Писци и књиге VIII

22 ПИСЦИ И КЊИГЕ

Богобој, као што се Алексије Радичевић назвао Бранко Радичевић, а Борђе Поповић — Ђура Даничић.

Трећа његова новела из 1844, из првог, почетног пернода књижевнога рада његовог, Ефросина значи један корак у напред, предсказује Буњевку и Два Идола. Предмет није узет ни из даље ни из ближе прошлости, не јављају се личности које су далеко сд нас и временом, и животом и средином; то је „образац из свакидашњег живота“, сувремена средина, обични људи као што смо и ми, догађаји много ближи и познатији, нешто природније, ближе, разумљивије. Урош, „велики србски дух“, долази у Пешту на науке. Ту се, помоћу једне старе тетке, упозна са Ефросином, ћерком једног богатог српског трговца. При првом сусрету, Ефросина га је поздравила са „Херрђ фонђ Ж... ићљ“. „Урош је дух био прост, као што смо већ једном рекли; он јошт није познавао покварене обичаје: знао није да „мода“ многе људе за нос вуче;а Србин је био; чудо дакле нинајмање није, што су му Ефросинине речи врло смешно у ушима зујале. За Бога Србкиња Србина поздравити са „Хер фон“. — Мода је то сад, ови кужни пород, јау! ал је већ многи Србкиња нежне освојио груди!!!“ Урош мисли и осећа и говори као члан Уједињене Омладине Српске из шездесетих година; када га човек чује рекао би да чује каквог одушевљеног и наивног говорника са омладинских скупштина. Он узбуђено прекорева младу девојку што чита немачке књиге, а не српске. Али у исти мах, лобов5 букне у срцу његовом, „природе прости син“ смртно се заљуби у полуодрођегну Српкињу, и хоће да задо-