Пијемонт
Београд, ПОНЕДЕЉАК'16. Јуни 1914. год.
ИЗЛАЗИ СБАКОГ ДАИ ИЗЈУТРА
Стм ■ шаиавстраШ)«: Квм М»шо 11 < к. Тамфоа 1591.
ДИРЕКТОР Бранко Божовић
ПИЈ
Ооинмч! ЉУБОМИР 0. ЈОВАИОВИЋ
ПРЕТПЛАТА »• СрЗију • Бугарсж, ксп уредшиптва: год. 16 г*с ва ооштала в ечве .... 1 двв. Јл ач-страаство код ур*5,рпиштва 'ш 'Одииу 30 франака у »ла-у •'»'пола гог. 15 фр. тромесет о 7-50 фр. у гдчту. УРВДНИК Коста М. Луковић
Изборне перспективе
111 У два претходна чланка, ми смо направили изборну прогноза по окрузима, на основу упоредног прегледа резултата гласању наизборима у 1912 г. Данашњим завршним чланком хоћемо да направимо изборну прогнозу за вароши у Србији. Београд. На изборима у 1912 г. радикална листа г. Николе Пашића добила је у Београду 2393 гласова, самосталска листа г. Давида Симића добила је 2075, народњачко-напредњачка листа г. Милорада Павловића 2013, социјалистичка листа г. Димитрија Туцовића 1131 и занатлиска листа г. Софронија Јовановића 278 гласова. Према томе резултату, изабрана су два радикала, један самосталац и један напредњак. Ако би на идуће изборе изашао блок, опозиција би добила три посланика, радикали, једног. Радикали би изгубили један мандат. Ниш. На последњим изборима листа радикала г. др. Лазе Г1ачу-а добила је 640 гласова, листа народњака Т одора Станковића 843, листа Тодора Палигорића самосталца 218, лисга социјалистичка 469 и занатлиска листа 109 гласова. Изабран је један радикал и један народњак. На идућим изборима, ако би на изборе изашао блок, опозиција би добила оба мандата. Радикали би изгубили један. Крагујевац. На прошлим изборима радикална листа г. др. И. Коловића добила је 698 гласова, самосталска листа г. Н. Димитријевића 394, социјалистичка листа г. Трише Кацлеровића 670 и листа удружених народњака и напредњака 707 гласова. Изабрани су један радикал и један напредњак. Према томе, опозиција би на идућим изборима добила оба посланика, пошто су радикали изгубили и општину. Ваљево. Радикална листа г. Ристе Топаловића добила је на прошлим
изборима 403 гласа, самосталска 53, листа удружених народњака и напредњака 178, социјалистичка 37 и занатлиска 125 гласова. Изабран је радикал. На прошлим изборима радикали су изгубили општину пред удруженом опозицијом. На идућим изборима без општине, радикали ће мандаг несумњиво изгубити. Врање. На изборима у 1912 г. радикална листа г. Томе Зафировића добила је 803 гласова, самосгалска 94, народњачка 373 и социјалистичка 63 гласа. Изабран је радикал. Ако блок на идуће изборе изађе, резултат ће вероватно остати исти. Параћин. Радикална листа г. В. Бошковића добила је на прошлим изборима 180 гласова, самосталска 25, народњачко-напредњачки споразум 529 и социјалисгичка 22. Изабран је народњак. На идућим изборима, резултат ће, по свој прилици, остати исги. Неготин. На изборима у 1912. г., радикална листа г. Адама Јоновића добила је 326 гласова, листа удружених народњака и напредњака Д. Машића 579, самосгалска Т. Дуцића 65, и социјалистичка 25. Изабран је народњак. На идућим изборима, резултат ће, врло вероватно, остати исти. Лозница. Радикална листа г. Илије Јосимовића добила је на прошлим изборима 473 гласа, самосталска листа 21, удружена народњачка-напредњачка 402 и социјалистичка 10. Изабран је радикал. И ако на идуће изборе изађе блок, ипак ће сумњиво бити, да ће овај мандат добити. Крушевац. На последњим изборима, радикална листа г. Милутина Павловића добила је 479 гласова, самосталска Св. Здравковића, 130, споразумна народњачконапредњачка 103, занатлиска 79
