Пијемонт

Београд, ПЕТАК 20. Јуни 1914. год.

Број 167. Година IV.

БРОЈ5ПАРА

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА ИЗЈУТРА

Стан редакције и администрације: Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР Бранко Божовић

Шшнван

ПРЕТПЛАТА 1< С,6«ју а Бугарс-сЈ гсд у?тдии:итввЈ 'год^ 16,а«в поштаад. МвсечкО , . 1 дан. 1* цр.о:.тд»встао код уг-сцзИојУч* •* годиту Зс- ог.пЈиак* > лиу .•* •' 0 !к '('Р. 15 ФГ' Троиессчв'. 7-»0 фр. у >дату, УРВДНИК Коста М. ЈТуковић

Поеле сарајевског атентата

ЗатварајУћи очи пред узроцима ноји су младом националном занесењаку Гаврилу Принчипу ставили револвер У руку, аУстријски полицгјци дали су се на посао истребљивања Срба У Босни и Херцеговини. За цигло три дана, у Сарајеву и Мостару извршена је серија богомрских насиљз, невероватних за век у коме живимо. У место да режим безакоња и насиља у Босни и Херцегозини замени режимом законитости и националне равноправности, Аустрија је завела џелатски режим. Под секиру преког суда, који је установљен за целу Босну и Херцеговину, биће стављена свака Умнија и честитија глава. Мере које се данас примењУју У Босни и. Херцсговини, биће примењене, ускоро, и у осталим југословенским покрајинама. Гвоздени обруч исјим су Јужни Словени у двојној мон^рхији опасани, биће још сише стсшњен. Жачдарми и солдати залазиће ноћу у риирна села и вароши, извпзчиће из постгља лојалне поданике и бзцати их У тамнице; снај кусур од ситних права и повластица које су Јужни Словени имали ради свога аУтономног живота, бићз неповратно укинут; забрањизаће се и робијом кажњавати свака смелија реч, изговорена или написана; писма ће се отварати и над путницима, без обзира на народност, вршиће се нгзапамћене шикане; ко се не буде до скота понизио, биће стављен на оптуженичку клупу 321 „велеиздају" или на вешала ,,за зпочин буњења”. Да би избегли тешку и срамну садашњицу, живи ће молити мртве да их у гробове приме. Режим у Босни и Херцеговини, од окупације до данашњзга дана, нмао је за циљ да еконзмску срж исиса и националну свест српског народа Утули. Поводом дебзте о грађењу босанских железница, један честити и смели члзн босанског Сабора, овако је нзсликзо, У своме протестном говору, аладазину у Босни и Херцеговини: „Читаво понашање мјеродавних фактора монархије према нама и према нашој домовини од окупације до данас није ништа друго, него понашање апсолутиста, који нашу земљу сматрају колонијом монархије и објектом експлоатације. Томе је најбољи доказ што нам се не дају права уставне слободе, што се не рјешава агрзрно питање, што нам се

у царском аверзуму не даје ни оно што нам припада, што нам се не допушта одлучивањз по тарифама железница. То све није било доста властодршцима Бзча и Пеште, него су прегли да предложеном основом о железниц.зма потпуно економски подјарма нашу домовину, подијеливши је У сфере једне и друге поле монархије.” Исти смисао и циљ имајУ режими у Хрватској, Славонији, Банату, Бачкој, Срему, Дапмацији и Словеначкој. Метод тлачења, прогањања и апшења, још Увек се примењује над народима из којих је састављена двојна монархија. Као што су у негдзшњој европској ТУрској привилеговани народи, ТУрци и Арнаути, били џелати свих осталих народа, тако су у Аустро-Угарској Немци и Мађари Угњзтачи Јужних Слозена, Пољака, Чеха, Мапоруса, Румуна и Италијана. За државу, која је из толико нација састазљена, и У којој се још увек управља по свима правилима најсвирепијег мучилиштва, лепо је, у сред бзчког парламента, недавно рекао Тресић-Павичић: „А к о и к о Упропасти Аустрију, то ће бити сама Аустриј а !...” Оеих прооочких речи требали би да се спомену они, који данас, због дела једног фзчатизованог дечака, разапињу на крст читав један народ.

