Пијемонт

Стр. 2,

ПИЈЕМОНТ*

Воој 166.

својим планом да ноћу захвати територије, које су поменуте земље окупирале. Г. Пашић не сумња, да би и сама руска влада, нод бугарске не би крила факта, која сведоче, да три јужне бугарсне армије, од којих највећом командује сам министар војни, непрестано од 17. јуна воде огорчен бој на целој линији окупационе зоне. Г. Пашић вели, да при овим приликама не може ни помишљати на своју изјаву о готовости да пође у Петроград и да би то сад наишло на врло озбиљно противљење свих кругова. Код КРИВОЛАКА се води још увек очајни бој, који је почео прекјуче. Ситуација је на овом бојушту критична по оба противника, пошто су снаге готово подједнаке. Исто тако на ЦЕЛОМЕ ФРОНТУ продужава се дивља борба. Ако српска војсна попусти ма на једноме меоту, бугарске чете ће грунути кроз пробијени фронт. Пораз би био ту. Већ тридесет и шест чаоова траје борба на живот и смрт. За све време нико се није одморио. Многи нису ни јели. Напади и контра - напади на бајонет ређају се усред треске, што се производи непрекидном паљбом око три стотине топова. На Ретким Букама Срби заробљавају

760 војника, 62 подофицира и 16 официра. Ова победа је скупо плаћена. Бугари почињу одступати на целоме фронту. Само благодарећи снажном отпору своје пешадије они успевају да сласу артиљерију и да се повуку до Злетовске Рене, где ће дати нов отпор. Да би добили времена и да би одахнули, они се служе једним подлим оредством. Износу белу заставу. Шаљу парламентаре. Срби застају за тренут. Бугари се користе тим тренутком и преносе артиљерију с једне обале на ДРУгу. На југу употребљавају исто лукавство према трећој армији. Један ђенералштабни мајор и артиљериски пуковник приближују се с бугарске стране. Бугари, користећи се преотанком борбе намештају топове и осипају паљбу. „Парламентари” бугарски, који су овим осрамоћени изјављују, да нису знали за превару и предају се. После ПАДА РЕТНИ БУКИ офанзива код Ночана је онемогућена. Врховна Команда наређује Првој Армији да заузме терен између Злетовске и Кочанске Реке заштићујући се пан од евентуалног напада са стране Ћуотендила. Дунавској Дивизији првог и другог позива стављено је у задатак да служи као заштитница, и шумадијсној првог позива, Моравској другој и Црногорцима да иду на Кочане. Шумадијска Дивизија лрвог позива наступа ка Рајчанском Риду растерујући непријатеља, а Моравска Дивизија другог позива гони непријатеља ка Рајчанима. Обе ое линије заустављају на линији Гуиловци — Лезово — Ратсвца — Турско Рударе — Посаџик. Коњичка дивизија одржава веау с трећом армијом. Бугари, који су се скупили на Рајчанском Риду спремају ту пооледњи отпор са шест пукова пешадије и два пука артиљерије. Према ТРЕЋОЈ АРМИЈИ непријатељ се налазио целога дана између Сушева и Тестемица на десној обали Брегалнице. С вечера Моравска и Дунавска дивизија првог позива пребацују га преко реке. У вече се трећа армија налази на фронту Крупиште — Балван — Рибник Драгово — Шеоби — Криволак. Тимочка дивизија се на крајњем југу осећа врло рђаво. Њен положај је критичан. Одлучено је да јој се пошљу у помоћ добровољци и једна црногорска бригада.

