Писци и књиге IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 91

јевић је сигуран у успех код позоришне публике када окрене да говори „по нишки“. И како се у Шумадији морао допасти приповедач који је представљао тај живи забавни свет, те људе који толико другаче живе и говоре! Сремац је

претерао са уношењем диалекта у своје нишке“

приповетке, али он је на то био наведен тражњом публике, којој се у Ивкавој Слави подједнако допало и оно хучно весеље које је потекло као широка река, и онај оригиналан и

смешан језик којим Калча прича своје „ловџиј- |

ске“ лажи и свој љубавни „жал“ за. „Сиком душманком.“ У том погледу Сремчев успех био је заразан. Онје добио имитатора, наши листови су почели у диалекту доносити дописе из Ниша, Врања, Пирота и Лесковца, један лист је као сталну рубрику имао прпчање „Коце из Лесковца“, а недавно је изишла цела, једна збирка нишких приповедака у диалекту под насловом Из Калчине тосаојбине. Најзад, Сремац се допадао великој публици исвојим ведрим оптимизмом, добром шалом, живописном сировошћу средине лљоригиналдношћу

= типова. Наша публика је увек волела те широке описе живота и људи из малога пука, а најбољи докази су зато велики успеси романа Јакова. Игњатовића Милана Наранџића п Трпен Спасен, који су пре тридесет и четрдесет година исто