ДЕЈПА И РЕЧИ ........ Србија напредује н; свима пољима. Као н; крилима, државна и 1 приватна иницијатива Г » Н0Се нас у заједниц; А -ЖЈ најцивилизованијих на рода. Модернизирање администрациј захтевају чиновнине с особитим квали фикацијама. Доба казначеја и совјетник о два разреда основне школе прошло је данас се, за практиканте и дијурнист« постављају доктори права. . . Пре неколико дана, за дијурнисту Ми нистарства Народне Привреде, са год^ шом платом од 1800 динара, поставље је г. др. Лаза МарновиК, ванредни прс

фесор Униаерзитета.

ЦРНА МАСКА.

1

— Годишњица Букурешког Уговора. — Састанак српског, румунског, грчког и црногорског краља. —

Годишњица Букурешког Уговора, који означава полазну тачку нове

румУнске политике и почетак једне нове ере на Балкану, биће прослављена свечано у Букурешту. Ми смо пре неколико дана јавили, према саопштењима страних листова, да се између Беогрзда, Букурешта, Атине и Цетиња воде преговори о састанку владара пријатељских балканских сила на дан потписа уговора. Сада букурешки лист „Балкански Дневник" ту вест потврђује. Према једној информацији, којУ је тај лист добио из Атине, владари Србије, РУмУније, Грчне и Црне Горе ће се заиста састати тога дана, и то у Букурешту.

— У околини Струмице влада незапамћена глад. (Извештај „Пијемоиту”) Софија, 10. јуна. Из околине Струмице стижу најцрње вести. Изгледа да већ неколико дана у томе крају влада страшна глад. Цене животним намирницама достигле су невероватну висину. Једзн мали хлеб плзћа се, У Струмици, динар; за пола чилограма шећера плаћа се пет динзра, и то онда када се може да добије. Што се меса тиче, њега у опште нема. Оно се не може нзбавити ни за суво злато. Због тако страцног стања, становништво напушта домозе и бежи У друге крајезе. Стотиие емиграната одлазе свакога дана на исток и сезер, у плодније крзјеве, да траже хлеб. С.

БИТОЉ НА ВИДОВДАВ — Народна светковина на Видовдан у Битољу. — Витешке утакмице. — Снупљање видовданског дарка. (Извештај „Нијемонту”’)

Битољ, 16 . јуна. Пре неколико дана, у Битољу је образован пододбор Народне Одбране. За председнина је изабрат г. Воја Живановић дивизијар; за подпредседника г. г. Јован 3. Поповић, окружни прота и Никола Ракић инспектор Министарства просвете; за благајника, г. Т. Васијевић шеф филијала Народне Банке; за секретаре, г. г. М. Миладиновић професор и В. Вемић школски надзорник у разне секције ушли су преставници појединих надлештава и корпорација. Овај одбор се постарао те је овде видовданска прослава испала величанствена. У јутру је одржана у цркви свечана служба, где је служио прота са целонупним свештенством, и певао хор цркв. певачке дружине. Затим одржан парастос изгинулим борцима. Окружни прота је при нрају помена изговорио дивну беседу. После парастоса, свештенство је, са литијом и народом уз певање црквених песама, изишла у црквену пор-

ту, где је одржао говор о значају овога дана г. М. Миладиновић професор. Затим су снупљани прилози за Народну Одбрану. Тек после подне била је права опште народна светковина, Од четири сата почела је врвити маса народа ка општинсном парку и пољу испред Црвене Касарне. Тачно у пет сати певачка дружина отпевала је Народну Химну, а затим су мушка и женска деца соколског друштва врло лепо извела неколико тачака програма. После тога су војници првог псшачког пуна имали пешачке трке и коњичку трку са препонама изводили су подофицири и редови III дивизиона. Али је сва публика са нестрпљењем очекивала последњу тачку програма. То је био „Напад”, борбена слика коју су требали да изводе војници првог пешачког пука уз учешће артиљерије, ноњице и митраљеза. Ова тачна је трајала готово читав сат, и све је изведено нао што се и у рату ради, почев од извиђања војних патрола па до јуриша. Нарочито су интересантне биле две последње тачке: спрема

јјуриша артиљериском, митраљеском и пешачном ватром и извеђење самог ју^ риша. При преношењу рањеника, многима је заблистала суза у очима кад су се сетили палих јунака, који су погинули за слободу. За извођење овако дивне опште народне свечаности има се заблагодарити пододбору овдашње Народне Одбране и команданту првог пешач^ иог пука. Зидовдански дарак лрикупљен је целог дана. У томе су узеле учешћа госпође и госпођице из женске подружина. Нека је хвала онима, које саме носише кутије; али осуђујемо њих неколико, које своје кутије предадоше својој малој деци или ученицима радничке школе. Рачуна се да је у Битољу пао врло леп прилог Кародној Одбрани. Видовданској свечаносги присуствало је целокупно овд. грађанство без изузетиа вере и нзродности. Одбор је одредио по једно лице у грчкој, и румунској цркви и синагози, да одржи говор о значају овога дана.