Хајка на Србе

— Бесомучна руља и даље господари|у Босни. — Нове демонстрације у Загребу. —

У Сарајеву влада опсадно стање, али руља влзда. И ако војска чува варош и полиција патролира, гомила мангупа и стипендиста руши куђе српских грађана и пљачка дућане српских трговаца. Нарочити иззештач ,,Нозе Слободне Пресе" овако описује изглед Сарајева после демонстрација: Када се Сарајеву приближи, човек добије утисак да приступа месту на коме су се одиграли необични догађаји. Војничко вежбалиште, које лежи недалеко од железничке станице, претворено је У војнички логор. У шаторима логорују трупе, а дуж пруге чУвају стражу војници, са бајонетом на пушци. На железничкој станици влада велика ужурбаност. Војска чува станицу, и нико ие може да изађе из воза, док не покаже легитимацију. Дошљацима се са свих страна ставља до знања, да у вароши опсадно стање влада. При вожњи кроз варош, човек добија јззовит утисзк. Точкови прелазе преко прозорске срме, која је често по читаву стопу дебела. Прође се по десзт и двадесет куђа које је гомила просто порушила, Само високи зидови стрче у небо; ничега другог нема. Овде, на улици, лежи еспап целе једне трговине разбацан и изгажен; онде, пред једном српском трговином, патролирају полицајци. Да ночијаши човеку одмах не испричају шта се догодило, миспио би да је у вароши био земљотрес. Изгреди су се овзко догодили, по причањима очевидаца. Око 11 сати пре подне, искупила се гомила хрватских и мУслиманских ђака, Њој

су се придружили многи људи из муслиманског краја. И онда је настала једна хајка кроз варош. Где год се мислило да станУје Србин, где год се видела српска фирма, бацано је прво камење, па је онда вршен јуриш на кућу. Врата и прозори су изваљивани. Кроз пробијена онна, кроз врата и прозоре летео је на уцицу намзштај и еспап. Сада све то изгледа као какво разбојиште. Овде лежи гомила подераног веша, тамо изгажене животне намирнице. Ужасну слику даје једно порушено погребно предузеће: зграда је порушена, а мртвачки сандуци, разлупани, леже на улици. 0 изгредима против Срба стигли су ови извештаји: КАКО ЈЕ У БОСНИ. Сарајево, 18. јуна. Варош сада има нормалан изглед. Све су радње отворене и потпун мир влада. У Коњици, У Херцеговини, јуче су биле патриотске демонстрације муслимана и католика против Срба. Разбијени су прозори на више српских кућа. Полиција је растерала демонстранте. У ЛијевнУ су такође биле демонстрације. Српске радње и српска школа бомбардозани су каменицама. Жандармерија је повратила ред. У Столцу, муслимани и католици приредили су анти-српске демонстрације. Разбијени су прозори на више српских кућа. Полиција је растерала демонстранте. Сзм тога муслимани и катопици у СтолцУ раздражени вешћу о атентату поломили су намештај по српским кафанама и радњама. Војска је повратила ред.

У Опличићу сељаци католици и муслимани напали су на српску цркву и српску ШКОЛУ. > ^„нхци 600 муслиманских и католичких радника пролазили су кроз улице манифестујући противу Срба. Српске куће су оштећене. У Босанском Броду католици и муслимани организоеали су патриотску поворку и грдили Србе. Није се десио никаказ догађај. У Тешњу омладина је разбијала прозоре на српским кућама. Ред је повраћен. 'У БањалУци организована је велика и тужна поворка; присуствоаала су и сва српсно-народна друштва. ј‘-' т У Давидовцу, муслимани и католици сакупљени пред српском читаоницом видели су кроз отворен прозор на зиду слику српског краља.Руља је продрла у кућу и поништила сав намештај. Жандармерија је растерала демонстранте. ПОРУШЕНЕ ШТАМГ1АРИЈЕ. Сарајево, 18. јуна. Опозициони листови „Српска Ријеч”, „Народ" и „Отаџбина" не излазе до даље наредбе, пошто су њихове штампарије опустошене. НАПАД НА МИТРОПОЛИЈУ. Сарајево, 18. јуна. За време демонстрација били су такође разбијени прозори и на палати митрополитовој, и како се митрополит налазио иза прозора, лако је повређен. Јављају нам такође за демонстрације и лаке изгрвде у Добоју, ШамЦУ и Брчном. Вест о хапшењу посланика Шоле У Невесињу не потврђује св. Јуче и

