Писци и књиге VIII

84 ПИСЦИ И КЊИГЕ

веран своме реалистичном методу преношења живота у књиге и непосредног сликања, што даје ње-

говим романима снажан утисак стварности и истине, _

Тим својим реалистичним особинама Игњатовић је представљао новину у српској књижевности, започињао један нов правац који ће доцније сасвим преобладати. Почетком седамдесетих година његов реализам је био примећен, и Светозар Марковић га је стављао за углед сувременим српским писцима. један непознати писац, у књижевном прегледу једног ондашњег политичког листа у Београду, тачно је оцртавао његов значај: „Он је први показао како је богата ризница за песника — свакидашњи живот. Он је показао нашим писцима да није нужно тражити доба крстоносаца, нити византинске палате наших давно иструлелих краљева, ако ће се једна прича или роман да пише. Он показа нашим белетристичарима да није само оно велико што изгледа да је, нити да је само оно узвишено што са патосом говори с узвишенога амвона, и показа како се може из наше свакидашње околине написати најлепши роман, само ваља живети с отвореним очима, само ваља посматрати, учити...“!

Духовно и књижевно осамљен у свом нараштају, који је више волео снове но стварност, Игњатовић је имао очију да види, знао је да посматра, и зато његови романи толико одскачу над осталим покушајима те врсте у ондашњој српској књижевности, и зато Игњатовић остаје у историји српске књижевности више но и један од наших старијих романописаца. И зато Васа Решпекш поред свих

1 Будућност, 1873, бр. 25, „Књижевни преглед“.

И