Пијемонт

Стр. 2.

,П И Ј Е М О Н Т*

Вро) 167.

да Срби првклињу за мир. И сзм полувванични „Мир”, иао и „Блгарија” не стиде се оваквих лажи но доносе најневероватније вести.

ПОСЛЕДЊЕ ПОЧАСТИ — ПреноС тела аустријског престолонаследника.—Дочек посмртних остатака у Трсту. —

Трст, 19. јуна. Пренос остатана надвојводе и војвотниње са ратне лађе „Вирибус Унитис" на јужНу железничку станицу извршен је јутроо по сред импозантних манифестација симпатија огромне масе света свију класа становништва. На Рива Санкорлу била су постављена два катафалка; са стране стајали су: ђенерали, адмирали, официри, цивилне власти, корлорације, депутације и свештенство свију вероисловести. У 7 и по сати из јутра мртвачки сандуци били су изнети на обалу и уз пратњу звона подофицири и мрнари пренели су их на катафалке. Почасна чета одала је почаст. ТршКански владика очитао је опроштајну молитву а зато време топови са ратних лађа вршили су почасну паљбу. Затим оу мртвачки ковчези постављени на двоја мртвачка кола у која су били упрегнути са шест коња. Иза седам кола пуних венаца ишло је сјвештенство, затим мртвачка кола са остацима војвоткиње а за овим мртвачка кола са остацима надвојводе. За мртвачким колима ишли су: Гувернер Трста, командант марине и цела поворка а за овима две чете војника. Слровод је пролазио кроз дупли ред многобројне масе света.

| Спровод је прошао кроз улице Трста и дошао на железничку станицу у 9 и по сати пре подне. Постројена почасна чета из Бошњака одала је прописну почаст. Мртвачки ковчези пренети су у вагон који је преобраНен у капелу. Владика из Поле очитао је молитву а затим је свита пок. престолонаследника полела се у воз и воз се кренуо у 9 сати и 45 м. пре подне. Воз Не стићи вечерас у 10 сати у Беч. ТОДБРАНУ СРБИЈЕ — Француска и руска штампа узимају у заштиту Србију од клевета. Једна зустријска полУзванична изјава. Париз, 18. јуна. Фракцуска штампа замера бечкој а нарочито берлинској штампи, што су у њчхозој слепој мржњи противУ Србије због последњих победа и успеха, у овом жалосном атентату нашли повода да се Аустрија освети Србимн у монархији и денунцијацијама онаља Србија пред западном Европом. „Тан” у уводном чланку под насловом „Аустро-Угарска и Словени” тражи да се што пре учини кргја скандалозним сценама, које се догађају у Босни и Херцеговини. „ЖУрнал де Деба” упозорује јавно мнење, да се не да обманути лажним

и тенденциозним вестима из Беча и Пеште. Петроград, 18. јуна. Сва руска штампа Узима Србију у заштиту од клевета у аустро-Угарској јавности и енергично протествУје против гоњења Срба у Босни. У томе се највише истичу „Биржевија Вједомости", које од такве политике предвиђају тешке последиц е за суседнУ монархију. Једино што лист Миљукова чини изузетак, али је „Новое Времја" јутрос жигосало његове недостојне алУзије. Беч, 18. јуна, Полузванични лист „Винер Алгемајне Цајтунг" каже: При свем том што сви знаци говоре да порекло извршеног злочина у Сарајеву ваља тражити у Београду, ипак се досадашњим ислеђењем није дошло ни до каквих позитивних чињеница, на основу којих би, у ислеђивању ове афере била потребна и сарадња српске владе. Разуме се, пак, да није искључена могуђност, да се аустро-угарска влада обрати молбом српској влади за потпору у ислеђивању злочина. Само није истина, да је у том погледу већ и одлУка донесена или да је већ предузет корак у Београду. Ако ништа дрУго, а оно те вести бар истрчавају испред факата.