прекјуче ухапшена су многа лица и предата полицији или истражном судији. Али многа од њих пуштена су поспе испита. УБИСТВОУ МОСТАРУ Сарајево, 18. јуна. У Мостару и даље трају анти-српске демонстрације. Један Хрват ушао је у радњу једнога Србина. Последњи је био почео да грди Убијенога престолонзследника(?). Тада се Хрват разљути и Удари Србина ножем. Њега су притворили. НЕРЕДИ У ЗАГРЕБУ. Загреб, 18. јуна. Четири стотине грађана и студената прошли су јуче Увече кроз улице носећи хрватску заставу умотану црним велом и слику Франца Фердинанда са узвицима антисрпским. Између манифестаната и неколико личности које су седеле пред једном кафаном дошло је до сукоба. Узрок сукобу је непознат. Вели се, да је камење, које је било бачено из кафане, пробУшило престолонаследникову слику. Према једној другој версији из кафане пуцано је из револвера. Манифестзнти су разбили прозоре на кафани и Уништили намештај. Полиција је растерала манифестанте. Неколико лица је лако повређено. Један велики део манифестаната стигао је првд српску кућу, из које су, кано се каже, биле бачене бутеље на студенте националисте, противник партије права. Затим је била засута камењем кућа Старчевића, док нису дошле присталице партије права и растерзли ову групу. Сличне демонстрације десиле су се и пред кућом председника Сабора Медаковића. Манифестанти почели су да разбијзју прозоре, али полиција и жандарми који су ту били постројени, растерали су их. Било је ухапшено д9сет лица, али су пуштена на слободу. Полиција је предузела све мере да се избегну изгреди. ЈУРИШ НА КАФАНЕ. Загреб, 18 . јуиа. ииноћ су приређече опет велике демонсграције против Срба. Огромна гомила Франноваца сакупила се пред „Старчевиневим домом", одакле је пошла са развијеним хрватским трооајкама, ооавијеним црним флором, и са сликом покојног престолонаследника Фердинанда, пред Јелачићев споменик, где је Народна Касрана, у коју долазе вође и политичари српско-хрватске ноалиције. Пред том кафаном дошло јв тада до бурних манифестација против Срба. Демонстранти су са узвицима „Доле Срби! Осветимо хрватског престолонаследника! Доле Убице! Напоље из Загреба! Идите у Београд! Доле краљ ПегзрГ — јурнУли у кафану, где су разлупали цео кафански намештај, све столове, отолице, чаше и лампе. Полиција је дошла, кад је то већ све било свршено, те је ударила на демонстранте голим сабљама, којом приликом је рањено много демонстраната, и тада је настала велика паника. Вероватно, да ће око 10 и по часова ноћу биги у Загрзбу проглашен преки суд.

фотографске зпарате и снимају овај свет људи и голУбова који су се Умели за један једини часак споразумети и спријатељити. ТУ су и професионални фотографи који раде за три часа — таман за толико времена док ви поседите за столом у хотелу — фотографије и продају их врло јевтино. + Једна млада Францускиња, Марија Рокфавур, долазила би сваког дана на трг Св. Марка и у друштву голубова проводила би по читав сат. Њој се јако допадала забава с овим народом, осећала је јединствену пријатност у разговору с овим рлободним и симпатичним староседеоцима трга Св. Марка. То је било једно сироче од својих деветнзест година, плаво, елегантно, красно, које је подгризао црв тУбвркулозв. Стављена у положај да изабере — између Поа, Кане, Крфа и Каира — место где ће умрети, она је одбацила сва ова места и изабрала Венецију због њених голубова... У пратњи својв старе гУвернанте, она је свакога дана — иао што је горе речено — излазила на трг Св. Марка и неизмврно расипала жито голубовима који су је врло добро упознали и ишчекивали. У једној лепој палати из 15. века, која је преобраћена У хотел становала је млада Францускиња. И ту су је посећивали њени пријатељи стрга Св. Марка: свако јутро у зору мо-

