Пијемонт

•>

Београд, СРЕДА 18. 1уни 1914.

год

БРОЈ5 ПАРА

Број 165. Година »V.

ИЗЛА2И СЕАЈГОГ Ј» * НА ИЗЈУ ТРА

тм р«га*г"!* 9 гдцсви"'"нп н |*: Краља Александра 12. Тазв$»п

.2ИРЕКГОГ Бранко Божовнћ

ПРЕТПЛАТА I* С рбнју • Бугдрсх; код уредаиштв*: год. |< о.аем пошткм М сатво . . ! дан. 5* «5огтр*вство код уЈ.е-гвитлта* '» ч диву ' франак« у *л*т> ■•'оода ,-од. 15 фр. громесечп'’ 7-50 фр. у »д*ту. УРВДНИК Коста М. Луковић

Атентат у Сарајеву

Пи ШШ П|№№

Другог јунн 1909. године, на дак отварања првог босанског Сабора, Богдач Жерајић, студент, испалио је, на сарајазској улици, пет револверских метгка на царског заступника, генерзла Варешаника, а швстим извршио сзмоубиство. На Видоз-дан 1914. године, кадз су по свима српским богомољ-гма слате молитае добром српском Богу за остварени вековни идеал освете Носова, Гаврило Принчип, ђак осмог разреда гимназије, одузео је, У Сарзјеву, роволверским зрнима живот наследнику аустријског престола нгдвојзоди Фрањи Фердинанду и његовој- жени Софији од Хоенберга. И ако су атентати на члановевладалачких домова индивидуални, амирхистични акти, они. у већини случајева, налазе своје објашњење, а понекад и оправдање, У мотивима који су их изазвали. Бровнинговски протест млгдог народног револуционара Бпгдана Жерајића био је гласан, очајнички крик млађег босанског нарзштаја за анектираним с р п с к и м земљама Босном и Херцеговином. Буитовком средином у којој је кикао, душевним сзстазом који је од предака добио,и васпитгњем које је сам себи дао, Богдан Жерајић је био предодређен зз националну жртву. Његово смело дело, противно државним законима и наравима нзшега доба, Узбунило је срца политичара. али је заталасало срца млздих студензта који, у тишннп н сзмоћи, уз ччил-.аву лампу: и бзјат хлеб, сањају о великом југословенском идеалУ.... А Гаврило Принчип? Рођен у Грахозу (округ Лијезно), у малој паланци која је сзчувала осећањз слободе и буна које су се увек крвавс свршавале, и која је била огњиште великог националног тзласања У другој псловини 19. века, Гаврило Принчип је, по свима ззконима вероватноће, морао при првим странама какзе анархистичке брошуре и при првом сусрету с каквим бунтовнијим младићем, постати терорист, извршилац атентата. И ако му је тек деветнаест година, он на саслУшањУ код сарајевске полиције изјављује, да је о д а в н о имао намеру да убије неку високу личност и то из националних рззлога. За њега је, дакле, било сасзим свеједно да ли ће убити надвојводу ФрањУ Фердинанда, или коју другУ личност по

чијој вољи жизе толике хиљаде његсве браће. КТз кзко посматрано, дело Гаврила Принчипа налази објашњење у систему којим сз данас управља у Босни и ХарцегоЕИКи, и У моменту када је и-звршено. Режим у Бссни и Херцеговици даЈ|Зко јв од тога да би сг могао назвати сношљивим. Економска поробљеиост и национална обесправљеност наших тамошњих саплеменика, мсрнлн су дубоко засећи у срца бунтовне омладине. За оне ксји су у стању да се надвире удушу национално просвећене омалдине, није никакво чудо, што је У бунтовној глави једног изгладнелог ђака, при посматрању жалссне данашњица његове Отаџбине, могла да се запаги дрска мисао, да пошзљз У смрт наследника престога једне прострзне царевине и самзга себе. Када се овоме дода психолошки моменат у коме је Принчип извршио сзој осветничии умишљај — моменат извођењз манзвара у Босни на дзн прослављањз сзетог српског нарсдног празника Видоздана — онда счтјничко дего младог мученика псстаје много разумљивије и лриродније. Да наследник хабсбуршке крУне нијз трг:кио у Сарајебу оагцнје баш оног дана, када се широм целога Српства, као потоп, разлезалз великз радост, он би, врло вероватно, био и данас у животу. Смрт Фроље Фердкнанда и његове суцруге ожаљена је у сзима културним земљама. Ни у нашој проширеној Отаџбини нико није дошао на мисао, да глорифицира дело младога Принчипа. Орган одговорне краљевске владз вели, да је атентат у Сарајеву „могла инспировати и извести само душевна растројеност политички нссесских младића, који су очееиднј били неспоссбни да увиде сав замашај свога злочиначког умишљаја.” И док се Гаврило Принчип, мучен по свима правилима казаматске инкзизиције грчи и превија у мукама, пре него што буде изведен на вешала, дотле са свих дворова и из дипломатских канцларија лете изјаве дубоког и искреног саУчешћа због трагичне смрти престолонаследника двојне монархије и његове гсспође, које је раставио с овим светом један дечко од деветнаест година, који је до безумља волзо груду са које је први пут угледао светлост дана...

