Пијемонт

Београд, УТОРАК 17. |уни"1914. год.

БРОЈ 5 ПАРА

Број 164. Година IV

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА И 3 Ј У Т Р А

Стј* р**«»иа!с п ац«»асл- ра и*ј*: Краља Александра 12. 15 < .

ДИРОКТОР Бранко Божовић

Оеиимч 8 ЉУБОМИР О. ЈОВАНОВИЂ

ПРЕТПЛАТА м СрбиЈЈ и Бугарску ■од урединштва: год. 16 дм. » аоштаиа Месечно , 1 днн. За нностранство код уред> ништва На годнну 30 франака у еаату иа]аодд год. 15 фр. троиесечпо 7-50 фр. у »дату.

УРВДНИК Коста М. Луковић

Ноћас, када је бела јунска зора смењивала ноћ, навршила се година дана од историјскога чина када су бугарски пукови, у дивљем налету и по безумној наредби своје врховне команде, прешли Брегалницу и гвожђем и оловом засули своје савезнике Србе и Грке. Под заставама које је лепршао ветар с албанских планина и плавог јадрана, иаши победоносни пукови, ношени частољубљем и праведним огорчењем, проломили су нападачеву војску. У освит зоре 17. јуна, слава српског оружја заблистала је новим сјајем. Брегалничке Ноћи, у реци од крви, утонула је мисао о бугарској превласти на Балкану. Вољом Провиђења и храброшћу српских војника, на Брегалници је покајана Сливница. Историјска правда учињена је једном племенитоМ и јуначном народу, који је, мирно и у тишини, чекао и дочекао дане својих по ■ беда и своје славе. Како је било Према наредбама Вховне Команде, бугарска војска је данас учинила ОПШТИ ПРЕПАД на српске трупе, Главна бугарска војска налазила се у пределу око Вардара и била је груписана у два дела: први део на простору између Крине Паланке, Кратова и коте 550, други део на фронту Штип — Криволак — Велес. Бугарсна тактика је проста: дочепати се што пре најважнијих српских позиција, а затим најважнијих стратегисних тачака на железничкој прузи. На тај начин се имала пресећи веза између старих и нових територија Србије и одсеНи српској армији довоз ратног материјала и, што је најважније, животних намирница. Око једног часа изјутра Бугари прелазе Брегалницу нод Штипа и нападају српске предстраже четвртог и шестог пешадиског пука око 2 часа. Не зна се је ли ово општи или делимичан напад. Врховна Команда о овоме добија извештај око 5 часова, а веН око шест и по часова стиже извештај, да непријатељ напада на франту Тестемелце Балван и да је заузео коту 256. Око седам и по часова извоштај гласи, да је непријатељ потиснуо шести пун и да се потпомогнут јаком артиљериском ватром креНе на коти 650. Истовремено командант прве армије извештава да су Бугари заузели вис Ретки Буки, и да су иод Лезова потиснуте предстраже Дунавске Дивизије I позива. У 8 ипо часова Бугари са три пешадиска пука и јаком артил>еријом нападају на срлсне одреде у Ђевђелији. Док се овако енергично почеле развијати акције на бојном пољу У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ се имало решавати да ли да се иде на цареву арбитражу или не. У тренутку, кад је опозиција почела нападати г. ПашиНа, да је невешт, стигао је званичан извештај, којим се јавља, да су Бугари извршили препад, тако да је питање о арбитражи сиинуто с дневног реда. Истовремено стиже телеграм руског министра спољних лослова, у коме се саопштаеа, да Не РУМУНСКА ВЛАДА казнити нарушиоца мира на Балкану. Међутим по тактици генерала Ковачева, главна снага бугарсне војске око Штипа и Ночана упутиле се у правцу, НОТЕ 550 и Црног Врха, где су се повукле запрепашНене српске трупе. Једна колона бугарске упутила се у десно ка Дренку, који се налазио одмах испред Црног Врха, а друга колона, заобилазеНи у лево узела је за мету коту 550. Пад овога виса имао би за последиЦу пад многих позиција све до оте 1000. Бугарска војсна много моНнија од српске успела је да заузме Дренан и један део иоте 550. Из села Борбарева где је био генералштаб српсне дивизије одмах су издата наређења за пукове у позадини и за артиљерију.