Ово проглашујем уз заповијест, да се сваки, уз претњу смртне казне клони сваке бунтовне стрке, сваког потицања на буну и сваког суделовања, код оааквих чина и да се покорава свима одредбама које имаду сврху спречавати ове злочине. Сарајево, 16. јуна 1914. Потиорек. РУЉА НА ПОСЛУ. Сарајевски лист „Истина” овако описује изгреде у Сарајеву: У понедељак су се обновиле демонстрације. У ссам сати изјутра, у чаршији се скупило око 200 људи, који пошли одатле певајући химну. Спочетка се мислило, да ће те демонстрације имати само вид жалости. Али одмах иза тога, почеше напади на српске дућане у чаршији, са повицима против Срба. Дотле се, међутим, било већ скупило демонстраната око 1500 људи, већином незреле млађарије, дечурлије и међу њима људи најгоре врсте, који се после разделише у више групз од по 200—300 људи, и почеше наваљивати на све дућане, радње, па чак и приватне куће, за које се знало да су српске. Сада је отпочело једно никад невиђено рушење и харање. Нијенам могуће, за сада, потанко описати и навести чије су све радње, куће и дућани потпуно демолирани. Укратко, можемо међутим рећи, да су, сем врло малих изузетака, сви српски дућани, радње, гостионице, каване и т. д. мање више сасвим униш-

Срби изван закона

— Демонстрације у БечУ, Загребу и ОсекУ. — Прави изглед загребачких демонстрација. Беч, 18. јуна. Синоћ су се овде поновиле демонстрације против Срба. Српско посланство чувала су јака оделења полициске пешадије и коњице, којасУ спречила демонстранте у њиховој намери, да продру у зграду српског посланства, Демонстранти, већином недорасли дечаци, демснстрирали су узвицима против Србије. Полиција их је тек У ноћ растерала по унутрашњим варошким улицама. Загреб, 19. јуна. Угарски Телеграфски Биро јавља да су стигли извештаји о анти-српским демонстрацијама у Костајници, Поповцу, Зенгету и Броду. У Загребу до једног сата по поноћи ред и мир није поремећен, благодарећи пре дузетим мерама да се избегну нереди. Полициски агенти и жандарми постављени су на улицама у великом броју а нарочито на Јелачићевом тргу и пред јавним зградама, које би могле доћи у опасност. Полициске објаве позивају становништво да своју жалост и негодовање због атентата изјављују легалним путем не

дошло је до мањих сукоба, у којима су најурене франкозачке групе. Сзе коалиционе као и независне новине од јутрос замерају влади за њену пасивност, утврђујући фактима и самим полициским саопштењима, да је полиција заштићавала демонстранте, а нападала оне, који су се бранили. Констатовано је, да изгреди нису само противу Србавећ и у опште противу франковачких партиских противника, те су нападнути и многи Хрвати и хрватски локали. Демонстранте против загребачког председника опшгине предводило је неколико општинских службеника, који су раније на те положаје дошли помоћу франковаца. Констатовано је да је претећа писма, која су добили коалиционаши, председник општине и франксвачки прваци (којима су тобоже Срби претили смрћу), писала једна иста рука. Данас је мирно, само што су се социјалисти нешто мало ускомешали. Данас није било хапшења. У целом грађанству све је јаче сгорчење против изгредника. Сабор ће у наредној седници донети резолуције о држању и понашању франковачких посланика у седници сд 17. оз. мес. Из унутрашњости Хрватске дошле су вести само о мањим осамљеним демонстрацијама. Задар, 19 . јуна. У срезу Меткозићу било је демонстрација Хрвата противу Срба. Пра-

Босно под опсодом Преки суд у Босни и Херцеговини. — Нова гањања Срба. - Колико је спремано атентата? — Атентатори на саслушању. —

У Босни и Херцеговини опсадно стање влада и преки судови заседавају. Под заштитом војничких бајонета, бесомучна руља проблематичних дошљака и даље врши насиља над Србима. Убија се, пљачка, руши и пали! Докле се руља свети српском народу, сарајевска полиција наставља саслушавање атентатора. Један телеграм јавља, да су атентатори изјавили да су браунингове револвере добили у Београду. И то показује, да је инквизиторска процедура ушла већ у фазу када кривци, сможденога и изгаженога тела, признају све што полиција од њих тражи. 0 догзђајима у Босни стигли су ови извештаји: САСЛУШАВАЊЕ АТЕНТАТОРА. Сарајево, 19. јуна. И ако се по себи разуме, да се појединости истраге држе у тајности, из досадање истраге утврђено је, да је Чабриновића и Принчипа у Београду врбовао за извршење атентата неки комита Мика Цигановић и да су тамо они снабдевени бровнинговим револверима. Принчип је изјавио, да је испрва хтео да изврши атентат у Тарчину, главном стану управе маневара, али је одустао од те намере због војних мера, које су тамо биле предузете. времену додиру на сељака. Она га мрви, ишчерачи му душу, уништи осећаје, избаци из колосека, изведе из равнотеже. За његову примитивну али осећајнУ дУшу, која има не само физичких већ и естетских и других потребз, варош има много дражи. Село му не даје никад тога као варош. Варош је У том погледу бесан масарош који расипно баца туђу замУку, она је лакоумна блудница, која сзгорева себе на огњУ других. Кад дође у варош сељак види да има лића и ван ракије, да има музике и ван свирале и двојница или грнета, да има жене и ван сељанке. И он Улази у варошки живот, у варош не кроз горње вратнице, гдв се може наћи и здравља, и узвишених тежњи, већ кроз подземне вратнице, која, у место љутог Цербера чУвају сирене, и кроз која са улази у полусвет испуњен алкохолом, жељама и оргијама. На те је декласиране, на те је парије морала и адравља УпУћен сељак. На њих га улућује и његова кеса, јер он по својој стегнутој руци тражи јевтина задоеољства, на њих га улућује и само друштво варошко, гледајући у њемУ социјалног парија. У тој и таквој ртмосфери, смрдљивој и загушеној,

