Писци и књиге VII

36 ПИСЦИ И КЊИГЕ

Тршићу чуо и: рјечит, грјешник, али у Дубровнику, Херцеговини и у Црној Г ори вели се: грешник. 4) „Гдје се у источном и у западном нарјечју на овијем |слоговима глас отежа (са знацима “ или), ондје се свуда изго– вара као ије (дијете, сијено, бијело, лијеп, нијесам, ријеч, ит.д.). 5) „Пред самогласнијем словима и пред / (по славенском пред » и о), изговара се као а, (вијати, сијати, смијати се, Биоград, изио, видио, итД.). 6) Најзад, ије се изговара и у деклинацији придева и присвојних и показних заменица (добријех, нашијех, овијех људи; добријем, нашијем, овијем људима),.

Како да се један човек из источних и западних крајева нађе у том лавиринтуг Како да лако и тачно пресуди да ли своје еил има да изговара ије, је или е2 „Кад помислимо, вели Караџић, да сваки књижевник закона источнога зна или да мора знати гдје би по славенском језику ваљало писати Ђ%, а тако сваки књижевник закона западнога да зна, или да мора знати гдје би по дојакошњему пи– сању многијех ваљало писати 2 а уз то сви да знају или да морају знати с какијем се гласом која ријеч у народу изговара“, онда ће сваки „одмах без икакога учења“ моћи писати јужним наречјем. Дакле, да би се писало јужним наречјем, ваља знати словенски и разумевати се у акцентуацији! А како ће деца учити по школама, како ће се мало школовани и слабо писмени људи наћи у том