ТИМОЧКА ДИВИЗИЈА

у сукобу са бројно надмоћнијим непријатељвм сатерана је уз Вардар на коме нема моста. Но и Бугари су толико уморни, да немају снаге гонити даљв српсну дивизију. За то време ПРВА АРМИЈА спрема јуриш на Рајчансии Рид. ШумаДиска дивизија лрвог позива западно, Моравска другог позива источно, а коњичка дивизија одржавајући везу између оба крила спремају се за акцију. Да би ослабили српско наступање према Кочану, Бугари изводе напад на Дунавску дивизију првог и другог позива на десном крилу прве Армије. У жестокој борби која се развија, уз припомоћ јаке артиљериске ватре, Бугари успевају да заузму Деве Баир и Жедилово. Напад њихов на Кали Камен преко Рујна и Китне бива одбијен. Тако је код КОЧАНА целога дана вођена борба. У почвтку наша артиљерија не може да нађе Бугаре. Даљина је преко 5500 метара. Наши метци не добацују. Непријатељ коси наше десно крило. Најзад се успева да се гранатама дочепају бугарски топови и да буду на тај начин ућуткани. Преко ноћ бугарска пешадија покушава кретање од Китке ка Царевом Врху. Наши шрапнели је враћају.

Л о г о с.

Одјеци сарајевеког атентата

Бугарека штампа сиатра, да је, сирћу Фпање Фердикћнда, Аусфлиу носткгла ааслЈЖна ккзна

Убиство надвојводе Фрање Фердинанда обратило је поново пажњу света на страховити режим који у Босни влада. Сарејевске домонстрације и пљачке откриле су, речитије него револвер и бомба, у каквим жалосним приликама жизи српски народ у Босни и Херцеговини. И сва независна европска штампа схватила је дело Гаврила Принчипа као природну последицу угњетавања које се у Босни врши. Донпе полиција слободне Србије забрањује београдске листове што ту мисао, из патриотске дужности, отворено казуј;'., ево шта пише о сарајевском атентату бугарска савезничка штампа: „Балканска Трибуна”, у уводном чланку који носи наслов „Атентат у Сарајеву”, овако пише: По наређењу са највишег места, приређени су велики војни маневри, којима је присуствовао стварни император. Ти маневри, као демонстрациона војна готовост Аустрије, могли су само да се тумаче као демонстрација противу Срба. А наређено је да маневри буду у провинцији испред очију оних, који су Срби. И, над се баци само један поглед на сарајевски атентат, може се лако и правилно да схвати његова психологија и да се из тога извуче наун. У Сарајеву данас Ауетро-Угарска плаћа анексију и своју агресивну политину на Балкану. За то је и покојни надвојвода Фрања Фердинанд, пре свега другог, жртва своје политине, а тек после тога српско-херцеговачког фанатизма. Двојна монархија претендује, да је освојењем Босне и Херцеговине постала балканска земља. Дакле, она је платила и свој данак за балканска права и балканске односе. „ПЛАЧ НАШИХ ПАТРИОТА”. Такав је наслов чланку у софисном

„Народу". О убиству аустриског престолонаследника и његове супруге, „Народ" пише: Факт, да је убиство извршено у Сарајеву и од деце оних, који тридесет година стоје под притиском насиља једне нескурпулозне власти, говори доста убедљиво о мотивима самога убиства. Наша жута штампа, и наше патриоте, који очекују да прено Аустрије добију оно, што су у свом безумљу изгубили, хитају да са нарочитом злурадошћу констатују, да Су убице Срби и хоће да кажу: „Видите ли, какви су разбојници Срби"! Нао да у средини наших „новинара" и наших „патриота” нема убица, и као да је убиство владара специјалитет само Срба ! Наше патриоте имају зашто и да жале. Исчезао је човек њихових нада, близак пријатељ краља Фердинанда. Очекујући скору смрт седог монарха, аустријски шовинисти су се надали да ускоро виде чврсту руку ратног престолонаследника, чије се расположење већ унапред могло да зна. И у томе су се слагали са нашим патриотима. Данас безумници у Аустрији налазе паклонике међу безумницима у Бугарској. Фрања Фердинанд као душа ратних шовиниста у Аустрији, био је прикупио све наде бугарских патриота, који су чекали само да тресне аустриско оружје, па да наступи час за разрачунавање са „подлим" савезницима, ради ревизије Букурешног Мира. Судба је друкчије хтела. И бугарсии безумници имају рашта жалити Фрању Фердинанда, имају зашто да грде српско племе, које је дало „подле" убице, . чији су куршуми сломили не само један човечији живот, него нарушили и плај нове које су ковали наши патриоти ради свога сопственог безумља.