Односно више похапшених лица, до сада је могло бити констатовано само, да су имали личне односе са Чабриновићем и Принчипом. БОМБЕ НА СВЕ СТРАНЕ! Беч, 18. јуна. „Најес Журнал” пише да особе из свите покојног престолонаследника Фрање Фердинанда причају, да је више атентата припремљено противу надвојводе. Нађене су дае бомбе са тачним механизмом под столом у трпезарији кокака; једна бомба са механизмом нађена је у димњаку. Берлин, 18. јУна. „Национал ЦајтУнгу" јављају из Сарајева: На железничкој прУзи између Сарајева и Бистрице, куда је требао престолонзследник то вече да прође својим возом, нађено је још неколино бомби, што доказује, да је постојао врло опрезно и вешто спремљен комплот. Према томе, све да је престолонаследник и избегао атентат у вароши, њега би ипак стигла судбина на овој железничкој прузи. ПРЕКИ СУД. У Сзрајеву је преки суд објављен овом објавом: Земаљска влада за Босну и Херцеговину. Број 5029,През. али која има пуно дражи за сирове и набрекле нерве сељакове, проводи сељак своје време у варошима. Она силна енергија, онај напон снаге, од кога дрхћу груди и мишице као казан препуњен гаром, сливају се као бујица планинског потока, У полусвет. Његова сачувана снага, његове мишице које кости сламају, детињска радост и чуђење за све, наивно налажење задозољства у свемУ, све то чини да он не само лако улази у та уживања, ввћ да постаје тамо цењен и уважен. Раздрузганим и опуштеним нервима варошана импонује оно расипање снаге, оно беснило елементарне силе која незна мере ни граница. Лак морал варошни захватио је и сељанку. И она данас снажно пије нз тог прљавог рога, и она данас чини пачдан своме човеку са села у Уживањима. Снажне руке њене, мускулозно тело, данас се припијајУ У много прилика уз каквог взрошког дегенерика, кога 6и њвн загрљај удавио, кад би га својим мускулозним рУкама стегла од срца. И она је упућена на варошки полУсвет, и она из те средине добија не само уживања већ и подстицаја. Никакво чудо, да се данас и она, У доста знатиом броју јавља нао акти-

О б ј а в а Након саслушнња председника ерховнога суда и државног надодветника одређујем преки суд на подручју градске општине Сарајево и котара сарајевског у погледу наредних злочина: 1. злочинство велеиздаје, §§Ш —115. .Ј 2. злочинство против војне силе, §§ 116—138. 3. злочинство сметања јавнога мира, § 142. 4. злочинство устанка, §§ 144 —148. 5. злочинство буне, §§ 149—150. 6. злочинство јавног насиља у случајевима §§ 157, 159, 161 а—в, 163, 165, 173—175. 7. злочинство уморства, §§ 209 —213. 8. злочинство убиства, §§ 215 —217. 9. злочинство тешке озледв тела, §§ 228—233. 10. злочинство палежа, §§ 242 —247. 11. злочинство разбојништва, §§ 274—279. 12. злочинство давања припомоћи у којем од горе споменутих злочинстава, §§ 294—302. За сва се ова злочинства казни смрћу. .*• ван члан те аморалне средине Сирова и примитивна душа, с пробуђеним али неразвијеним осећањима кУлтУрних потреба, сељак упада у вароши, маша се као дете најнепосреднијег и најближег. Његов долазак у варош изазива најразличније жеље, подстиче његову детињску радозналост. И осцилирајући измеђ жандарма и трошаринског службеника, дочекиван свугде с висинв и надмено, одбациван из бољих средина, уз то штедре руке, сељак је упућен на најниже варошке средине, на најефтинија, дакле и најнижа задовољства. И зар онда какво чудо, да сељак из вароши понесе собом микроб једне страшне болести која разрива јединство породице, исцрпљује енономску и физичку снагу села. Какво чудо, да село обУхвата једна тешка морална криза, када му градови, на које је он упућен само ове и овакве импулсе и душевна расположења дају. Какео чудо да се тај живот одиозан и по форми и садржини, живот у коме се лептирски лроводе дневи и ноћи, у коме се жабокрачина оглашзва водом за пиће и чистим неУкаљаним извором, какво чудо да се тај живот почиње да имитује и У селима. И то У нзјодврат-

