Пијемонт

БројЈбб

,П И Ј Е М О Н Т*

Стр. 3,

калне странке за округ београдски заказао је већ среске зборове на којима се имају да утврде кандидати. Окружни збор на коме ће се утврдити листа и ред на њој, и изабрати квалификовани пзсланици, држаће се У Раковици 13. јула. Интересантно је нагласити, да окружни одбор, у апелу упУћеном гартијоким организацијама, вели: „Обраћа се пажња свима месним радикалним одборима по општинама, дз одмах извосте народног посланика АлексУ Жујовића, како су се месни одбори нонституисали, а ради присуствовања и решазања на окружној конференцији која ће бити 13. јула у Ранозици". Другим речима глзвни одбор из Београда жели да преко председника партиских одбора сврши кандидацију мимо вол>е и захтева г. Алексе Жујозића. Тешко да овако остане! САМОСТАЛЦИ У ОКРУГУ КРАГУЈЕВАЧКОМ. Ка конферзнцији самосталних радикала за округ крагујевачки, којој је присуствоаао г. Љуба Давидовић, једногласно је одобрен рад посланичког клуба и главног одбора, радосно је примљена одлука о изборном компромису и донета одлука о даљем раду на припремама за изборе. Ссучешће — Депеша цара Виљема. — У угароном парламентару. — Адреса енглеског парламента. — Жалост на дворовима. Беч, 18. јуна. Немачки цар и царица упутили су принцези Софији од Хохенберга, најстаријем детету преотолонаследника Фрање Фердинанда, следећи телеграм: „Не можемо да нађемо речи да вама, деци, изразимо колико су наша срца ожалошЦена, када помислимо на вашу неисказану тугу. Нема још ни 15 дана како смо код вас проживели тако лепе часове са вашим родитељима, а сад ето међутим у бескрајној жалости. Нека вам Бог помогне, и нека вам да снаге да лоднесете овај удар, а благослов родитеља нека оас прати и преко гроба". Будимпешта, 18. јуна. Одржана је седница у знак жалости за простолонаслодником Фрањом Фердинандом и војвоткињом од Хохенбврга. Били су присутни многи посланици и из свију партија били су одевени у црно. Председник је изразио жалост маџарског народа рекавши да је цео народ искупљен оно краља у неисказаној љубави према њему. У истом смислу говорили су и шефови странака. Граф Апоњи рекао је треба сазнати проузроковаче који су довели до атентата, па ма који они били. Све проузроковаче треба дотући, како би жалосне резултате убиства сносили сами његови творци. Јшндон, 18. јуна. Доњи Дом усвојио је адресу Нраљу, у којој поводом а, ентата у Сарајеву изражава своЈе гнушање и своју дуооку симпатију према цару Фрањи Јосифу и Аустро-Угарској. Председнин министар;тва г. Аскит ренао је: Ми се налазимо пред једним невероватним злочином, који чини да готово очајавамо за напредак човечанства. Г. Аскит споменуо је снору визиту престолонаследникову, иоЈа Је оставила неизгладиву успомену, а затим је веома изразитим речима одао поштовање цару Фрањи Јосифу, који је са својим народом увен био приЈатељ Енглеске. Један члан опозиције лридружио се овим речима. У Горњем Дому, уз пљескање и изразе симпатија, усвојена је слична адреса.

Букуреигг, 18. јуна„ Поводом смрти престолонаследника Фрање Фердинанда на краљевском двору трајаНе жалост четири недеље, почевши од данас. Ниридити у бггству — Пранк Биб Додина војска је потучена. — Разочарење У Драчу. Драч, 17. јуна. Према телеграмима који су стигли синоћ и који су до сада држани у тајности, Биб Дода продро је у недељу до Мапучија, где је била кратка борба са побУњеницима. После тога, Биб Дода наредио је својим људима да одступе и позукао се до Ишмиа. Топџије добровољци, који су се налазили код Пакосте и Шијака, склонипи су својетопове. Необјашњиво бегство Биб Доде приписује се делом страном утицају, а с друге стране и тој околности, што су се већина Биб Додиних људи дала на пљачкање место дз остане на својим позицијама. Ово је у Драчу произвепо велико разочарење и очекује се да данас по подне или сУтра побуњеници нападнУ на варош... Док се трупе Биб Додине повлаче к ееверу бојеђи се побуњеника, дотле ови концентришу трУпе и спремају се да нападну варош. Примећује се премештање непријатељских трУпз У правцу Кзвзје и ка Рззбулу.

