Писци и књиге VIII, стр. 63

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 61

(лелечући) итд. Но, временом, језик се поправља, очевидно под утицајем народних умотворима. Каткада се сусрета по која реч из јужнога наречја (чојек, уцијенити, итд.). Буњевка и Два Идола писани су добрим српским језиком и спадају међу најбоље написане ствари тога доба. Једна од ствари која је Богобоја спасла да га време не прегази и не преда забораву то је што је он био један од првих присталица новога правописа и народнога језика. Како су доцније Вукови и Даничићеви ђаци делили књижевне репутације, њима је Богобој био драг не само као новелист и романописац, но као ратни друг, њин човек,из мучних часова првих борби.

М

Кад се пише о онима којих нема више, о. онима који су крчили стазе, не сме се ставити на строго гледиште наших данашњих појмова и захтева. Стерија, пишући о Миловану Видаковићу, овако је говорио: „При оцењивању списатеља и њихова заслуга морамо имати пред очима увек време и обстојателства у којима су писали; а особито треба имати призрење на оне који први лед пробијају, или шуме крче“.

Један од тих људи који пробијају лед и крче нове стазе био је и Богобој Атанацковић. Као човек врло обичан, као писац добар само у извесним тренуцима, без великих способности, без правог уметничког осећања, његова права, унутрашња књижевна вредност, независно од сваких обзира и свију његових историјских заслуга, врло је мала. Кроз цео свој живот, као оков кога се није могао оп-