Писци и књиге VIII

БОА И ТИ

ВАСА РЕШПЕКТ у 15

дност његових романа. 1900 године издала је Српска Књижевна Задруга један од најпопуларнијих и у своје доба најчитанијих његових романа, Милана Беранџића, са предговором Г. Момчила Иванића, у којем се са више правде и признања говори о Игњатовићу као писцу. У својим књижевним програмима Српска Књижевна Задруга је обећала да ће издати и Игњатовићев роман Вечиши Младожења, који је остајао изгубљен у већ ретким примерцима Српске Зоре за 1878. 1910 изишао је тај сочни и снажни роман, можда најбоље књижевно дело Игњатовићево, и то је било читаво једно мало откровење за данашње читаоце. Најбољи живи романсјер српско- хрватске књижевности, Г. Љубомир Бабић Ђалски, био је задивљен снагом и замашајем Бечитог Младожење, и у једном писму приређивачу тога романа са дивљењем је говорио о дотле непознатоме му Игњатовићу. Роман се допао великој публици својом занимљивошћу и хумористичном страном својом, живописним и забавним личностима које се у њему са много живота крећу ; књижевној критици се Вечиши Младожења допао као широка и крепка слика једне средине, као један докуменат нашега народнога живота у прошлости. Тај успех охрабрио је Српску Књижевну Задругу да убрза и изда и други роман Јакова Игњатовића, Васу Решпекша, који је врло мало познат и који до сада никако није издаван у засебну књигу.

Ж 6 ж Васа Решпекш иде у боље Игњатовићеве романе. Он је из оног плодног периода Игњатовићеве духовне и књижевне зрелости, из седме десетине