Писци и књиге VIII

76 ПИСЦИ И КЊИГЕ

прошлога века, година равнотеже у његовој немирној глави, када се био сасвим ослободио романтичарских фантазија и утицаја из своје младости и када године старости и неуредан и пуст живот још нису били оштетили његове књижевне способности. Седамдесетих година Игњатовић је био на врхунцу свога књижевнога стварања. Тада је написао најбоља и најзрелија своја књижевна дела, три одлична романа: Трпен спасен (1874 — 1875), Васа Решпект (1875) и Вечиши Младожења (1878). Сва та три романа остала су мало позната: Трден Спасен, велики „роман у три књиге“, остао је недовршен у Србадији за 1874 — 1875, и рђаво је довршен невероватно слабом шаљивом игром Адам Берберин (1881); Вечишог Младожењу прештампала је Српска Књижевна Задруга из Српске Зоре за 1878; Васа Решпекш прештампава се сада из Ошаџбине за 1875 годину, где је био у целини штампан.

У низу Игњатовићевих романа Васа Решпект има засебно место. То је авантурнстички, пикарски роман, врсте Ле Сажова Жила Бласа, широка слика једног живописног и занимљивог типа, као Милан Неранџић, као ЛЉуба Чекмеџић (1862), као Трпен спасен, који би могао носити наслов Ђока Глађеновић. Али у оном делу где се описује трагедија посрнуле породице Стеве Огњана, то је и социјални роман, приказ пропадања једне српске грађанске породице на несолидном основу, и подсећа на социјалне романе Игњатовићеве као што су Чудан Свепт (1868 — 1869), Вечншни Младожења, Стари и Нови Мајстори (1883) и Патшница (1888).

Цео роман, у опште, нема јединства. У њему управо има два паралелна романа, која су слабо