Писци и књиге VII

М. М. УСКОКОВИЋ 125

„Већ господин, циничин, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивога интереса за политику. Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход. Његова је девиза: уживати и успети. Понекад пада у севдах, и тада пева прилично. То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују зато време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе. То су они који као ђаци добијају места по Ступштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плаћа већа. Они оснивају шаншуле, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају девојке са великим миразима. Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи, или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилија, ипак претпостављају реакцију. Савитљиви, помирљиви, удружљиви и безлични, ови људи су, доцније, махом главе парламентарних режима“. Е

И тај тип толико узима маха да је 6ојати се да не постане општи. Он је потиснуо старога великошколца, и данас се највише види и чује. „јунак наших дана“ готово је по правилу, из „добре куће“, из оних „добрих кућа“ којима је у овој доброј земљи увек добро, под сваком владом, под сваким режимом, под сваком династијом. Или је из више бирократије, у којој се ништа друго не говори до о класи и дијурни и пензији, где је главно „држати ранг“ и правити кариеру, и где се још код деце као прва особина гаји пандурска надутост. Или је из месождерске буржоазије, врло често цинцарског порекла, где су лиферације, интабулације, тантијеме главне „идеје водиље“, где се масно једеи обилно пије, а људи и жене утркују ко ће понети на себи више сала и накита. У тој атмосфери вулгарних апетита и интереса, про-