Писци и књиге IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 95 рију једнога типа-_5 опште,-он није могао да“ се макне од.типа "тгод- епизоде, да да)досегне до висине“једнога социјалнога карактера, социјалне средине и социјалнога проблема: он се(( |; ограничавао само на оно штоје спољно, уочљиво, на домаку целом свету, што се види на први поглед ока. Без виших књижевних амбиција, без јаче књижевне интелигенције, затвореног, духа и уског видика, не разумевајући своје! доба и његове струје, он је робовао смеху,| писао само да се смеје и да читаоце васмеје, Он је многоструки и моћни живот упростио и свео на комичне ефекте, и, ма колико да његово дело садржи непосредно датог и сировог реализма у појединостима, оно је у целини једно-(_ |, страно и неверно, јер је живот у њему приказан једнострано, само се комичне стране, у њему је занемарено оно што је важније и дубље, а то (је озбиљна, мисаона, а каткада и трагична, страна живота.

Цео Сремчев таленат има карактер једностраности. Његов таленат свакако није од више врсте. Али онаквог каквог је имао, имао га је много, и количина је обилно надокнађивала каквоћу. На једном месту писао је Емил Зода: „Ако узмем живот глуп, низак и прљав, треба томе дати велику рељефност цртежа. Предмет је оскудан: ваља му дати толико истине да буде чудо од тачно-