тене. Није се ту питало чије је шта: неодговорна и необуздана руља рушила је све што је било српско! 1000 КУЋА ПОРУШЕНО ! Осим великог броја мањих и већих дућана, које не можемо за сада ни навести, јер нам сва имена нису позната, навешћемо да су потпуно демолиране изнутра, кућа Српске Добротворне ЗаДруге, у којој се налазило једно двадесетак ситне деце од 3—10 година, хотел „Империјал', радња намештаја Петра Векића, штампарија Ристе Савића, нућа Савкв Јефтановића, ноја је лежала у кући тешко болесна заједно са танођер болесним јој сином Ацом, кројачка радња Душона Бесаровића брата окружног иредстојника Владе Бесаровића, Српска школа, кафана „Европа", Српски Клуб, чије су све сасвим нове ствари до једне бачене на улицу, дућан и кућа Симс Прњатовића, иоје су обе до последњег комада уништене, кућа Ристе X. Дамјановића градског подначелника, кућа Глиг. М. Јефтановића и штала, Српска Деоничарска Штампарија, дућан Бајчеића, Јовичића и других на Чсиалуши, сва Чемалуша, горња и доња Хисеа, Пируша Поток и све споредне улице, где је било и једне српске радње и куће, осим веома малих изузетака, исто тано и у Кошеви улици. Осим тога су полупали прогорв на Просвети, на Великом Управном и Просветном Савету, митрополији и на другим српским јавним зградама. Демслирано је око 1000 кућа и радња. Свр је то трајало од 8 до ‘А5 сати по подне, кзда је проглашен Пријеки Суд. Војска је међутим била посела све улице, наместила је митраљезе и свет со | тада разишао и умирио. НОВА ГОЊЕЊА. Беч, 18. јуна. „Нова Слободна Преса” јавља да ће бити предузете радикалне мере противу српских радикалиих влемената у Босни и Херцеговини. У БОСНИ ЈЕ МИР ! Беч, 19. јуна. У Сарајеву и у целој земљи је мир.

становништва, јер ће се у протизном употребити најстрожије мере. Загреб, 19. јупа. Синсћ у Загребу није било никаквих немира. Полиција је забранила свако снупљање. Чим су франковци упозорени да је забрана по вишем налогу озбиљна, одмах су се смирили. Маса социјалиста и националиста их је спремна чекала, па се најзад мирно разишла. Само ноћас

вославнз напела јзко је сштећенз. Влзсти су предузеле мере да се спрече нови нереди. Осек, 19 . јуна. Педесет младића пројурили су прошле ноћи улицама манифестујући противу Срба и коалиције. Они су разбили прозоре на палати Максимовића, зета патријарха Бранковића. Полиција је растерала демонстранте. Сшрзум је постиш — Између самосталних радикала, националаца и напредњака постигнуг је изборни споразум за већину округа и вароши. —

После преговарања од неколико дана, најзад је постигнут потпун споразум између опозиционих странака, Јуче, у 11 часова пре подне, споразум је написан у три равноправна примерка и потписан од овлашћених делегата све три опозиционе странке. Према изјави коју нам је учинио Један виђени националац, полазна тачка при преговорима за споразум, била је стварна снага појединих странака у округу или вароши. Полазећи од те тачке, споразум је тако утврђен, да све странке задрже број својих досадањих мандата. Евентуална добит, која ће доћи од изборног компромиса дели се сразмерно снагама свих странка, али ипак, водећи рачуна о остацима, који су се показали на изборима од 1912 год. Према расположењу, којо влада код чланова главног одбора странака опозиционог блска, лакоћа којом је свршен изборни споразум, опште одобравање и одзив на ноји је изборни споразум наишао у унутрашњости, блок очекује на идућим изборима врло повољне резултате. нијим облицима тога одвратнога живота. Да би рад на УздизањУ села био успешан, да би тежње за напредак земљорадников одзеле циљу, треба старање о сељаку проширити и на вароши, на оно време које сељак проведе у градовима, кратко по трајању, интензивно по начину уживања, фатално по последицама. Треба и У ове Учмале, дрхтаве од старачке изнемоглости, болесних инстиката и болесних прохтева вароши унети дах свежине и здравља. Треба и у вароши унети атмосферу села, свежину планинског даха. Милан Комадинић.

Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА

ваставак (8) И Селињи изађе напоље. Кад св врата затворише, за Селињијем, барон Орас баци у томе правцу један витешки поглед, а бриови су му се пели до очију сиоро. „То кв бити — рече он за свој рачун — прве Отепенице к мојо) срећи. Хајдмо у суерет еелииим демама!”

Када га Селињи остави у Бард — Ружу, Бланкадор заустави Жакмана и једног слугу. Они му рекоше: да је Г-ђа де Формасек отпутовала са четавом свитом племића и господичића, и да ће се вратити ускоро у замак. Зато Орас отвори своје торбе и извуче ливреје и костим од велура, извезен златом. Назу чизме од беле коже, и натакари високу капу с белим пером. Кад се тако удеси, изјави један од лакеја: да је он „син краљев ноји је пошао у свет да тражи принцезу ради ступања у брак с њоме”. Лакеј који га тако хваљаше звао ое Фалбату. Најзад се појави и она о којој је аањао наш племенити витез посматрајући овај шарени свет око себе. — Ево је! — рече један од многих оних који су очекивали лепу даму. Она је на коњу заједно с Господином де Монфлео.. Ево је где силази с иоња!.. Ослањзјући се на руке једног онажног ланеја, Г-ђа де Формансен сиђе с коња И Бланнадор је могао чути шум њене свилене хаљине.. Лака и танана, она се кретала слободно пруживши своју десну руиу властелину који ју је донео на иоњу. Бланиадор се сав предаде посматрању Г-ђе Диане. Слична својој божанственој патрони, она је била еластична и чврота... „А! — говораше у ееби Бланкадор гледајући Диану у свиленој хаљини, зар она иде у лое? То је сасвим неразумно?" ИЗБОРНИ СПОРАЗУМ У ВАРОШИМА. а) Самосталци. Према утврђеном споразуму опозиционог блока, блок ће истаћи као своје кандидате самосталце у овим варошиI ма: Горњи Милановац, Јагодина, Крушевац, Пирот, Свилајнац, Чачак и Ужице. б) Националци. Опозициони блок истаћи ће нао своје кандидате националце у овим варошима: Ваљеао, Врање, Лозница, Лесковац, Неготин, Параћин, Пожаревац Прокупље и Смедерево. в) Напредњаци. Алексинац, другог на листи у Београду и, евентуално, Шабац на ужем избору. У БЕОГРАДУ. Први на листи самосталац, други напредњак, трећи самосталац и четврти националац. У НИШУ. Први на листи националац, други самосталац. Г-ђа де Формансек је ишла увек с ко пљем у руци, у средини двају витеза.. Они су били приправни да јој се у оваком тренутку нађу на руци.. Бланкадор је хтео видети лице велике ловкиње. Али, узалуд! Лице је њено било сакривено под Једну маску, испод које се није могло ништа приметити.. И успе у прсдузећу Г-ђа Формансен!.. Животиња би убијена!.. — Ево, додаде један од присутних ево плена који је уловила племенита госла.. — Доиота! — рече Жанмен Тардивал зевајући.. — Јесте ли ви гост у замку у Белпвиру — упита један од властеле другога витеза, не без зависти. — О! већ су три месеца кано се молим да почаствујем својим присуством ову кућу. Али, ми смо имали посла с г. де Монморнси. И, за тим, били смо у жалости.. Бланкадор пође за свитом.. Био је сматрао Диану. Над је убила звера, цела околина повика: „Живела!” Бланкадор узвнкну са осталима такође тано гласно да је Г-ђа де Формансен морала на њ’ обратити пажњу.. Она баци поглед на овога малога племића чије имв није знала.. и ујаха коња.. Бланкадор лође за свитом.. Био је двадесети по реду иза ње.. Улутише се замку., Услут, Бланкадор је размишљао само о једној ствари, а то је о томе: на који ће се начин представиги висоиој дами ?. . . . „Заилео бих се, — говорио је ои у се* би, — мој ју је поглед дирнуо." ^