Писци и књиге VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ ; 132

из Будима, постаје отац двоје деце, чувен адвокат који врло добро ради, општински саветник. Сентиментални и романтични поета ишчаурио се у имућног и врло прозаичног грађанина. Он је пре– стао да пише, изишао је из царства фикција и си– шао на земљу, сасвим на земљу, врло ниско на земљу! Посао му је тежак и узима му све снаге; он се жали како је постао „роб клијената“ својих како дању и ноћу не може од посла ни главе да. дигне, ни душом да дане. Живот му пролази у трци за клиентима који добро плаћају, у борби да. се што више заради; свакодневан породични живот у малој вароши ситни га и чини га савршеним. филишћанином. Има ли шта земаљскије и вулгарније но ови редови које некадашњи песник фаталних љубави што у гроб воде и етеричних, надземаљских јунака, пише у једном писму: „Голдгруберка има лепших и јефтинијих шешира и копфпуца, донела их је из Париза са кунстауштелунга. Од како је Баје није никад таки лепих и елегантних шешира било. Па онда неки мантили, који се Рапзег-КкипзгаиззјеПипрзмантили зову — милина их је погледати. Кад га жена огрне да полуди човек за њом, тако су лепи, а будзашто се продају. један мантил 4—5 фор. сребра, шешири најфинији 8—10 фор....“.

Велики посао убио је и иначе слаб организам, јехтика га је била докопала у своје страховите канџе, и он умре у Баји 28. августа 1858, у тридесет другој години живота, у наручју стара оца. и младе жене. Српски Лешопис, бележећи његову смрт, вели да: „С њиме су многе лепе надежде 2 рањене“, а Србски Дневник рекао је над њего-