрдијом: како Вукадин стиче указ објашивши три пута неукротивога магарца по циркуској арени! Поп Ћира ми Поп Спира, један чисто хумористичан роман, завршује се једном нескладном сентименталном нотом, меланхоличним сусретом Пере и Јуце, љубавном носталгијом младога попе, чију велику и чувствителну