и социјалистичка 20. Изабран је радикал. Радикали ће добити мандат, и ако удружена опозиција изађе на изборе. Ћуприја. На последњим изборима листа самосталних радикала г. Мила Радојковића добила је 348 гласова, удружени народњаци и напредњаци 467, занатлиска 88 и социјалистичка 9. Изабран је народњак. Радикали нису истицали листу, него су гласали за народњака. И изабран народњак. У Ћуприји се води борба између самосталаца и народњака. Какав ће резултат бити, дамас је тешко одредити. Све ће, изгледа, зависити од радикала. Прокупље. Радикална листа добила је у Прокупљу, на прошлим изборима, 232 гласа, самосталска 18, удружени народњаци и напредњаци 441 и социјалистичка 27. Изабран је народњак. На идућим изборима, резултат ће, по свој прилици, остати исти. Јагодина. На последњим избориаа радикална листа г. М. Ђорђевића добила је 385 гласова, самосталска г. Драг. Пећића 234, удружених народњака и напредњака 37 и социјалистичка 22. Изабран је радикал. На идућим изборима, и ако изађе блок, сва је прилика да ће бити изабран радикал. Ужице. РћдИкална листа 1 г. М. Атанацковића добила је на прошлим изборима у Ужицу 340 гласова, самосталска М. Мићића 170, удружених народњака и напредњака 118 и социјалистичка 44. Изабран је радикал. Ако на идуће изборе изађе блок, по свој прилици би опет био изабран радикал. Пожаревац. На последњим изборима радикална листа добила је 879, удружених народњака и напредњака 853 и самосталска 23. Изабран је радикал. Врло је вероватно да опозициони блок у Пожаревцу, на идућим изборима, добије мандат. Свилајнац. Радикална листа добила је у Свилајнцу, на последњим изборима 411 гласа, самосталска 461 и социјалистичка 10. Изабран је самосталац. На идућим изборима само-
сталском кандидату је обезбеђен мандат. Зајечар, Смедерево и Шабац У Зајечару, Смедереву и Шапцу, води се у главном борба између странака опозиције. Какав ће изборни резултат бити зависи од тога, како ће се опозиција сложити. Према томе, за саму изборбу прогнозу ова места немају ни мало значаја, пошго радикали у тим местима, малобројни, немају никакав изглед на успех. Лесковац. На последњим изборима радинална листа добила је 824, листа удружених народњака и напреењака 868, социјалистичка 306 и занатлиска 32. Изабран је народњак. Ако на идуће изборе изађе блок, резултат ће остати исти. Књажееац и Чачак. Радикали су у Чачку и Књажевцу у великој већини над целом опозицијом. Баш ако на идуће изборе изађе блок, биће изабрани радикали. Пнрот. На прошлим изборима самостилска листа добила је 768, радикална 716, социјалистичка 113 и народњачка 4. Изабрап је самосталац. Због губитка општине, овога пута је самосталски мандат несигуран. Алексинац. На избориме у 1912 г. радикална листа добила је 368 гласова, самосталска 98, листа ушзужен^х ^»дњака и ццпредњака 396 и социјалисичка 18. изабран је напредњак. Ако на идуће изборе изађе блок, напредњак ће бити понова изабран. Шабац. На посланичким изборима радикална листа добила је 327, самосталска 447, удружених напредњака и народњака 706 и социјалистичка 229. Изабран је напрецњак. На идућим изборима ма какве комбинације биле, биће изабран опозиционар. * Из упоредног прегледа броја гласова, које су радикали добили на последњим изборима, и броја гласова које су добиле опозиционе странке, излази да би радикали, у случају да се споразум опозиције оствари у свима варошима, и да сразмера у гласању остане иста, изгубили четири мандата у варошима. У овај број ми нисмо урачунали
оне вароши, где резултат може бити сумњив, Кад се броју изгубљених радикалних мандата у окрузима дода број изгубљених мандата у варошима, онда радикали губе према прошлој изборној статистици, најмање петнајест мандата. Протест опозиције која је, изласком из Скупштине, натерала владу на нове изборе, треба да добије одјека у народу и да се покаже и на новим изборима. И онда ће неморалном режиму данашњих власника доћи крај. В. Ј. ДЕЛАИ РЕЧМ Драга Црна Масио, Читао сам много пута у вашем листу жучне написе против чиновника у Новој Србији. Збиља, имате праеа што немилоСрдно ударате по тим лоповима, који толико штете угледу Србије. Али, нису само чиновници у Новој Србији такви красници. Има их и у старим границама, и у самом Београду још много таквих. Јуче је у једном од првих београдских хотела ухваћен један риђи виши чиновник највећег суда да је украо новац из пиксле са карташког стола. КОМИТА.