гла се она забављати с њима кроз свој прозор. Све се то морало приметити. Францускиња је псстала популарна. Цео је свет познавао њену љубав према голубовима и цео се свет дивио овој доброј души која је — гоњена својом бољком — потражила међу голубовима утехе. Последња два месеца Марија се пролепшала. Природа је добра и даје каткад за неколико дана својим изабраницима све дражи које се другим даје тек после дугога времена. Млади странци, артисти, стари експерти У лепим стварима тискали су се око младе Францускиње. Она, међутим, није водила рачуна ни о једном од њих. И нзшто да о њима води рачуна? Зар они не виде, да је смрт ту, близу ње? Једино на голубове она се смешкала. Ипак, ускоро ју је заинтересовао један млади човек. То је био једгн ллав и леп човек са топлим погледима, који је ишао ослањајући се на свога собара. Свакако је патио од туберкулозе... И ово је тронуло Марију. Сиромах човек! Зашто се он обзирао на њу? Саакако није био свестан свога стања? Како је био нежан, одан и пажљив према њој! За њом он је непрестано ишао и свуда је пратио. Једнога дана ју је чак и фотографисао... бесумње, да би сачувао успомену на њену лепу фигуру, да би сачувао вечиту успомену не ону коју воли!

Вечиту успомену? Марија је овим призором била узбуђена, толико узбуђена да је се слат ко насмешила на младога болесника. Сутрадан, она је на своме кревету нашла букет ружа. ♦ Тада се покајала и зајецала је. Шта је учинила? Зар њен осмејак није био нека врста злочина? Учикила је да се заљуби један човек који је на ивици гроба у једну која је такође на ивици гроба!.. 0!.. није требало појављивати се нинада пред овим јадним младим човеком! Никада! После два дана, Марија се из хотела преместила у један скроман приватни стан. Склонила се да је не би могао видети заљубљени човек. Она је учинила нешто више: да би себе саму казнила, она се закључала у своју собу и престала је долазити на трг Св. Марка. Како је то била тешка ствар! Растати се с голубовима, растати се с атмосфером љубави, тако пријатном младим девојкама које Умиру, а нису имале приликеда љубе! Овај нови рвжим тако је злокобно утицао на њу, да је за три недеље ослабила и изгубила лотпУно своју животнУ снагУ. Требало је само ишчекиваги последњи час који се приближавао врло брзо... Она је ишла у сусрет смрти, заборављена од голубова, напуштенз од Ј

свих! Једне ноћи осетила је она чудноват шум на балкону своје собе... Можда је то био лопов?... Можда је то била њена гувернанта?.. Хтела је позвати гувернанту и известити се од ње о томе догађају, али је била и сУвише слаба да би је могла дозвати! Заспала је. Сутра дан, рече јој њена гувернанта у чему је ствар: „0! госпођице! Немате ни појма о томе шта се ноћас догодило? Један се човек Убио овде, у пансиону... То Ј је онај човек који вас је свуда пратио, ако га се сећате... То је онај човек који је ишао ослањајући се на свога собара... Има два дана какосе он доселио у наш пансион... Ноћас, свзкако у наступу, он је изашао на балкон... и ено га где лежи мртав!... Пао је доле, у башту, и разбио главу! Сиромах човек!.." Марија ззјаука. Подиже се и, мучећи се, приђе прозору. Иза стакла, на симсу, нађе она шаку жита које је остављено ту нођас.. Мили болесник! драги покојнин!... Он је, данле, пронашао њенУ адресу? И хтео је повратити јој њену радост, њен живот с голУбовима! Оставио је ту жито да би намамио голУбове који су је толико волели и које је она с чежњом ишчекивала.... драги покојнин!... Маријине су очи биле пуне суза. Клекнула је и стала је љубити, љубити свамо од нађених зрна жита!...