У српској ВРХОВНОЈ КОМАНДИ се решавало око подне о судбини Србије, која је стајала у рукама Војводе Иутника, ђенерала МишиНа и пуковника Живна ПавловиНа. Била су два решења ; 1. ) Повлачење прве и треНе армије и њихово концентрисање на линији утврђених положаја: Страцин — Црни Врх — Градиште — Велес, одакле би се у /згодном тренутку имале предузети офанзива; 2. ) Брза и енергична офанзива свију српских снага против непријатеља. Прво решење је могло бити кобно. Поколебање трупе могле би посумњати у успех. Настала би јака морална непресија. Сем тога опнољене српске трупе не би могле више маневрисати, Само би јане резерве могле омогуНити предузимање офанзиве, а таквих резерва се није могло имати. Пред таквим стањем Врховна Команда је око ЧЕТИРИ ЧАСА ПО ПОДНЕ издало наређење командантима прве и треНе армије да одмах предузму офанзиву. Кад је ова наредба стигла, српски збуњени пукови су веН одступили. Стање у ТРЕЋОЈ АРМИЈИ је било рђаво. Код Дојрана је непријатељ напао српске трупе, које су се храбро држале, али су морале одступити. Но до увече српска два батаљона су успела заузети Дојран. Друга бугарсна дивизија је заузела Гавран и нападала на Криволан. Српске колоне су полако одступале бранеНи сваку стопу. У помоН овом оделењу послат је петнаести пешадиоии пук с батеријом топова. Непријатељ је добијао појачења и петнаести пук је заустављен. Тек око пет часова Србима Је стигао у помоН четрнаести пук те је непријатељ заустављен у продирању. Дринска дивизија I позива задржава Бугаре код коте 256. Моравска Дивизија 1 позива иде јој у помоН. — Шести пешадиски пук повлачи се на висове изнад Сушева. Око један час по подне Моравци појачавају Дринце. У том тренутку Бугари снажно нападају оба српсна крила и око четири часа по подне њихов испад према Богословцу задржан је, а на левом крилу потпуно одбијен. До осам часова ТреНа Армија је успела да остане на положајима која је држала данао по подне. На српској стра ни је код ове армије пало 4000 мртвих и рањених. На овој страни су српских десет пукова задржали напад од 15 бугарских пукова, Код ПРВЕ АРМИЈЕ Бугари су заузели Ретки Буни и узалуд напали на Црни Врх. Четири бугарска пука и три батерије са Ратавице покушавају да задобију линију Злетово — Неокози — Тетрушило — Лезово. Овде се налазе шумадијсна дивизија другог позива. Пре подне су се предстраже шумадијске дивизије повлачиле. Моравска дивизија II позива успела да до ноНи избије на линију Дреново Лесново — Луково — Мушково. Њена коњица потпомогнута коњицом дунавске дивизије држи везу измвђу ових дивизија и седмог пешадиског пука, иоји напада на Ретки Буки. До ноНи офанзива је код ове армије изломљена. Борба на КОТИ 550 се продужава. Пуковник ДуниН упутио се дуж Беласице ка Леозеву. Мајор АтанасијевиН допре до Куково. Кнез Арсен са независном коњичком дивизијом помаже петом пуну да се снажно одупро непријатељу. Бугари су веН заузели позиције изнад Петришина на 1600 метара од српских положаја. За то време други и четврти коњички пук под командом потпуковника ЛонткијевиНа бране десни бок шумадиске дивизије првог позива. — Потпуковник ТодоровиН командује артиљеријом кој прецизним гађањем не допушта Бугарима да пређу Злетовску реку. Борба траје до 5 часова увече, и док је независна дивизија кнеза Арсена задржавала непријатеља, српске трупе се спремише за контра налад. Но због неких задоцњења и рђавог терена овај испад је оставллн за сутра. А вечерас из Софије руски посланик шаље овај телеграм: „Према данас добивеним извештајима дошло је до доста озбиљних сукоба бугарсие војске са грчком и српсиом. С

