Писци и књиге VIII

20 ПИСЦИ И КЊИГЕ

исто тако поетски. Он је заустави да не бежи: „Бол је мени код тебе бити“. И двоје младих остају у шуми, док сунце не зађе за гору. „На девојке устнама нешто је пламтило, које није она ни сама знала шта је, али ми ћемо милој читатељки казати шта је то било; на њени усти пламтио је пољубац младога ловца“. То је Милка, кћи Данице, унука Богдана Нешића из Колубаре, у Србији. Као девојка, Даница је била исто тако бајна и умилна нева, и њу су хтели силом да удаду за сурова и недрага Мргоду. Али она је волела љупког и нежног Љубивоја, и с њиме, у очи самога венчања, одбегла у Цесарију. Он погине у опсади Будима, борећи се „за ново отечество“, а Мргода са патриархом Чарнојевићем пређе у Цесарију. У тренутку када су Милан — млади ловац — и Милка хтели да се узму и свију своје гњездо, Мргода се, као зао дух, појави из небуха, хоће да се освети за претрпљену срамоту и нанети бол. Он прободе Милку ножем, у очи самога венчања, али га Милан затиче при злочину и убија из пушке. Мргода остаје за храну гаврановима, а Милан одлази у рат и храбро се показује у боју код Варадина, 1716 године. — Две Сестре дешавају се у ближој прошлости, у витешка и епска времена Првога Устанка, после трагичне 1813, када је „незаборављени Ђорђе Петровић у Цесарију прешао“. Као скакавци, Турци су се бацили на несрећну Србију. Заједно са варварима, јавио се други један, исто тако свиреп и ужасан непријатељ: глад. Прашињавим путем иде бледа жена, живи костур, лица жута као смиље, упалих и угашених очију, расуте и замршене косе;на увелим грудима јој дете све у дроњцима. То је

са