ДЕЛА И РЕЧИ Времена су изменила !.. Дон су се, ранијих година, људи од спреме и талента тешко пењали на један положај, дотла, данас, прагноглавци поцепане савеети и искривљене ничме од метанисања, не могу да са одлуче који положај да заузму. Док је покојни др. Јован Скерлић морао многим расправама да откупи доцентску натедру Српске Књижевности, дотле његови ученици, тргујући са сузама које пролевају при помену његовог имена, одлучују се између његове катедре и других високих положаја... Један вишегодишњи коректор рубрике „Белешке” у Српском Нњижевном Гласнику, чије литерарне проноске није имо куражи да штампа ни један лист, овано се, пре неки дан, вајкао пред штатистима: — Мене зову да примим Скерлићеву катедру; али, позориште за мене има толико шарма, да ни сам не знам да ли да положај будућег управника Позоришта жртвујем положају професора Универзитета. Мука је то, кад човека распињу две амбиције у исти мах!... Један стари глумац, познат са свога реалног гледања на ствари, подмигну се и дошапну једном своме колеги: — Буриданов магарац је цркао само зато што, гладан и жедан, није могао да се одлучи, да ли да прво пије воду или да једе сено. Све ми се чини, да ће и совим малим напендеком тако да буде!.. ЦРНА МАСКА.

— Српски пссланик у Бечу, г. Јован Јовановић, о гледишту српске владе на албанске догађаје. —

ДјЗ би задозољио радозналост бечке штампе, коју иктзресује гледиште српске владе на албанске догађаје, српски посланик у Бечу, 'г. ЈовЈн Јозаиовић, написао је у „Цгјту” један чланак о албанском питању. У томе члзнку, он је изложио незгоде и опасности које посто-је за Србију од огдашњег устанка У Албанији. По г. ЈовановићУ, прва незгода од тога устанка за Србију у томе је, што тај устанак сам сзбом показује крвну ззвађеност између муслимана и католика у садашњој Албанији, а и Србија има у својим новим крајевима приличан број Арнаута и једне и друге вероисповгсти. Други је разлог у томе, што је ка лондској амбасадорској конферанцији граница измећу Србије и Албаније повучена тзко да су Албанији припала многа села у округУ дебарском, у којима жизз православни Срби. Судбина тих села мора нам нелрестано лежати на срцу пошто они по свемУ сачињавају у народносном и енономскмо погледу једну целину са Србијом и Црном Гором. Трећи разлог за страховање је у питању грађења железнице која

има преко Србије и Албаније да веже Дунав са Јадранским Морем. Радови на грађењУ те железничке пруге на српскоме земљишту већ су прилично одмакли и за два годинз биће потпуно готови. А на такве радовз иа албанскоме земљишту у данашњим приликама није ни мислити. Четврти рззлог за зебњу је опште природе. Србија има право да тражи да на њзним границзма влада мир и да не буде беспрекмдно излагана напорима и трошкозима. Било би веома рискантно предвиђати даљи ток развоја догађаја У Албанији. При свем том г. Јовановић налази, да је за Албанију настало доба експериме.чтирања. Она је најпра имала призремену владу, по том међународну контролнУ комисију, пограничне комисије, избранога кнеза, владу образовану из муслиманске већине, и ове се то показало несавршено и немоћно. Можда ће се сада покушати с новим људима, вратити се европској контролној комисији, а можда ће се позвати и првобитии регенти Албаније. Као при упорним болестимз, и ту ће се покушавати са најразличнијим г.ековима у нади да се једном наиђе на прави лек. И одиста, многи се надају, завршио је г. Јовановић свој чланак, да ће се за ову опакУ бољку и наћи лек.

