Писци и књиге VII

124 ПИСЦИ И КЊИГЕ

конструисао београдску породицу у Нашим · Синовима. Али и Г. Слободан Јовановић и Г. Ускоковић нису праведни и заборављају и добре особине које су се јављале код тих људи: не само социјални идеализам но и морални идеализам, њихово поносито сиротовање, жртвовање и пожртвовање, велики полет у духу. Ти људи, са свим својим слабостима, представљали су елеменат напретка у нашем друштву. Ако из њиних редова често изилазе ниски материјалисти и бестидни отпадници, има их доста који подигнута чела остају прави у животу, и у који посао уђу они донесу поноситу и борбену енергију своје прве младости. И најгорима међу њима остане за навек нешто светло у души, извесна носталгија добра и идеала. И данас што је најбоље и најјаче у нашој земљи добрим делом изишло је из њихових редова. Њихова зла судбина је што су у својој младости пригрлили идеале сувише високе, што су сувише рано дошли са својим идеалима општега и потпуног ослобођења. И како је, на крају крајева, на овоме свету све релативно, ти људи нарочето добијају када се упореде са другим, супротним типом.

Јанко Веселиновић је у /унаку наших дана оцртао тај тип аривиста из почетка седамдесетих година. Г. Јовановић нам није дао слику великошколца-консервативца са краја осамдесетих година. Г. Ускоковић га је дао, и овако нам приказује антипода. Тај тип је још на ђачкој клупи.