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У ЂАКОВУ. Осек, 18. јуна. Синоћ су у Ђакову пред кућом владике биле анти-српскз манифестације. Манифестанти су разбили прозоре на кући посланика Рибара, ксји припада српско-хрватској коалицији. Жандармерија је растерала манифестанте. Вечерас су излепљене плакате, којима се тражи да нззив улице која носи име Змаја Јоазна буде што пре избрисана, иначе ће се то учинити силом. НАННАДНИ ИЗВЕШТАЈ 0 ИЗГРЕДИМА У ЗАГРЕБУ. Загреб, 18. јуиа. Пошто је полиција растерала демонстранте испред „Народне Нафане", отишли су демонстранти у Гундулићеву улицу, где станује председник општине града Загреба Јанко Хољац. ОтииГли су с намером, да нападну на његову кућу. Демонстранти су били љути на њега због тога, што је он био пре три недеље дана у Београду, где је у име хрватског главног града узео учешћа у српској народној светковини, којом Ј‘е приликом одликован орденом белог орла и био у аудијенцији код краља Петра. Још у јучерашњој седници општинског одбора тражио је правашки одборник, да председник Хољац врати срлски орден; а у јучерашњој седници Сабора напали су га праваши, што је ишао у Београд. Због свега тога хтели су синоћ демонстранти да му разруше кућу. Полиицја, појачана жандармеријом, беше направила кордон око његове куће и тако је у два маха успела да сузбије демонстранте. Али кад ови и по трећи пут навалише као бесомучни вичући „Слава престолонаследнику!" Кордон попуоти, демонстранти се пробише и допреше до куће председнинове, па је онда осуше бомбардовати каменицама. Пошто су полупали све прозоре, демонстранти су се упутили уредништву коалиционог „Покрета", које је близу председникове куће, те и тамо полупаше прозоре уз непрекидне узвике: ,Доле са Србијом”! Доле са убицама! Освета за хрватског престолонаследника!" Жандарми су, до душе, покушавали да сузбију демонстранте, али када сви истакоше пред њих слику пок. надвојводе престолонаследника, жандарми се одмах повукоше. Пошто су тако површили што су хтели, демонстранти су се кренули из Гундулићеве улице ка Зрињсном Тргу, где

је стан председника Саборз др. МедакоI вића и где је такође био распоређен јан | кордон жандармеријв. Загреб, 18. јуна. Пошто јв опуштосена „Народна Кафана", одвојила се једна руља демонстраната и кренула право Дому Српске Цр. квене Општине, иоја Ј - е на Илици. Из куће посукташе неколико боца на демонстранте, који су, за то већ спремљеним, наменицама полупали све прозоре на Дому Српске Црквене Општине. После тога десио се један инцидент пред Старчевићевим Домом. Напредна националистичка ђачка омладина беше приредила демонстрацију против праваша, па се тога ради кренула Старчевићевом Дому, да га бомбардује наменицама. Сазнав о тој намери, правашки су ђаци оместа похитали Старчевићевом Дому и осујетили намеру напредне националистичке ђачке омладиие. Преко доћ је похапшено 10 лица, али су сви пуштени, пошто су се иод полиције легитимисали. Омање руље демонстрирале су до пооле поноћи против Срба, по разним крајевима вароши. Најважније тачке у вароши посела је полиција. кшн ш — Тестамент аустријског престолонаслецника. —

Беч, 17. Јуна. Данас је отзолен тестамент пок. престолснаследнина надвојзоде Фрање Фердинандз. Тестаментом деца његова наслаћују имањз: Конопиште, ХлУмец и Анштетен, као и осигурање у Холзндији — свега У вредности око 50 милиона круна. Даље се у тестаменту наређУје да се тало престоланаслгдника сахрани у АртштетенУ (Доња Аустрија) и да се сахрана изврши без учешћа члвнова царског дома. За стараоца се одређује граф Јарослав Тун. Имање Есте, (војводе Модене од Есте, које нзслеђује само престолонаследник) прелази сад на новог престолонзсладника, надвојводу Кзрла Фра"њу Јосифа, синовца пок. надвојводе Фрање Фердинанда.