КОД КРИВОЛАКА се води крвав бој четврти дан. Командант Криволака готово без људи. Од 1000 бораца он има само 150. Ипак и о* вако десеткован српски одред уопева да задржи на овом месту Бугаре, који су и сами десетковани. БОРБЕ ОКО КРИВЕ ПАЛАНКЕ се продужују. Данас, је огромна ватра на фронту Царев Врх — Деве Баир—кота 1397 — Киселице — Кота 1199. Потпомогнути јаком артиљериском ватром Бугари заузимају Деве Баир и Жедилово, одатле одмах покушавају да се дочепају виса 1031. Ђенерал Рашић прави диверзију са три и по батаљона од ноте 1199 према коти 1297, а у 2 часа стиже и девети пук II позива са три батерије, да појача браниоце на коти 1031, ноји одмах потом предузимају наступање ка Жедилову. У току ове борбе једно српско одељење (два батаљона са митраљеским одељењем) туче непријатеља у бок. На свршетну дана српске трупе су на лини Киселица — кота 1199 — 702 — Кали Камен — Каменита Чесма — Царев Врх — Ретки Буки. МОБИЛИЗАЦИЈА РУМУНИЈЕ. Јутрос је румунски краљ Карол потписао указ о мобилизацији целе румунске војске. У престоници, Букурешту, * је огромно узбуђење. | На питање бугарског посланика, проI тив кога је уперена мобилизација и какав је румунски план, Мајоресиу је одговорио, да се он нада, да тај корак још може обуставити рат, у противном пак случају заштита румунских интереса биће као што треба обезбеђена овом мером. БУГАРСНИ ЛИСТОВИ су пуни лажних извештаја о страхови| тим бугарским победама. „Јутро" јавља да се бије очајан бој испред Куманова и

11Ш ВД СЕЉАН У ВАРОШИ. Оељака, потпуног сељзча који испуњава појам наш о замљораднику, немамо увек. Сељак је потпун, т. ј. он је она силна социјална енергија, сна посебична потенца друштвеног развитка не као личност он сам, већ са целокупном кУћом својом. КУћа земљорадникоаа, дом његов, није само физички хинтергрунд његов, одакле он црпе физичку снагу, већ је то и извор његове моралне и економске снаге. Само с кућом и у кући имате прзвог земљорадника, са свима оним нарочитим особинама, оним традицијама које некад значе заблуду, али увек снзгу. Само с кУћом и У кУћи земљорздник показује све оне нарочитости које, по изгледу, делају као конзервативне снаге, док у самој стварц, оне су еволуционе снаге, али без оног дгха неумерености и журбе, којим се одпинују градови као социјалне енергије. Село иде спорије али сигуриије од градова. ХодмУ јн тежак као земља, дела више инстинкт но разум, али једном пређено

припзда прошлости, нема оног осцилирања калеидоскопа, као у градоЕима. Они широки видици, неизмер. но сввтлости и ваздуха формирају! једну слободнУ питому природу,без злобе и пакости, с наивном душом. Дз би имали потпуног земљорадника, потребно нам је то село са својим отвореним изгледима, са својим сунцем, које само тУ значи благодет и кога искрено поздрављају и желе и људи и животиње, са својим ваздухом који шири грУди али и срце, душу. Још више, да би имали потпуног сељака, потребна нам је кУћа његова, потребне су нам оне многољудне породице, где све ради и врши какву корисну дрУштвену улог,у у коју се догађаЈ‘и нижу без позирања, без глумаштва, већ готово више ненамерно, по трздицији..Нешто бива зато, што је тако бивало. Ако би хтели да одечо дзље, онда би могли слободно рећи, да не сељак као личност, као усамљена инцивидуа, да дела, да садржи у себи ону социјалну енергију која се манифестује и у области морала и економије, већ његова збирна личност, породица, до«», садржи те социјалне вредности. Усамљен сељаак је безпичаи. Тек му

