Писци и књиге VII

148 ПИСЦИ И КЊИГЕ

ако се тако може рећи. То је врло занимљива мешавина доброг и рђавог, јаког и слабог, зрелог и зеленог. Ту има интимних 60лова поред новинарских шегачења; високих мисли поред обесних детињарија. Ту се наизменично ређају стране са прилично оригиналности, снаге и покрета, са странама где се осећа имитација, где се усиљује да се песма истера до краја, и где се пише да би се писало. Поред сасвим лепих стихова и нових и ретких сликова, има слабих строфа са сликовима за невољу, натезања са речима и версификаторских вежбања. Поред великих слобода у метрици, често успелих, има и старинске метрике, и то баш оних песника којима се Г. Винавер најслађе“ смеје. Но свуда види се један млад и оригиналан таленат који превире и који тражи свој израз и свој пут.“

Оно што се рекло за поезију Г. Винавера могло би се поновити и за његову прозу, коју је сада покупио у једну књигу. И као што то обично бива, песникове мане виде се боље када пише у прози. И ова занимљива и живахна књига даје исти утисак духовне живости, начитаности, писмености, 0штроумља, лакоће писања, стилске окретности, али још јаче се осећа неповезаност и несређеност у идејама, грчевито усиљавање, циљање на ефекте, жеља да се читалац задиви или скандализује. Г. Винавер, који је био и остао ептап! ргесосе, осећа своју младу

снагу, пропиње се и бацака се. Он воли да |

пне аи муче

правно ананас ка,