Писци и књиге VII

126 писци и КЊИГЕ

кљувио се „Јунак наших дана“, и према таквим узорима стао себе стварати. Од детињства он се посветио у религију сама себе и свога интереса. Његова „добра кућа“ улила му је једну једину мисао: у животу треба пошто пото успети. У петом разреду гимназије почео је да носи цилиндер; у шестом разреду гимназије био је већ упућен у тајне свих косметика. Кројач већ тада почиње играти велику улогу у његову животу. Отишао је да учи „камералија“ на каквом опскурном немачком универзитету, и свршио их без икаквих напора и опскурно, али главно са докторском титулом, од које се неће ни за тренут одвајати. Његово знање је из „хандбуха“ и речника, и он засипа свет са десетак „научних“ термина. Он је себи направио главу озбиљна и учена човека. Он често помиње реч „наука“, и деклинира радо и често заменицу ја. Он одржава и прави везе, корисне везе, и цео свет преже да вуче кола његових интереса. Политика му изгледа као предузеће у коме се најбрже и најлакше може успети, и он се „опредељује“. И он се опредељује не по својој глави, јер о политици никада није мислио, не по срцу, јер се он никада ни за шта није загрејао, не по породичној реакционарној традицији, јер та традиција је у „доброј кући“ везана само за какву велику лиферацију или скандалозно авансовање, но по њуху, као добро дресиран ловачки пас, који осећа где је дивљач. Он се везује за странку, увек владајућу, управо не

квара ријеке,