Писци и књиге IV

94. ПИСЦИ И ЕЊИГЕ

ради смеха и ради забаве. Ниједан наш писац није толико свео своју удогу на просто забављање публике, и имао тако мало виших и КЊИжевних амбиција.

Само у два своја дела, у Вукадину п Кир Герасу, Сремац је био на путу да да виши роман, роман карактера и социјалан роман, али ту су његови инстинкти били јачи од наМере и мисли, и он се ограничио на засмејавање и забављање читалаца. У Вукадину је могао дати врло распрострањен тип малог аривиста из данашње Србије, нескрупулозног брђанина, који као Игњатовићев Милан Наранџић, бацивши понос и образ под ноге, ослободивши се терета моралних и интелектуалних обзира, продире п успева у суровој борби за опстанак. Сремац је видео тај проблом, оцртао га, али га је извео као лакрдију

на рачун једног гротескног ужичког практи- ·

канта. У Кир Герасу Сремац је наишао на | ванредну тему од вишег културног и соцпјалног замашаја: како је стара грчка и цинцарска буржоазија у Београду устукнула. пред

Це НННН

товић је дао најбоље своје дело, и један од најјачих романа српске књижевности, Вечитог

младом српском буржоазијом, савила се и при- | лагодила новом културном животу, и најзад се! посрбила. Од сличнога материјала Јаков Игња-

Младожењу, а Сремац само доста трому исто-