Писци и књиге IV

92 ПИСЦИ И КЊИГЕ

раденици у Брадфорту против капиталиста. И пошто не знају, какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (доњи дом бар:), — морају и бити забринути... Ове то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде прекне:: „Охо-хо! Од тебе сефте, а од Бога берикет!“ У описима средине Сремац је исто тако | мајстор првога реда. Од њега не треба тражити описе природе. Њега у опште много више анимају живи људи но мртва прпрода. Он је арошанин, и готово искључиво приказивао је варош. Када има да опише село и сеоску природу, он је сасвим недовољан, то сам осећа, и зато опис окреће у шалу. У Максиму, он овако вели: „Био је леп мајски дан. Да му је сам песник намештао декорације п држао сценарију, не би, вала, лепши био...“ У „Лаимунацији“ на селу он се подсмева онима који су село описивали; „Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово. Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, те ми згодно дошло да их поменем. Ех, шта ћете, сад је то у моди, па нећу ни ја да сам осим света.“ __Један _једивне-ттис рироде, који ваља, и то много вас е–је. опис је па банатском селу, у који је Сремац метнуо своје детињство,