Писци и књиге VIII

14 Писци И КЊИГЕ

вим отвореним гробом да је „књижевност наша "редке ваљаности радника (изгубила), који је тако рећи од постанка свога па све до последњег тре'нутка непрекидно и неуморно радио за срећу, напредак и просвету србскога рода, којег је из свег "срца жарко љубио и за њ више пута знатне жртве, "без икакве своје користи, принео“.

Ц

Оно што одликује нашу књижевност од 1840 —1850 године то је, релативно, врло велики број песника. Светислав Вуловић, који је, ради бољега позвавања Бранка, изучавао стање поезије у то доба, тврди да се тада више но икада у нас певало, више но тако раслеваних шездесетих година, да "није било ни једног образованијег Србина и писца који није окушао срећу на пољу поезије. У добу -од 1840 до 1847 године, он је набројао 140 песника који су се јављали по листовима онога доба, и од тих 140 њих 40 носе познатија имена у нашој књижевности.!

И у том општем песничком расположењу духова, посред те песничке епидемије која је била завладала српским друштвом онога доба, није ни најмање чудо што се и млади Богобој огледао на пољу поезије. Први његов штампан рад јесте једна песма, Посестрима, коју је донео Пештанско-бу„димски Скоротеча, у свом 7 броју од 23. јануара 1844 (стр. 33). Ево шта је и како је певао осамнаестогодишњи Богобој, први пут ступајући на јавност. -

1 Светислав Вуловић: Бранко Радичевић, прилог историји нове српске књижевности. Београд, 1885., стр. 17.

·