Писци и књиге VII

ИСТОЧНО ИЛИ ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ 3:

гим, највише меким и за српско уво. пријатније звечућим сугласницима и самогласницима замењава.“ У јужном наречју је оно „прекомерно ијење готово ачење и сведочба да уму који се овим језиком изражава није много за скупим временом стало...“ Ипоштоје навео известан број добро пробраних примера, Стејић се пита: „За које наречије морало би се више правило учити Које је наречје уву пријатније, наравно питам: за уво „њежније“ и за оно које није пристрасно заузето за све што се чује тамо „ђе се оно родило“ 2

__ Дакле: источно наречје је 01940 Поспије; простије, лакше.

3) „Ово „сремско“ наречје било је базис писменога језика и у стара наша времена, као што се сваки о томе могао уверити коме. су познате писмене наше древности, н. пр. Законик цара Душана, царске дипломе, хронике и Т. п. У новој пак нашој књижевности и писмености од како је Доситеј србском начинио, управо ово „сремско“ наречије нашега „народнога језика“ влада. Слободнија и изображенија част народа, која за књижевство мари и потпомаже га, и ред учени људи који књиге пишу, ако неколицину из њега изузмем, сав овим наречијем говори; оно се дакле више негује и неговати мора. Књижевство је наше, да тако кажем, већ лепо и ногом пошло и збори нам сваки дан овим наречијем; његови су нам дакле звуци већ мили и обични постали и зато се ја надам да ће се оно за књижевни наш језик и одсад одржати, засад иунапредак“.

Дакле: источно наречје има за се тра-