Писци и књиге VII

ИСТОЧНО ИЛИ ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ 17

један Црногорац а други Босанац, били из крајева јужнога наречја и што су њиме писали. Млади писци који су се груписали око Вука Караџића, интегрални „Вуковци“, усвајају јужно наречје. Јоксим Новић Оточанин, песник некада слављене Лазарице (1847), у толико је лакше усвојио јужно наречје што је и сам био из Лике. Јован Сундечић, Медо Пуцић, Матија Бан, далматински песници, такеђе пишу матерњим јужним наречјем. Главни помагач Караџићев, Ђуро Даничић, који ће дати научну основицу и аргументацију његовим идејама, био је родом из Новога Сада, али у свом „вукизму“, како би рекао Лукијан Мушицки, поставио је себи за циљ да постане што већма Херцеговац. Од Ђорђа Поповића, како му је било право име, постао је, према народним песмама, Њуро Даничић; као ђак почео је носити херцеговачко одело, говорити и писати јужним наречјем, и тим наречјем служиће се у својим списима. 3Забележена је анегдота како је пред 1848 Даничић, у херцеговачком оделу, упао у уредништво Србског Народног Лисша у Пешти, и чистим јужним наречјем ословио уредника Теодора Павловића. Разговор између уредника и псевдо-Херцеговца водио се о приликама у Херцеговини. При растанку Павловић запита свога посетиоца: „Одакле сте ви родом2“. Даничић одговори: „Из Новога Сада“. Забезекнут Павловић љутито му добаци: „Е, па што се онда бебучете2“! јован Илић, ро-

1 Јавор, 1886, стр. 100.

Писци и Књиге 2