— Годишњи резуптати —

На Видов-дан 15. ов. м-ца, завршен је рад у свима Средњим школама и настао је школски распуст. И ако је ова школска година у свима школама почела много касније него ли обично, ипак су резултати у мушким и женским шнолама били повољан. Матура је у свима средњим школама у земљама дала чак неочекиване резултате, Средњи успех у свима школама био је преко 4. У Београдским средњим школама — четири мушке и једна женска — од преко 150 кандидата матураната одбијено је на годину дана свега 16 кандидата. По нижим разредима танођо је успех био похвалан. Рад у стручним школама танође је завршен 15. овог месеца и успех је такође био добар. Најслабији је успех у Богословији. У неким учитељским школама ученици су, услед краткоНе времена, пуштали из разреда у разред без испита, по годишњим оценама.

ХАЈДУ4ИЈА 8 ХОМОЈБУ — Нови хајдуци. — Украдена девојка. — Украдени деда и унук. Страх у селу. — Потера. (Извештај „Пијемонту”) Жагубица, 14. јуна. Нвма године, да се у нашем округу не појави који случај хајдучије. Пре месец дана, У Валиком Градишту суд је осудио на смрт чУвеног хајдука Гркића и још неколико његових саучесника, који су годинама чинили највећа насиља по округУ, поред „велике предузимљивости" наших полициских власти, чувара јавнебезбедности. Сад су се хајдуци појавили У близи-

ни мангстира Горњака, у селу Крепољину У срезУ хомољском. Мислило се да их има тројица, али их можда има много више; према учињеним уценама изгледа, да је читава организација. У четвртак, 12. јуна, хајдуци су дошли у село Крепољин, и ту су украли кћер Павла Грујићз, једног од богатијих сељака. Девојка јестарија; има 19 година. Она је тога дана радила на имзњу, које се налази м-ало даље од куће, с мајком и с још два брата. Кад су хајдуци дошли, мати их је молила и преклињала, да не Узимају девојку него да узму једно од мушке деце, али то је све било уззлудно. Оца украдене девојке хајдуци су уценили са две хиљаде динара. Сутра дан, 13. јуна, отац је откупио кћер однезши трзжену суму на сдређено место. Девојка прича, да су се хајдуци према њој понашали пажљиво. Ноћили су У шуми, на мвсту, званом „Зли Поток". По њеном причању, хајдука има гројица; али изгледа да то није тачно. 0 догађају је одмах извештено среско начелство У Жзгубици. Писар срески г. Драг. Милосављевић отишао је са два жандарма на лице места, 13. јуна. И сад долази оно што је најинтересантније: Тог истог дана, кад је полициска власт дошла у село Крепољин, хајдУци су одвели из Крепољина у шуму оца Павла Ђорђети, дућанџије, и сина дућанџијиног. Дућанџију су уценили са две хиљаде динара. ПорУчили су му: ако мисли да му је много, нека пошље за сина 1500 динара, а они ће старца убити, пошто иначе није за живот. Интересантно је, да су овог старца пре месец дана покушали да украду али им није пошло за руком. Сина поменутог дУћанџкје су хзјдуци и прошле године одвели и уценили дућанџију са 1500 динара, што је морао платити. Ако потера не помогне, дућанџија ће и ову дрУгу уцену морати да плати у току данашњег дана и да сам оде на одеђено место, ако мисли дз нађе живе оца и сина. Данас је наређена потера. Хајдуци се налазе у близини границе среза млавског на месту званом „Зли Поток", одмах до шУме манастира Горњака. Чули смо, да су хајдуци, чим су приматили потеру, пустили старца и дете и побегли У шуму. Потера се и даље јавићУ. Због овог догађаја, у Крепољину, и околним селима, влзда велика Узнемиреност. М—ић. Сшпмп и путаввми Сцена се догађа на Теразијама. Свет, у групама, чита ванредна издања листова која објављују смрт аустријсног престолонаследника. Са много гестова и галаме, публика на кафанским терасама тумачи догађај. Пред једном пивницом, за столом седе један БанаИанин и један војннк. Банаћанин се вајка: — Криво ми је што да погине истога дана, кад и наш славни цар Лазар ! Боем.

