Писци и књиге VIII

МИЛАН НЕДЕЉКОВИЋ 119

галантерије: „Видите, да сте ви галантан млад 40век, ви би уграбили коју лепу ружу, па ми је презентирали. Али мени се чини, да сте ви само према мени изузетно тако хладни и негалантни, дочим би се, без сумње, раскравили, да је овде на мом месту друга женска.“

Било би свирепо заустављати се на нечем оваквом, и то би ме могло нагонити да заборавим некоја добра места, као тачан и жив, и ако несређен, опис повне јесени на селу:

„Већ је одавно пао први мраз на селу, па спржио зелено лишће по дрвећу, те је ово почело да жути и опада. Игра се ветар с њиме, па га витла и баца не све стране. Дани су још ведри, лепи и топли, али вечери хладне, а јутро већ чешће осване са блиставим ињем по голим гранама. У читавој природи почиње да влада нека мртва тишина. „Затим се о месечевој мени промени и време, Небо се поче да подмлађује, па се онда превуче провидним белим, једноликим застором, а густа магла стала да увија јутром и вечером све. Онда опет нешто отопли, а киша поче једва приметно да промиче. Пољске су радње већ давно довршене, тек још гдекоји сиромашнији сељак, што је досад морао другом да надничи, жури се, да очупа од ово мало лепог времена још што се може, те да се спреми Колико толико за зиму, па вози сувади и дрва. У пољу је природа већ уснула, Ласте су већ одавно одлетеле, па и друге певачице неприметно се изгубиле, чују се само још шева по пољу и по воћњацима сенице. Вране, гавранови и свраке већ се прикрадају ближе, па драже дреком ћурке по ДвО-