Писци и књиге VII

ИСТОЧНО ИЛИ ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ 37

лабиринту2 Караџић на то не одговара, јер за њега постоје само „књижевници“.

Караџићева Главна правила за јужно наречје помажу врло мало људима којима је источно и западно наречје матерње; она само показују како је тешко писати тим наречјем онима који га нису примили из матерњих уста. Ко да се нађе лако у овим случајевима: ријеч — рјечтт (или речит) рећи; бијело — бјељи — Биоград; наслиједшти — насљедник — нашљедник; — услијед — ушљед; лијеп — љешши; цвијеш ивјешови; дијете — детета — дјеца (или деца); вријеме — времена; Сријемац — сремачки; _ждријебе — ждребећи; јастријеб јастребови; хтјеши — хшјео, или шео или жиио; слијеп — ослијепшти, ошљевитии; пдслије — пошљедње; пријевара — преваран, и т. д. Зашто се каже; кадгођ, кудгођ, када ту није било Ћ, као и у речима костијер, панцијер, кондијер2 Зашто сам Караџић пише; затшјецати, пролијевати, разлијевати, када ту није било 52

Чак и људи који су из јужних крајева не знају како у појединим случајевима треба писати: е или ије, је. „Као најновији по постању, везан за акценат и за појаве јотовања, развијене где на један где на други начин, говор је тај тако пун тегоба за писање и изговор, да се без устезања може казати: да се осим Вука и Б. Даничића још једва који писац може показати који је тим гово-