обзиром на свој предстојеИи полозак за Петроград, Г. Данев Вас најусрдније моли да учините колико можете у Београду и Атини, да се предупреде сукоби. — Некљудов". ШШ ЦШШ — У спомен херојима, погинулим У брегалничкој ноћи. Када јо прошла крвава брегалиичкапоћ, два велика српска јунака нису вишеживела. У високоме житу Овчега поља нађени с.у мајори Милан Васић и Коста Ценић, уГијени и онакажени. Њнма се, после два дана, у завршпој борби против препада, придружио и капетан Душан Трифуновић, наОрла Баиру. На дан, када Србија прославља годишњицу бугарског препада као почетак велике српске победе, света иационална дужност је запалити свећицу захвалности на њиховим светлим гробовима. Еоста Ценић. Мајор Коста Ценић је, у бугарском рату, био командапт батаљона пакоти 050 код Штипа. У турском рату, он је учествовао у свима борбама Прве Армије. Рањен у кумаповској битци, он се после кратког времена вратио у свој пук, и учествовао је, доцније, у опсади Скадра. Када су Бугари иапали иа коту 640, са бесомучиошћу див љих зверова, мајор Ценић је узвикнуо својим војницима: „Одступања нема!“ II остао је на своме месту, заједно с војницима и официрима. Он се цео дан борио протпв читавог једног пука бугарске пешадије и шест бугарских топова И кад је дошло до борбе прса у прса, пао је заједно са капетаном Ђорђем Мандићем, који је, са остатцима своје чете, покушао да изврпш контра напад, да осве ти свога команданта. Бугарска хорда је прешла преко њихових телеса. Тек када су, сутра дан, појачани српски одреди сузбили непријатеља, погинули јунаци су нађени на разбојишгу, исечени и опљачкани. Нека им је светао спомен! Мајор Милан Васић Сиротиња ствара револуционаре. Глад и патња кога не убију, тога узвисе. Милан Васић се знао узвисити. Цео његов живот, то је било пењање идеалу. Смисао и значај његова рада тек се онда могу разумети, када се познају све околности под којима се развијао његов смели и крепки дух. Дете једног сиротог престоничког кројача, који је са својих десет ноката исхрањивао четворо дечице, Милан Васић је познао све свирепости немаштине пре но што је проходао. У седмој години остао је без оца. Незбринута мати, наоружана љубављу према деци, прала је по цео дан војничко рубље. У вече, крај иконе, уморна мати са сузним очима слала је Богу молитве да јој бар једно дете буде срећно... Дани су се смењивали, и Милан Васић, одлични „основац“ закорачио је у гимназију. Најбољи међу најбољима, он је већ у трећем разреду васпитач сво-

