Писци и књиге IV

80 ПИСЦИ И КЊИГЕ

душу ми нисмо ни наслућивали кроза цео роман. Такав слаб завршетак пма и Ивкова Слава, тде је последња глава Приде сасвим накалемљена, и то причање даљега живота, Светислава и Јолчета без везе је са самом главом, слаби утисак, и пре приличи за почетак Путујућег Друшлива но за завршетак Ивкове Славе. ав интерес Сремца, сва вредност његова, || то је у типовима, у живим описима иначе | увек занимљивих личности. Ниједан паш приповедач нема толико и тако живих људи, личности са толико живота, без ичега апстрактнога п фиктивнога. У Ивковој Слави он је дао тако пзрађене типове, да су остала популарни и ван књижевности и да ће остати живи као најбоље креације целе наше књижевности. Свака од личности које долазе на Ивкову славу, па оно десетак речи које каже, има одређену физиопомију, потпуну особеност. То је цела једна га- | лерија типова, васкрсавање целог једнога света, и ништа није разумљивије но велики успех ове веселе п добре књиге: у неколико година два издања и две драматизације. У нашој књижевности мало је таких рељефних типова п потпуно израђених портрета као што је ЧичаЈордан, једна од најбољих и најјачих књижевних креација Сремчевих. И каквим брзом и

овлашним цртама насликани су у Зони Замфи-