— Ивборни споразум између опозицпоних странака. Припреме за изборну борбу. —

Преговори између опозиционих странака, који се воде већ неколикој дана, приводе се крају. У току јучерашњег и прекјучерашњег дана држане су по три седнице делегата. Данас пре подне, држаће се последња седница и на њој ће се дефинитивно окончати питање о изборном компромису. КАКАВ ЋЕ БИТИ СПОРАЗУМ. Према саопштењима, која нам је учинио један виђени нациокалац, изборни компромис између опозиционих странака постигнут је за дванаест изборних округа. У четири изборна окрУгз, где је свака странка за себе јака, неће бити компромиса; у једном округу, изаћи ће удружени само народњаци и напредњаци. Према томе, питзње о изборном компромису у окрузима свршена је

ствар. Што се тиче питања о изборном компромису у варошима, споразум није постигнут само за два места. Ако сутра, на последњој седници, не буде постигнут споразум за тадва места, у шта се не верује, онда ће још идУћег дана бити објављен бирачима опозиционих странака споразум за места око којих се опозиција сложила. СПРОВОБЕЊЕ СПОРАЗУМА. Међу осталим тачкама изборног споразума, налази се и тачка којом се предвиђа да се споразум по окрузима и варошима спроводи личним учешћем чланова главног одбора свих опозиционих странака. РАДИКАЛИ У БЕОГРАДСКОМ ОКРУГУ. Окружни партијски одбор ради-

После осам дана, разумела је она, да јој је дошао последњи час... Није се ни најмање растужила... У својој белој постељи, коју су покривале руже лвжала је мирно, насмејана као да одлази на најлепши пут — пут на коме ће наћи ненога... СУнце се смиривало... Марија је видела — видела очима које су се гасиле — једног голуба на своме прозору... Учинило јој се — иакво чудо! да је овај голУб био бео.

Блмкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА наставак (7) „Он има оно што ми је увек недостајало, а то је моћ: да привуче лепотице. Ја вам велим: Овај је мали човен изашао из јаја које — и ако није снела — сачувала змија. Ви знате: да је ваша мати Ту уздахну па настави лагаио: — Али, ја не верујем у успех.. Све ме ооуђује на очајање! Шта бисте ви радили да сте на моме месту' — 0 Боже мој! велите да је лепа!.. Ниједног тренутка не бих се устезао.. потражио бих љубав на другој отрани! Али, кад је ваша љубав према њој постојанија од љубави о којој се приповеДа у романима, ја бих задивио овај лепи цветак који ме је ниско преварио и одвео Је!

, — Илина је једна жена поштена и чиј ста. Предана овојим дужностима, она ј никада неће пристати да учини какву погрешку. — Тралала! Запева Бланкадор. — И, уосталом, њен повучени живот који она проводи под дисциплином и надзором свога мужа, чини те је немогућна свака авантура. — 0! ту вао хватам. Ви немате ни најобичнијег искуства. Што жена хоће, то хоће и сви ђаволи!.. Тако су се кретали полано, туцајући кроз помрчину. — То је чиста лудорија кад човек мора ићи по овим стазицама! — узвикну Бланкадор. Још кад нема месечине!.. Ах! ја бих волео више да сам у нревету Терешкином! Најзад стигоше пред једну масивну капију. Селињи закуца својом тојагом коју је носио, али му се нико не одазва. Бланкадор је почео већ да проклиње „зликовце" који се не одазивају, Молио је, ипак, свога друга да не ларма много, јер се побојавао да се изроди каква несрећа. Селињи је одмах почео преговоре оа мускетирима који су ое појавили. Али, узалуд! Врата су била затворена. Селињи извади сат и на светлости којој еу давали фењери виде колино је часоаа. — Поноћи је, — рече он. За два чаоа, ако пут не буде искварен, бићемо у саојој кући. Оставимо ове животиње, нека чувају своју калију, и пожуримо!.. „Добро! помисли Блаикадор, ићићемо сада, па како нам Бог да!.." Кад еу избегли пуотару кроз коЈу оу