јих другова. Од петог до седмог разреда, Милан Васић је хранилац целе своје породице. Сав Србин, разумевајући смисао нашег националног питања, он по свршеном седмом разреду ступа у Војну Академију. То је први остварени сан његове младости. Уједначени касарнски живдт није сметао Милану Васићу да се развија у војника идеолога, у националног револуционара, у једног програмског човека, у апостола нашег Ослобођења и Уједињења. У дуге зимске ноћи, када се његови другови, преморени школским часовима, предаду сну, он је био будан. Више но ико други, он је осећао сву беду дана које је наше племе тада преживљавало. Начитан и високо просвећен, свршивши нижи курс Војне Академије („четврти у рангу“), он се бацио на посао васпитавања војника. Ведар и насмејан, благородне душе и питоме нарави, он је једре шумадиске момке учио љубави према Отаџбини. Први у касарни, ои је последњи излазио из ње. Из чете, он се понова вратио школи: ступио је на виши курс Војне Академије. Рад, заморни и сложени рад, развија у њему све више веру у војску, у њену мисију, у њену победу. После две године, он се опет нађе у касарни, у своме елементу. У ноћмим ратним службама, за време „вољног“, Милан Васић је слушао звуке двојница и просте приче својих војнпка. ,Ту, на зеленој трави, међу простодушним и веселим нашгч сељацима, израсла је у њем' вера у Србију, у њену снагу, у њену победу. Ђачки снови о освети Косова, беху у њему набујали до верског заноса. Постепено, у његову су се душу упијале све врлине нашег племена. Под плавом офифирском блузом, куцало је срце апостолско. Катарални и нежни капетан прионуо је са својим друговима, весницима новог доба, на дело свестраног препорођаја. Понесен одушевљењем и вером, он је 1005. у колу оних, који су развили револуционарну делатност у Старој Србији и Македонији. И док су се његови другови, у суром чегничком оделу, са пушком у руци, нечујно као сенке спуштали низ Козјак и Шару, дотле је он, мучен болешћу, по бањама дрхтао за њихове главе. Он је осећао да се ближе дани разрачунавања и освете. Њему се слутило, да ће друмовима, којима су пет стотина година прашили турски хатови, промарширати наши победоносни пукови. Дошла је страшна 1908. година, година анексије Босне и Херцеговине. Од престола до последње колибе прохуја огорчење и бол. Крепки духови не збунише се. Народна невоља здружи све народне пријатеље. Образова се Народна Одбрана. Настадоше дани грозничаве утакмице на народном снажењу. Милан Васић, у новембру 1911., постаде секретар Народне Одбране. Апостол нађе свој храм; херој уђе на вратнице, које ће га у бесмртност одвести. Историске 1912. године, он је шеф целокупне четничке организације. И против своје воље, он није командовао на бојном пољу у Првом Балканском Рату. Његов рад се свео на организовање и снабдевање комитских чета. Тај нимало лаки, посао, он је извршио с беспримерном умешношћу и марљивошћу. Децембра месеца постављен је за команданта 1. батаљона VI. пука. Ноћ од 17. јуна 1913. зате-

кла је Милана Васића на Јежевом Пољу. Бугарски препад, који је дошао изненада као муња, стао је VI. пук огромних жртава. Сва снага вероломног савезника била је, у главноме, сконцентрисана на 1. батаљон. Митски присебан, боговски храбар, Милан Васић је на челу батаљона командовао да се не одступа. Киша од олова засипала је батаљон као вулканска лава. Дивови са Вардара, нису хгели узмаћи. Понос је био јачи од љубави према животу. У тренутку, када је хероизам VI. пука триумфовао, 1. батаљон је за навек изгубио свога славног команданта: кроз паметну и лепу главу Милана Васића беше просвирало непријатељско тане. У великом тренутку, ради великог дела, погинуо је велики човек Милан Васић. Слава Милану Васићу! Каиетан Душан Трнфуновнћ Једна од најкрвавијих епизода у рату са Бугарима, била је тродневна борба на Криволаку, која се могла свршиги катастрофално, да није било великих јунака који су више волели да изгину, него да пусге непријатеља. И један од најзаслужнијих људи за срећан исход рата, био је капетан Душан Трифуновић, који је заједно са последњим сво-