Министарска седница

Јуче, од 4 до 5 часова после подне, држана је У Министарству Спољних Послова министарска седница под председништвом г. Н. Пашића. Седници је присуствовао и г. Лаза Пачу, који пет дана није напуштао постељу због болести. Г. Пашић у Двору Председник Министарства, г. Никола Пашић, био је јуче пре подне У Двору, где се задржао дуже времена. Г. Пашић је разговарао са Престолонаследником о представницима српског Двора на погребу аустријскога престолонаследника. Припреме ва сахраму Посланик Србије у БечУ, г. Јован Јовановић, известио је владу о утврђеноме распореду церемонија приликом сахране аустријског престолонаследника и његове супруге, и о реду који ће се на погребу дати појединим дворовима. Г. Пашић код Харгвига Јуче после подне, после министарске седнице, председник министарства г. Пашић посетио је руског посланика господина Хартвига и у посети се задржао дуже времена. Пред ивборе Министарство Унутрашњих Дела упутило је свима окружним начелствима у старим границама Србије распис, у коме је определило канво ће држање власти да заУзмУ приликом избора народних посланика, и како се власти имају понашати према појединцима и норпорацијама. Забрањен „Пијемонт“ Јучерашњи број „Пијемонта” забранила је Управз града Београда због уводног чланка „П о с л е Ж ерајића — Принчи п". Помиловаље криваца У Министарству Војном отпочео је рад на спремању указа о помиловању криваца војних обвезника, по разним кривицама учињеним за време последња два рата. Указ ће се сбјавити на Петров-дан. Предавања и испити У свима гимназијама У унУтрашњости и У Београду, сем пете београдске гимназије, завршена су предавања са испитима, и директори су послали Министру Просзете извештаје о раду у прошлој школској години. Забарњен мигинг Југослсвенсни Омладински Клуб сазвао је за данзс, 19. ов. мес., протестни збор протиз насиља и злочинстава која се врше над нашом браћом у АУстрији. Полиција је одмах у почетку, из неразумљивих за нас разлога, забранила митинг. Видовдански дарак Централни одбор Народне Одбране отпочео је да прима Видовдански Дарак, који су поједини пододбори и хамана друштва прикупљали у корист Народне Одбране. Према оп-

штој оцени, Београд је дао око 20.000 динара, у границама старе Србије скупљено је око 30.000 динара, нова Србија дала је око 20.000 и Америка 30.000 динара. Целокупни озогодишњи видовдански дарак изнеће око 100.000 динара. Чачанска гимназија Министар Просвете донео је одлУку, да се од идуће школске године чачанска шесторазредна гимназија подигне на степен потпуне, осморазредне гимназије. Ради тога је већ послата једна комисија која ће да изврши прегледгимназиске зграде, и да види да ли зграда може примити довољан број ђака. Стање летине Сви срески и окружни економи поднели су МинистарствУ Народне Привреде извештај о стању летине. Према томе извештају, жетва жита ће бити средња, кУкУрУза такође, воћњаци су понели доста добро а виногради, готово свуда, врло добро. Учитељски течај На Видов-дан је завршен дрУги течај за учитеље народних школа из наших новоослобођених крајева. Испит је дао позољне резУлтате и течај је завршило 165 кандидата. Још у току овога месеца У Министарству Просзете извршиће се распоред ових учитеља по школама У новим крајевима. Шумаоски испит Јуче пре подне завршени сУ У шумарском одслењу Министарства Народне Поивреде испити на једногодишњем шумарском курсу. Испит је положило 46 кандидата. Ових дана ће Министарство извршити распоред нових шумара по саима шумарским управама у Србији. Оправка Позоришта. Кроз неколико дана почеће оправка Дома Народног Позоришта. Предњи део зграде сасвим ће се обновити. Фасада ће имати импозантан изглед, Улаз ће се изменити потпУно. Нарочито ће се препразити гледалиште, сзла. Оно се неће моћи познати доцније, и ложе и седишта биће измењани; старе сале, која је имала за четрдесет и пет година толико пУблике неће више бити. Ради успомеге, вечерас ће се она фотографски снимити. Стари посетиоци позоришта дали су иницкјативу за то. Оравке ће почети 21. овог месеца, Помен Породица покојног Војислава Марковића, пешад. ппоручника, који је јУначки погинуо 19. јуна пр. год. У борби с Бугарима, даваће своме милом Боји, гсдишњи помсн, у четвртак 19. оз. мес. у 10 часова пре подне у цркви Сз. Николе на новом гробљу. Моле се сродници, пријатељи и другови Војини да присуствују овом тужном поменУ. Нест^ло дете Пре кратког времема нестало је једног дечна Васе Младеновића шегрта код Милорада Јорговића, обућара. Васа је стар 13 година, плав, носи на себи црн капут од шајка, панталоне гругасте, на глави има суру војничку шајкачу.

