Писци и књиге IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 83

евоцирао доба којега се сам са драгом успоменом сећао. Али у описима варошке средине оним, оним детаљним и натуралистичким описима средине, која по речима теоретичара модерног натурализма „одређује и попуњује човека,“ ту је Сремац неупоредив обилношћу, снагом иимпресивношћу своје слике. И шта пре навести“ „Трговачку Касину“ и игру томболе у Зони Залмфировој, практикантску собу у Вукадину, пили ашчиницу у Чича-Јордануг Ево како изгледа, „Ашчиница Јордана Симијановића код Севапа“:

„Била је на згодном месту, па привлачила и , спољашњошћу и унутрашњошћу својом. Споља, угледна, и изнутра и лепо намештена као мало која ашчиница. На једном дувару насликан тврди Качаник и скоро у природној величини — неизоставни у млекаџиницама и ашчиницама — Краљевић Марко на шарцу и Муса Кесеџија, али све то у оном моменту, кад Марко има две главе, једну своју на раменима и другу Мусину, у рукама, а Муса Кесеџија ни једну, него му-из подуже шије шикља крв као из закланог пилета. На другом је зиду Еснафско Писмо чича-Јорданово, а више њега светац Чича-Јорданов, слава његова. То је икона Св. Ђурђа, пред којом се палило кандило уочи сваке недеље и сваког празника. Њом је чичаЈордан клео рђаве платише, плашио атеисте препаранде, а оне халаве муштерије уподобљавао насликаној неситој аждаји коју пробада Св. Ђорђе, али која је тако вешто насликана,

б%