ГРЧКЕ ЦРКВЕ Један захтев г.рчке владе (Извештај „Шфмонту”)
Софија, 13. јуна У овдашњим политичким кругови.ма тврди се, да је грчка влада тражила од Србије и Румучије, да је потпомогну у тражењу, да се све грчке цркве у Бугарској, Јкоје су у последње време Бугари загворили, поново отворе. Србија и Румунија су изашле па сусрет грчком предлогу, и ових дана преставници Срби.е, Румуније и Грчке учиниће заједничкн корак у Софији за отварање рчких цркава, С
Муслиманска организација у Београду —
Министартки Савет усвојио је одлуку Министра Просвете о оснивању цонтралне муслиманске оргапизације, која ће пмати за зад:1Т;,1К та решава ,ев I шко.тгка и верока пптања српских муслиманских подипика. Седиште ове комисије Оиће у Београду. Поводом овога хитно су позвани у Београд велики муфтија из Пиша н све муфтијз из пове Србије.
12
МИНЕРАЛНЕ ВОДЕ — Испитизање минералних вода у нозим крајевима Нарочпто одређена комисија чланова Сапитетског Савета, којој је од стране Министарства Унутрашњих Дела би.чо стављено у дужпост да испита минералне и топле изворе у новим крајевима, подмела је влади свој извештај. Комисија је изјавила да је испитала 77 извора, који су врло важпи. Једаи део ових вода су алкалне, адругислане. Саиитетски Савет подпео је предлог Мипистру Унутрашњих Дела, на који ће се начин иајбоље експлоатпсатп ове ћоде.
Иовећање витересне счмн*
Прнвилеговапа Народна Банка упутила је Мшшстру Финансија молбу у којој тражи да се законска ипгересна стопа, која је сада 9 од сто у повој Србији, повисн за извесно вр-.ме у повој Србији на 12 од сто. Народна Банка је изјавила да према економским условпма, какви су у новим кр јевима, ово повишавање законске стопе није пи мало претерано н оправдало своје тачке гледиште. РУМУНИЈА
данас шаље веома ч>,,ан телеграм и како се види њено држање према Србији. Телеграм гласи: „Песимистичке вести добивсне из Бео града односно очекиваних резултата са сутрашње окупштинске седнице, јако су узнемириле румунску владу. На данашњем саветовању код г. Мајореску донесено је решење, да Румунија, у случају да Србија одбије добронамерна упуства Русије и донесе какве било агресивне одлуке, које би улражњавале одржавање мира на Балкану, одбаци са саоје стране план о предложеној бугарске границе и ограничи се на то да своју војсну концентрише на српској и бугарсној гран^ци". Чим је Г. ПАШИЋУ саопштен овај телеграм, он је рекао г Хратвигу, да га одлука Румуније не чуди. Он је замолио г, Хартвига да увери руску владу у мирољубивост српске владе, која нема никаквих агресивних намера и која неће прво учинити корак, да наруши мир, који она високо цени. „Г. Пашић", саопштава г. Хартвиг својој влади „не губећи веру у разум народних представнина и вођа политичиих
Писац, чи њ је роман пре неколико даиа почео да излази У „Пијемонту“, јесте један од пајбољих новијих писаца и нај скромних људи. Његово име ће, задуго, остати незабележено у многим биографијама; али су његове књиге већ одавно најпријатнија лектира људи, који не читају само оно што је доста рекламирано. Морис Мендрон је писац на кога се, обично, сасвим случајно наилази. Сасвим случајно сам на његову прву књигу и ја наишао, разгледајући излог једне антијрварнице у Паризу. То је било уЈеднога дана кад сам, уморан ' од досаде, осетио потребу да прочитам нешто необично и ново. У излогу једне антикварнице у Сенској улици видео сам гада једну малу илустронану књигу, на којој је стајало, Да је награђена од Француске Академцје. Књига је приповенедала о неком турниру који је
давала, у време Карла IX, породица Вопласан. Ја сам је радосно понео. И од тога дана, са радошћу сам пратио сваку књигу коју је Мендрон издао. Изгледа да је то процедура којом су до његових књига дошли и сви они, који су му вредност одредили, Гусгав Лансон, који га много цени, случајно је прочитао његову прву књнгу. Анатол Франс, који је ту прву његову књигу поднео Академији за награду, дошао је исто тако до ње сам. За Мендрона, који је желео да га једино Анатол Фране цени, већег задовољства није могло бити. Морис Мендрон је, кад му је било осамнаест година, ступио у Медицинску Школу, рачунајући да ће, настран и самовољан, моћи да као научник најбоље искористи своје особине. Али је већ после првих часова, видећи да има само да учи, променуо школу и ступио у Музеј природне исторцјњ Ту се, после, и одликовао, у место у медецини. Мннистар просвете га је после кратког времена
