Писци и књиге VIII

МИЛАН НЕДЕЉКОВИЋ 167

спокојство и да срећни људи као и срећни народи немају историје. Али.

Једно срце хоће, друго судба жели,

што рекао Јакшић, и случај је хтео да у убаво српско сеоце дође један јаго у сукњи, Јованка, великоварошка удовица, интриганткиња, без срца и савести. У једном тренутку каприса, да би огледала докле иду њене заводничке способности, да би брже провела време и извојевала један успех више, она се дала у лаки флирт са наивним и запаљивим учитељем. Сиромаху препарандисти доста је било неколико слатких речи и топлих погледа, па да изгуби и оно мало памети, заборави на седму заповест господњу, и да плаховито докопа јованку и почне је момачки љубити. Али — случај, опет — „једно бледо, очајно лице посматрало је са малога таванског прозора“, и цела ствар посматрана са таванске висине сасма се другаче окренула. Невенка презре вереника, отиде у варош, и тамо, пошто је из свога срца истргла последње остатке старе љубави, образовала се и јако пропаметила, уда се за једнога лекара који и иначе ужива све пишчеве симпатије. Јованка се такође удаје, разуме се не за учитеља, и да би осигурала посланички избор свога мужа, она употреби и упропасти онога који је за њоме уздисао и венуо. Пошто му је отровала љубав према Невенци, она. сломије и његову љубав према народу. Учитељ постаје отпадник и издајица народне ствари, његовом кривицом поп падне у постељу и умре праштајући на самртном часу несрећнику који је много згрешио зато што је много волео. Када је Милош, учи-