Писци и књиге VIII

МИЛАН САВИЋ Из Српске Књижевности. Слике н расправе.

Нови Сад, 1998.

За ово последње време у нас се одомаћила једна виша врста књижевности: есеј, студија, књижевна расправа, слика, како хоћете. Г. Недић је штампао своје познате студије Из новије српске лирике, г. Цар два кола својих Симпашија, ове године сличне радове г. к. Суботић и г. Савић.

Свакако, то је појав који се мора поздравити. Та се врста јавља у доба када је књижевност постала, и количином и каквоћом, богатија, када је укус постао финији. И одиста, мало у коме облику писац је у тако згодном положају да изнесе не само своје књижевне погледе, него = своје схватање живота ; своје моралне, научне и социјалне назоре. Те се ствари радо читају, зато што говоре о стварима занимљивим по себи, о знаменитим представницима духа једне земље, 0 стварима које су на домаку свима, и зато што су лепо, занимљиво писане. На тај начин, критичар, као свештеник кЊИжевне Темиде, има данас доста ретко задовољство да га читају, па чаки да у неку руку влада духовима свога доба. Карлајл у своме делу О херојима и култу хероја, говорећи о Џонсону, Русоу и Бер-