Моли се сваки ко би ма шта знао, или сззнао о несталом Васи да то достави његовом оцУ Милошу Младеновићу, служитељу Сзвеза Земљорадничких ЗадрУга У Београду, или најближој полицијској власти. БЕЛЕШКЕ ОБРЕНОВАЧКО КУПАТИЛО СА АЛНАЛНО - СУМПОРОВИТОМ ВОДОМ. Одлично лечи: хроничан ревматизам зглавака и мишића, све врсте невралгија, ишијас, болести костију и зглавака, гихт, скрофулозу и малокрвност, сифилис и кожне болести, хроничне катаре ждрела, гркљана, душника, бронхига, стомана итд. нарочито ако су ти катари у вези са појавама успорног крвотокд, гојазност, шуљаве, отечене вене на ногама и ране које су од тога постале. Почело је рад 1-ог маја а сезона трајаће до 30-ог септембра 1914 године. Обреновац је четврт сата удаљен од Забрешке станице гди лађе сваког дана пристзју из Београда и Шапца а железничка је станица у сред вароши. АТЕНТАТ ! — Вечерас се у Браниноме Позоришту код „Славије" прииазује сензациони комад: „Атентат” и нарочито захтеван „Видов дан”. У програму су' и комедије „Сви се плаше!" и „Збогом за навек!” поред великога броја одабраних сола и дуета. — , ЦИГЉАНА ВАСЕ ТЕШИЂА има на евоме стоваришту цигле и црепа првог квалитета. Поруџбиие се могу вршити у радњи г. г. Вељиовића и Станића (телефон 631) а такође и на самој циглани — телефон 1121. Услуга брза и тачна. Цена умерена.

Кроз Беогрзд — Репотерсне белешке. —

ОНИ ШТО НЕ ИГРАЈУ НАСИГУРНО Јуче је дежурни писар кварта палилулског имао добар лов. У кафани „Шумадији" у Таковској улиЦи, у једном „шпилцимеру", ухваћено је 18 играча карата, који су се ту скупили у очи Видов-дана, колико да прекрате време. Они до душе нису играли „на сигурно” али полиција је ипак била, нао што рече један ономад на суду „као у доба шпанске инквизиције” па је цело друштво „џумле" потерала у кварт. ЈАВОРНА ИЗ ВОДЊА Јуче пре подне један жандарм са линије у кварту дорћолском довео је у кварт једну осмогодишњу девојчицу, одевзну у сељачко рухо. Она је знала само да каже да се зове Јаворка, да Ј‘е зову и Миља, да јој је отац погинуо у рату и, да јој је мати умрла и да је из села Водња, недалеко од Смедерева. Она вели да је до Смедерева дошла колима, затим се сасвим безазлено ушуњала у лађу и дошла у Београд да тражи олужбу и ту је залутала. Послат је распис у Смедерево, а за време док не дођв извештај о њој мала Јаворка ће бити гост кварта дорћолсног. КАД СЕ ЖИВКО НАПИЈЕ... Живко Бондуловић, који се у слободним часовима, више спорта ради, занима радом у електричној централи, има рђаву нарав да се често, тј. увек кад има пара, напије. Тако се Ј'уче напио па Ј - е прво истукао супругу Мариј'у, па кад је њу иотукао доватио прво једно дете па био, па друго, па треће, па и четврто, које )’е тен у трећој години. Кад је то површио, Живко Ј‘е после шљивовице наставио да пије комовицу, а жена је отишла у кварт, да се пожали на Живкова недела, кад се напије. Полиција је Живка ухватила код „Шарана" при деветом чокању и он је своја недела признао.

Шетплата на „Пијемонт* стаје један динар месечно.

