Писци и књиге IV

92 ПИСЦИ И КЊИГЕ

| тако радо читани као пре десетак година и данас приповетке Стевана Оремца. Сремац је био велики забављач српске публике око 1900, пи када се имају на уму мрачне прилике у којима је Србија дочекала крај ХЛХ и отпочела почетак ХХ века, када се сећа да је у то доба настала експлозија песимизма у српској књижевности, Сремчев успех у толико изгледа | већи. Њега је могао имати само човек који | је имао врло много хумористичнога талента. ' Остављајући на страну све те спољне услове његова успеха, погодност средине која га је читала и тренутка у коме се се јавио, извесно Јеј да је Сремац имао врло много хумористичБрг талента, ону истинску 225 сотаса, која, је дан од ретких књижевних дарова. Сремац је јуморист од расе, родом од Бачвана, који су увени као весељаци и шаљивци, вазда орни а гозбу и досетку, чије је јаволество опевао ранко Радичевић у Ђачком Растанку, п који су нашој књижевности дали више но икоји други Срби хумористичних писаца, Косту Триф"~ ковића, Змаја Јована Јовановића, Др. Илију Огњановића Абуказема, „молског мудраца“ Нову Радонића, и цео један низ мање познатих писаца, који су годинама испуњавали до данас најбоље шаљиве листове српске, Омаја, иу и Стармалог. Са тим наслеђеним хумором у својој бачванској души, читалац Гогоља и вели-