— 770.000 динара за 90 караула. —

Влзда ја одобрила кредит од динара 7/0.000 за подизањз пограничних караула на новој српско-бугарској греници, почез од Власине, па до Ђевђелије. . ће бити сд тврдсг материјала, подићи ће се по већ ранијем премеру и плану и биће их укупно 96. Озе ће се кзрауле радити у приватној режији под државним нгдзором, и њихово грађење почеће ускоро. — Годишњи резултати —

На Видов - дан 15. ов. м-ца, завршен је рад у свима Срсдњим школама и настао је школски распуст. И ако је ова школска година у свима школама почела много касније него ли обично, ипак су резултати у мушким и женским школама били повољан. Матура је у свима средњим школама у земљама дала чак неочекиване резултате. Средњи успех у свима школама био је преко 4. У Београдским средњим школама — четири мушке и једна женска — од преко 150 кандидата матураната одбијено је на годину дана свега 16 кандидата.

По нижим разредима такође је успех био похваљен. * Рад у стручним школама такође је завршен 15 овог месеца и успех је танође био добар. Најслабији је успех у Богословији. У иеким учитељским школама ученици су, услед краткоће времена, пуштали из разреда у разред без испита, по годишњкм оценама.

ХАЈДШЈА У ХОМОЈБУ — Нсви ха/дуци. — Украдзна девојиа. — Украдени деда и унук. Сграх у селу. — Потера. (Ипвештај „Плјемонту”.) Жагубица, 14. јуна. Нема године, да се у кашем округу но појзви који слУчај хајдучије. Пре месец дана, у Великом Градишту суд је осудио на смрт чувеног хајдука Гркића и још неколико његових саучесника, који су годинама чинијји највзћа насиљз по округУ, поред „велике предузимљивости” наших полициских власти, чувара јавне безбедности. Сад су се хајдуци појавили у близики манјстира Горњака, у селу Крепољину У срезУ хомољском. Мислило се да их има тројица, али их можда има много више; првма учињеним уценама изгледа, да је читава организација. У четвртак, 12. јуна, хајдуци су дошли у село Крепољин, и ту су украли кћер Павла ГрУјићз, једног од богатијих сељака. Девојка јестаријз; има 19 година. Она је тога дана радила на имзњу, које се налази мало даље од куће, с мајком и с још два брата. Кад су хајдуци дошли, мати их је молила и преклињала, да не УзимајУ девојку него да узму јздко о/д мушке деце, зли то је све било узалудно. Оца украдене девојке хајдуци су уценили са две хиљаде динара. Оутра дан, 13. јУна, отац је откупио кћер однезши тражену суму на едређено мзсто. Девојка прича, да су се хајдуци према њој понашали пажљиво. Коћили су У шуми, на месту, званом „Зли Поток”. По њеном причању, хајдука има тројица; али изгледа да то није тачно. О догађају је одмах извештено сраско начелство у Жагубици. Писар срески г. Драг. Милосављевић отишао је са два жандарма на лице места, 13. јунз. И сзд долази оно што је најинтересанткије: Тог истог дана, кад ја полициска власт дошла у село Крепољин, хајдуци су одвели из Крег.ољина у шуму оца Пнвла Ђорђети, дућанчије, и сина дућанџијиног. Дућанџију су уценили са две хиљаде динара. Поручили су му: ако мисли да му је много, нека пошље за сина

1500 динара, а они ће старца убити, пошто иначе није за живот. Интересантно је, да су овог старца пре месец дана покушали да Украду али им није пошло за руком. Сина поменутог дућанџијз су хајдуци и прошле године одвели и уценили дућанџију са 1500 динара, што је морао платити. Ако потера не помогне, дућанџија ће и ову дрУгу уцеку морати да плати у току данашњег дана и да сам оде на одеђено место, ако мисли да нађе живе оца и сина. Данас је наређена потера. Хајдуци се налазе у близики границе среза млавског на месту звзном „Зли Поток”, одмах до шуме манастира Горњака. Чули смо, да су хзјдУци, чим су приметили потеру, пустили старца и дете и побегли у шуму. Потера се и даље нзставља; што се буде десило даље јавићУ. Због овог догађајз, у Крепољину, у околним селима, влада велика узнемиреност. М—ић.