наједвите јаде прошли Бланкадор дану душом. Зором, они дођоше у замак де Кастелно д’ Естрефон. Бланнадор се разеесоли што су завладали најзад толине препоне и заспа. Заспавши, поче слатко оањати. Ствар која се обично дешава код људи који имају иначе много пла нова у животу. И Г астон де Селињи није заопао без визија. Морфеј се лостарао да му их пошаље. Гастон виде де Корпоја, свога рођака, да води Илину сасвим упланану. Подне је, и ово је већ објавио часовник с куле. Бланкадор извуче испод покривача овоје руие, зевну, уздахну, преврну се на кревету неколико пута као да је тражио 1ерезу. Хтео Је понова наставити спавање, што би се несумњиво и догодило, да га није приметио Селињи који је пажљиво читао јвдно писмо седећи иза завесе на своме кревету. Писмо је садржавало вести од важно°тн, и то вевти које су интересовале обадвојицу. — Дои не буде готов ручак, — рече Свлињи — хоћу да вам прочитам ово лисмо. Из овога писма видећете да се ми слажемо потпуно у својим плановима, и да нас иста судбина прати. Бланнадор помисли да је то писмо од неие лепотице и рече: — То ја писмо сванано од нене лепе Дамв? То се даде закључити на основу елшганције хартије на којој је писано и на основу мириоа иојим оно одише. — Ниств се преварили, — рече СелиВи сте учитељ еве оно што оа тиче

жена. Ово сам писмо добио доиста од једне лепе даме која је мало старија од мене.. Ово је писмо од моје тетке.. — А! Збиља? — узвикну Бланкадор, — Хоћу рећи, — рече Селињи, — она је превалила тридесвту годину.. —А! а! — засмеја се Бланкадор. — Да, моја тетна Диана де Формансен је најмлађа сестра мога оца. То је богата и лела удовица,. Бланкадор начуљи уши, и обрати тек тада нарочиту пажњу иа говор Селињијев. — Ова охола ллавуша не брине се ни о чему другом до о своме телу. Ја не познаЈем ниједне даме која више времена и више новаца жртвује на своју тоалету и своју кожу. ПарфимериЈу добавља из Италије — па чак и из Леванта, као из земље ретких сапуна. Две служаене, обучене као да су какве отмене даме, занимају се једино фабриковањем уља и дестилисањем разних миришљавих вода, и то раде под надзором једног апотеиара. На расположењу имаде четири собарице које се брину о њеној коси.. — Ви свакако имате изваредних наклоности према својој љупној сродннци? — рече Бланкадор. — Она ми је сувише близаи сродник да бих могао и помислити да ударим на њене врлине, — одговори Селињи. — Ето, — узвикну Бланкадор, — како ое срећа пропушта и не исноришћује! Изговоривши ове речи, Бланкадор уздану и налрави оваиав закључан: — 0! Ја бе таио не бих понашао.. — Ви не бисте могли успети, уосталом, — рече Селињи. Ставио бих у о-

гањ своју руку, као Муције Сцевола, да бих вас уверио о честитости сеоје драге тетие.. —Чувајте се! Над тако говорите, ви само нод мене будите успомену на једну реч Карла Петог, и ја вам велим: „Чу вајте се, пријатељу, и не стављајте своју руну у огањ да би уверили свет о чеотитости једне жене”!.. Селињи на то додаде: То је мдрост којој се ваља дивити.. — Мудрост, драги пријатељу, која је дошла као последица исиуства. Могу вам то доказати и примерима из живота. Г-ђа де Формавсен Је грубо одбила де Сен-Лина, љупког Косииера, за којим су сиротог Франсоа де Сонжерот.. Бланкадор замрда трепавицама: — Али, на што ми то све говорите?.. Да ли бих се ја могао с њоме упознати? — Она вас не познаје, — рече Селињи, — и то је несумњиво несрећа и за вас и за њу.. Али, она ће ое с вама радо упознати.. Баш сада ме моли да јој препоручим једног младог племића, лепог и отменог човека, који би јој се ставио на службу... Ево, уосталом, шта пише у лисму.. Удовица је у писму говорила о хиљаДУ ствари које су јв интересовале. Да ли је боље воду од ружа држати у сребрним флашицама или у стакленим фиолама? И таио даље. „..Људи — и ти си један од њих, лепи братићу, — задају ми ужас.. Ти Кеш се, ипак, изненадити кад дознаш да радим за те." — Шта каже? — упита радозналс Бланкадор. — Ништа оообито.. Можда ми није ни-