придружио једној мисији, која је полазила у Нову Гвинеју. Тако је Морис Медрон од једанпут, промеиио [каријеру. Од 1870 године до 1901, путовао је непрестано. Био је у Сенеталу, Индији, на свима острвима Тихог Океана. На тим путовима су се одредиле и развиле његове главне особине. Његова велика радозналост се подржавала новим ств рима; његов оригинални темперамент се прилагођавао све новим условима. Доцније, када је, још увек радознао, почео проучавати историју свога народа и писати кронике у облику романа, он је ,обе те особине истакао силно: зато шт: је био радознао, писао је са љубављу о стварима које су га интересовале; и зато што је био свикнуо да се преноси на туђе земљиште и туђу област идеја, умео је да, пишући историске романе, представи морално стање једне одређене епохе. Морис Мендрон се у својим романима преноси на тон и резоне времена о коме пише. Његове књиге чине утисак уметничке кри-
тике. Авантурист по природн, а пс по фантазији једног одређеног људског доба, ои својим жмвотом и својим књигама пзгледа као и један од оних оригиналних старих боема, којн су остарели а ћуд нису променили. Он је целог свога века волео нередовне ствари и гледао иа необичне догађаје као и на лепше обичне догађаје, без којих његова природа не може. И зато му је и авантуристичкм живот и историски ромам природаи и истинит. Колико је он био природан и истинит, показује сам избор земљишта на коме се његови романи догађају. Ни један његов ромаи се готово не одиграва у Паризу, чија прошлост омогућава романсијеру велику романтичарску лиценцију. Оп описује провинцију, мале вароши и раштркана села, догађаје ван двора и ван тајанствеиости. „Турнир код Вопласана", прво његово дело описује страшне ратове између католика и протестанга у време краља Карла IX. То јв силно дело, које обухва/) та и пејзаш и људе. Меримео'ва „Дијана од Тиржиса" сгоји поред њега избледела, чак уметннчки бедна. Сва његова остала дела бписују исту ту периоду и исти тај пејзаж, „Бланкадор" прича повест једног тулуског ђака, сина једног пропалог племића, који живи на туђ рачун. „Сен Сандр“ потретира једног великог племића из те епохе, бруталног, развратног, и природног у своме пороку. Мендронови витезови немају, као у ромашичарским романима, морално мерило модерних епоха: они су зверови, где би д’ Артањан био витоз, и боеми где би д’ Артањан био буржоа. Његови ђаци не иду но крчмама неразмишљено и весело, као ђаци из Виктора Ига: они живе, у време нередовно, доста смишљено; живе варалачки, беспосличарски. То нпје само проста супротност нечему, што је раније опнсано: то је увек у тону приче. Пре свега, дакле, морис Мендрон је дао у своја дела схватање нндивидуе и целине по епохама. Затим је дао уметни-
чко излагање, уметничку причу. Пошто се за сваку ствар, о којој пнше лнчио ннтересовао, дао је дивних описа и живих препричаваља. 11и Виктор Иго, који је владао речником, није описао рагнике као шго их је Мандрон описао. Једиа дивна опрема задржавала је Мендроца сатима у музеју. Ј1еп човек га је одушевљавао. Што се тиче живости и лепоте причања, у томе је Мендром још јачи него у опису. Његове пљачкашке хорде, Шпањолци, Хрвати, и Немци гамижу по опустелој провинцији и убијају. Његови велики сукоби су неочекивани, прости и брутални. Све је шарено, живо и исгинито. У једној својој књизи, Морис Мецдрон се дотакнуо и срнске лрошлости. Описао је у „Причама из давних времена“ крсташки поход Мађара и Француза на Турке и страшну погибију у Бугарској, када су Срби, чију су земљу крстагаи опљачкали, прешли на страну Турака. Морис Мендрон је умро у Паризу 1911, ГОД. к. М. Д.