Борба, која је јуче онако изненадно започела, данас се продужава. Она св у главном води на два места. На

КОТИ 550 почела је рано изјутра топовском паљбом. Избацујући свсју леву колону, Бугари отпочеше налад на црни Врх, али већ с почетка остварење њиховог плана би ометено. Три српска пуна спустише се са Црног Врха, па навалише у јуришу, на каменити вис Дренек, где се непријатељ преко ноћи утврдио са три батерије топова, Страшна борба што се разви на доњим положајима Дренка ускоро захвати еае српоне позиције, оданле је српска пешадија јуришала растуривши се у стрељачке стројеве. Док је вршен напад на Дренак, разви се борба око коте 650. То је најкрвавија ипизода битне на Брегелници. Овај вис са стрмим падинама има само с једне стране нешто блажији пад. На њој ' се Срби боре. Али на целој дужини нигде претба, нигде заклона од артиљериске ватре. Бугари се налазе на утврђеном вису изнад Петрашина, са четири митраљеза, две пољске батерије и једном батеријом брдских топова. Положај овај био је штићен бугарском посадома са Дренна. Заузеће његоао је готово немогућно. Али је налет српске војске џиновски. Под кишом олова Бугари напуштају позиције, Девет часова ујутру. Једанаести пук једва нешто одмиче. Страшна ватра бугарске артиљерије прави крваве бразде. Официри гину један за другим. Битка је на врхунцу. На све стране ватра. Кроз ваздух сипа оловна киша. Бугарима стижу појачања. Српска арти љерија гађа одлично. Ескадрон ноњице, који је дошао у помоћ, растурен ј'е. Пушчане цеви су толико загрејане, да

ВОјПИ 1601 СЛАЗА СЕДМОГ ПУКА КРАЉА ПЕТРА. У четвртак 12. овог месеца славио је седми пешадиски пук свој славу, У част и успомену ступања на престо Њ. В. Краља Петра. Том приликом предат је и орден Карађорђеве Звезде с мачевима победоносној застави седмог пука. Слави је присуствовало Његово Височанство Престолонаследник Алексгндар и Његова Екселенција Господин Хартвиг. Од владе није био нико. Тај дан није био само дан славе, то је био дан састанка ратних друговз, резервиста обвезника и официра. Ту је биљо званица из нових крајева, сељана са територије седмог пука и мноштво прекосавских Срба. Тог дана преживеле су се ратне усопмене; бојни другови стисли су један другом руку; преживели се сетили, са захвалношћу, погинулих. Музика је одушевљавала присутне маршевима, а војници понављали у хору ратне песме са Нагоричана. Жи-

вотни стуб српско-турског рата, 7. пешад. пук Краљз Петра, прославио је ступање Њ. В. Краља Петра на престо, кроз апотеозу ратног јунаштва. Пуковска слзва претворила сеу интимну мзнифестацију славних тра диција. Кроз ожиљке од рана, кроз трагове од болести, кроз Медаље с Обилићем и мачеве с Карађорђем, кроз незоље и радости, кроз гробове и сузе родбинске, пронео је ратни геније нашег народа високо одликовање, и врхом праведног мача спустио на копље застзве седмог пука. Ђенералштабни пуковник г. Милан Ж. Миловановцђ, командант честитог пука, држао је говор какав се мало кад чуо. У току дана, мало је било кога, с ким се није зауставио да проговори. Он је био домаћин славе, каквог желимо свима пуковима. Он је задахнуо великом надом све присутне да ће, кроз династију Карађорђевића, славне ратне традиције оживети у нова дела и нове успехе.... Приређиване су мале војничке Утакмице; играло се и певало. Музика засвира „Ој трубачу!” Један старчић из прена дршћУћи упита једног официра: „Та да ли је то истнна, да ћете ви