какае даран.. Ова лепа жена то често чини, да би растерала досаду. — Пре бих рекао, да је ту по среди некаква озбиљнија ствар., И Бланкадор нагласи да се Г-ђа Диана интересује, без сумње, за љубав Гастона и Илине. — Жене, — рече он, — видите имају крви у својим жилама. Њихова је највећа радост у томе кад раде на срећи других. Селињи настави читање: „Не зна се сада ко је хугеиот а ко јв у Лиги.. Говори се: да је у Бретањи стављено на муке више од три стотине нога, — не рачунајући овде, госпођице, даме и опаткиње, — и то све од стране банда грофа де ла Мањан.. Од ратова с Енглезима није било већег нереда у краљевству.. Имала бих да ти причам с многим стварима, али не знам одакле да почнем.." — Прелазим преко детаља који су мање важни, — рече даље С&лињи. Тетка ми јавља, тако, да се мој рођак Норпој труди свим силама да уздигне овој положај и да придобије наклоност краља од Наваре. Ја прелазим даље., Сирота Илика! — прошапута Селињи и против своје воље. — Како ли она живи у друиттву ових лицимерних и потуљених хугенота?.. Она, — добра Диана! — мисли на сее!. — Извините ме, — нрошапута тада Бланнадор, — ја сам збуњен тајнама ваше породице.. Селињи га увери, да ту нема никакнвих тајни. Уосталом, зар Бланнадор нијз био његов пријатељ?

— Дирнут сам вашим дражесним поверењем, — одговори Орас пружајући му руку, — ви сте најбољи човек на свету... Ваш рођак Корпој хоће да удигне свој положај и да придобије нанлоност краља од Аваре.. Селињи окуражи Бланкадора: — Ви говорите као какав доитор на Сарбони.. Орас узе позу и стаде говорити нао да је на катедри: — Примо: сиже је овде једна једина и иста личност. Сенундо: објект је један. И — да не набрајам све, — рећи ћу да се налазимо у присуству уЈедињења рода, врсте, и разлике. Ерго: ја објављујем да морам ићи вашој тетии и издејствовати да ме она пошље вашем рођаку Корпају. Кад се једанпут будем наместио, постаћу геииус лоци. Ја ћу тада бити ваш адвокат код Г-ђе Илине.. и растераћу пару клевете која је обавила ваше име. Кад будем успео, тада ћу код ње развити жељу да се приближи и вама. Ви ћете се, међутим, настанити на вашем добру у Сент - Обену и ако изађе једнога дана у лов, сусрешћете се с њима с мачем, и — онда ће ствари поћи својим природним током! Селињи се насмеши, и ако је био замишљен. Најзад устаде и рече: — Ви то све удешавате о лакоћом коју, на жалост, демантује стварност, груба стварност.. Али, човек се увек заноси својим жељама.. Уосталом, ваша лела радост је способна да растера моју сету. — То је једна ствар која се не свиђа женама! — рече Бланкадор. Не одговоривши на лримадбу бароно■у, Селињи продужи:

— Ни једног јединог тренутка нисам посумњао у племенитост ваших намера; ја имам великога поверења у вас, и јано полажем на ваше пријатељство.. Али, Орас — очевидио јако узбуђен није се могао уздржати а да се не захва ли Селињиу на великој пажњи која му се указује.. — То није ништа, то није ништа! рече Селињи. И ја жалим што нисам учинио више. Стараћу се да се касније одужим. Зар сам ја икада нашао тако одлучна и смела пријатеља?.. Бланкадор скину капу, да би на тај начин одао хвалу човеку који му чини толике комплименте... — И тако красног пријатеља? — Настави Селињи. Бацимо се дакле у ову авантуру, јер не желим да ми пребаците да сам ишао на то да пропустим прилику која ми се указала. Још данас ћу послати ло коњанику писмо својој тетки. Њен замак у Белпеиру налази се на пет миља одавде, а пут је врло добар. Још сутра ћемо се креиути на пут и ми, ја ћу вас пратити до Борд — Ружа. Одатле, ви ћете у Белпеир а ја ћу се вратити у Сен - Обен. Мислим да сте сасвим спремни.. Ваша појава изаваће јединствено дејство: човен таквих својстава као што сте ви мора осаојити симпатије свих вас.. Што се тиче новаца, даћу вам их.. Сада на ноге, јер је време ручку 1 л (нмтмићв М) Ј 1