Препад је био свршен. Одбијени, Бугари су се повлачили према Кочакима. За њима је наступала наша војска, праћена ратним кореспондентима. Ратни дописник „Тана" Режиналд Кан, овако описује разбојиште које је тада видео: Стан Прве Армије, 29. јуна. Затишје још траје. Да мало променимо живот који водимо у главном армијском стану, и који је врло пријатан, али мало монотон, организована је јУче једна мала екскурзијз по терену на коме се водила прва велика битка. Како већина од мојих колега није имала коња, наши вођи нас поведоше у фијакерима, доведеним из Скопља. То су скромна кола, чија је једина одлика необичан шарен изглед. Кочијаши припадају свима могућим расама, и свзки од њих носи одело којим се разликује од других. Ту је Арнаутин са својим белим кечом, Србин са Шајкачом, Грк са масним црним шеширом. Мени је судбина доделила једног старог Турчина са црвеним носем, мирног и добродушног, над којим су коњи, који су нас вукли, имали деспотску моћ. Свакијендек, на који се наиђе, задржи по који точак од његове олупине. Пут је рђав. Сви су балкански путеви рђави. Ипак, савезници се труде, од кад је Маћедонија под њиховом влашћу, да путеве поправе. Ја на то скрећем пажњу свету. Поправком путева, који су већ постојали и стварањем нових путева потпУно се изменио стари изглед земљишта за неколико месеца. Данас се може проћи са трупама свих родова оружја тамо, где су, пре рата са Турцима, биле непроходне стазе. Зато читаоци треба да очекују да виде велике ноличине војске на местима, која су на картама обележена као неприступачна. Још је у успомени чуђење које је изазвао марш треће бугарске армије кроз планнне северно од Лозенграда. Зато се данас треба обезбедити од таквих изненађења. јим војником погинуо на Орла Баиру. У тој страховитој битци, на српској страни је погинуло шест официра и двадесет и седам које наредника, којеподнаредника. Бугари су имали око 4000 рањених и мртвих. Капетан Душан Трифуновић погинуо је трећег дана, држећи око себе скупљене проређене делове 14. пука. Тога дана, три бугарска пука, 17., 27. и 28., пошла су од села Војшана према Криволаку, који су бранили 2., 3., и 4. батаљон 14. пука. Борба се водила целога дана, па се пред сумрак обуставила; око 9 сати увече, Бугари су почели борбу поново, још бесомучније. То је била завршна борба, на живот и смрт. Бугари су извршили четири јуриша, али су наше трупе сва четири јуриша одбиле. Када су по пети пут јуришали, њихове трупе су пробиле наше ослабљено десно књило. То је био крај. „Оно што је тада било, прича један ратник који је чудним случајем изнео главу, није више била борба, него рвање. Око 30 минута се није ништа чуло на разбојишту. Радио је само нож, и чуло се само, с времена на време, кркљање рањеника." Капетан Душан Трифуновић погинуо је у тој борби груди у груди. Нека му је слава!

Готово на свакој окуки пута који се вУче Уз повијарце и пење с мУком на дугу висију на којој су Срби, пре бУгарског напада, поставили своју главну отпорну линију, виде се велике грУпе радника у шареном костиму. Надзорник њихов, обично ка1кав подофицир, построји их чим се појавимо, и сви ти људи, обУзети поштпвањем према тробојкама, које смо мали око руке, спуштају одмах вертикално своје ашове у нашу почаст. Уз пут наилазимо, на жалост, и мање пријатне призоре. ДУгв поворке воловских кола силазе нам у сусрет. Вуку их Уједначеним темпом тешки волови, који се у ходу клате, као патке. Неподмазани точкови шкрипе некако потмуло; али та шкрипа не угушује потпуно уздахе рањеника, који леже на простртом сену, и чије болозе појачава сваки потрес, изазван неравним аемљиштем. Поред свих тих мука, рањеници се добро држе. Док нас гледају како пролазимо, на њиховим лицима св види траг од слабог поздрава. Она су више резигнирана него болна. Наша кола иду спорије. Узбрдица постаје све већа. Треба, поред тога, проћи поред бескрајног низа кола, тешких, спорих, правилних. То су кола, која борцима превозе хлеб и муницију. Негде и негде, између њих, види се и по која кара, У коју су исто тако упрегнути волови. Ево нас у кланцу. На све стране утврђења. Указује се једна узвишица, окружена шанчевима, око којих су четири реда гвоздених жица. Виде се заклони за батерије, одакле су топови могли захватити целу долину, којом треба да прођемо, да бисмо дошли до брежуљка Дренка, где се водила огорчена борба 18 . јуна. На уласку у долину, која је данас толико лепа у зеленилу, тако мирна, село Доња Стубла приљубило се за косу низ којУ силазимо. То је једна гомила нахерених колиба црних, бедних. Како човек да опише кон-

§*азбојиште код Дренка

Пош брепшничхе во№ — Један француски ратни дописник описује бојиште после бугарског препада. —

>