да нас ослободите? Да л’ то може бити?...” А војници, ношени својим уздањеги, и не знајући, одговараху хором: „Ој Србијо мајко мила, Ти ћеш постат’ седмз сила...” Његова Екселенција Господин Хартвиг дошао је међу првима, а отишао међу последњима. Кад је војницима речено ко је то, они су. место да салутирају, скидали капе. Чинило се, да се у њину добру народну душу, преко благородног руског посланика, надвирио Цар Самодржац, и да им, духозним присуством, даје право, да се веселе и да се надајУ... ПРОСЛАВА НА КОСОВУ. Командант косовске дивизијв, пуковник г. Стева Миловановић, учинио је све, да се овогодишњи слет на Косову, обави што свечаније. Њему је урођено гостопримство и ревност да организује националне манифестације. ПодигнУти су шатори на бојном Косову и око Грачанице; одређене страже и послУга, прикупљене и таксиране намирнице; взрош окићенз, путеви поправљени; одређени пратиоци и обавоштачи. А велику литургију служили су свештеници у

новим одеждама, певајући побожне песме у спомен изгинулим јунацима. Косовски слет овв године није Узео размере, какве су се унапред замишљале. То се одложило за доцније. Једном националном слету на Косову треба посветит далеко више времена, но што је то сад учињено. Треба учинити многе припреме, да Приштина прими многобројне посетиоце, и да ти посетиоци буду задовољни на путу. Питање транспорта мора бити регулисано са неколико директних возова, цене морају бити снижене. Наша браћа с оне стране Дунава и Саве морајУ бити благовремено обавештена. Огласи за слет морају изнети благовремено цео програм и време трајања слета, и све остале околности. Треба .чаћи начина, да ти огласи продру и у масу свеколиког српског народа, која никад неће жалити, да учествује У манифестацији, која почиње у Београду, прелази преко Куманова, па иде на Косово и Грачаницу. То треба тако извести, да буде апотеза победе. Све корпорације; литерарна, омладинска, музична, певачка и др. дрУштва имају узети учешћа. То требз да буде поворка Слоаена од Београда до Косова. Један ланац састављен од пле-

мена и националних костима. Тај дан треба да буде дан историског обнављања народне славе. Ту се завештаазју племена на сарадњу; тога дана се Узима причешће поУздања. Косовски слет треба тако извести.да испуни цео национални васпитни метсд нашег покољења. Тим слетом треба да се још од сад позабави једна нарочита корпорација, која треба да изради план прославе, који ће влада одобрити и новчано потпомоћи. Тај слет, изведен разумно, везао би се зз наше војничко столеће. То би била манифестација наших снага. И на ту манифестацију не би требало штедети средстава. Требало би предвидети све, да слет изпадне што глађе. Штамлати програме, описе борби, нарочите карте бојишта, карто крајевз кроз које се пролази. Израдити добре путеве, збринути преноћишта, утврдити продајне цене. Приредити забаве, трке, утакмице. Један маневар на Косову, у духу старе и козе борбе, био би нзрочито значајан. Свечаности код Грачанице, у Скопљу итд. требало би узети у комбинацију. УспУт на прузи требало 6и организоеати солидне ресторације и т. д. Најззд један излазак на вели-

чанствене нагоричанске положаје, који би били обележени по свом значају, био би и за Србе и за остале Словене од несумњиве привлачности. Један комитет образован у ову сврху требао би још од сад да ради на овоме. Излете би требало остварити једне године на Видовдан или у који други дан. Главно је да слет буде збринут, и с циљем организован. Народна Одбрана, Коло Срп. Сестара, „Обилић”, или која друга корпорација која располаже великим бројем чланова, могла би да узме за ово драгоцену и похвалну иницијативу.

јгш Ш1 ИШм — АНРИ ДЕ ФОРЖ — Ти ћеш се, нећаче, изненадити вечерас. Да бих прослзвио што свечаније овај дан када си ме посетио, позвао сам у госте поред тебе и Матилду, моју мзлу нећаку Матилду Форстис, а твоју рођану. Зар се је не сећаш? — Да, ујаче, сзћам се... — Очевидно, ви сте се одавно растали: живот је свано од вас одваоза'* V.) в« јлј -ла —