породица, кућа, подвлаче оне важне и интересантне карактеристике. Без села, без куће сзљак је даиле нешто дрУго. Он је риба без воде, тица бзз шуме. И зато и бескућништво, пролетерство, целибатство имају на селу далеко већих последица на индивидуалну физиономију, но што је то случај у варошима. У вароши су дом и породица једна тежина, једна сметња чак, у селима тек они омогућавзју и стзарају сељака. Без села, .без куће, сељак се промеће у једно бескрвно стзорење, које се стапа не еманишући ни једну ранију особину. Издвојите сељака од његовог дома, УпУтите га селу. Већ на прагу своје куће, он је оставио многе своје социјалне врлине. Он, нао горски звер, кад остави своје младунце, према којима је имао пучо нежности и милости, крај којих је показивао неких нарочитих осећаја и жеља, мења се чим се одвоји од њих. С искеженим зубима, готовим да се забоду у месо свгког ко га такне, с очима ноје продиру далеко напред, да би угледале непријатеља, с начуљеним ушима пролази звер пут од свог лежишта до циља. И на селу облици борбе за

живот су примигизнији, грубљи. Варан од свих и сваког, он чим пређе праг своје куће, прибира се, остављајући код своје куће све врлине које чине његозу вредност и снагУ, и задржав.ајући и потенцирајући само оне особине, које га могу заштитити кроз живот, које мУ могу У свом овом друштвеном жизоту, без снрупула и морала донети користи. Сељак у кУћи и сељак ван куће, тосу два различна типа, и често је повод погрешном схватању сељака то, што се узима сељак ван куће као тип сељака. А међутим, као што видимо, тај сељак ке само није тип сељака у опште, већ покззује и неке особине које нису инхерентне ни селу ни земљорадниковој психологији, које су израз последица спољних приљика и оне нагонске самоодбране карактеристичне свима људима, само која се овде врши у простијим и једноставнијим облицима. Шта остаје једној примитивнзј природи да ради, кад тржиште на које је он упућен, упрзво принуђен, тражи лаж, криву меру? Он би себе руинирао кад не би то нудио што траже. И он то чини. Чини резносно и марљиво, као да врши но зна какву важну

социјалну мисију. Али то се не може упиеати у карактеристику сељака.То су изрази нужне самоодбране, а они се формирају и пздешавају не према жељи онога који их примењује, већ према нападачу и начину његове борбе. Чим пређе праг своје кУће сељак се мења, он облачи једну одећу која не само да му не пристоји, већ која је са једног ширег гледишта штетна, али која је у стању да га неповређеног врати домУ. У судници, код дућанџије, у попитичком животу, итд. свугде тамо имамо сељака с одећом, сељака дрУгојачег но код куће, сељака који се труди да се што више прилагоди тржишту, што га често чичи и смешним. Ван кућеон има само један циљ пред очима, да што више користи својој кући. И у колико је економски и морални положај сељаков тежи, у толико ће се ова тежња пробијати у јачој мери, постати понекад тако јака, да ћемо имати пред собом једно створење без савести и кичме. Економска невоља понекад одгаји читав низ безкичмењака, штурих душа, који као псС залогај из руку гослодаревих, изгледају болним погледом на какву материјапну потпору, и ради којесу

у стању да у себи елишнирају и човека не само савест. И у томе је фаталан рад новчаних завода и зеленаша, у томе је злочин, тежак злочин и према држави и према демократији равнодушност државе, према економском и моралном поробљавању широких народних маса. Ако је сељак измењен и у самом селу, чим се одвоји од куће, одвојен од села он је такав да га није могуће више познати. Сељак у вароши, то је дефектно биће, које је изгУбило све врлине села а Узело све мане вароши. Кад гоаоримо овде о сељаку у вароши, ја не мислим на оне који су емигрирали са села, већ на сељака који стоји у контакту са варошима, који тамо одлази ради својих потреба. Варош, са својим тесним улицама, уским видиком, ваздушном малокрвношћу, са сУнцем застрвеним димом и прашином, варош крцата људима и лаким моралом, У којој је допУштено у којој се ради не само оно што забрањују кривични већ и морални кодекси, та варош млитавих и јевтиних уживања меље као воденично камење сељака ноји V њУ заладне. Фаталан је утицај који варош изврши и при најираћем