Пијемонт

♦

Бро) 167.

„П И Ј Е М О Н Т*

У окрузима београдском и крагујевате напредњак (г. Стојан НовановиН) први квалификовани националац (г. Радисав Агатановић). СМЕДЕРЕВСКИ ОНРУГ. У округу смедеревском, самосталци излазе сами. Што се тиче националаца и напредњака, они Не учинити засебан слоразум, који Ке свршити у току данашњег дана.

Стззсма и

путевнма

У КРАГУЈЕВЦУ. Први на листи националац, други самосталац. ШАБАЦ. За Шабац је утврђен споразум, да националци и напредњаци на првом избору изађу са засебним листама. На другом избору, гласаКе за ону листу и самосталци, која на првом избору буде имала већи број гласова. ИЗВАН СПОРАЗУМА. Изван споразума остале су две вароши: Зајечар и Ћуприја, пошто се ту главна борба води између самосталаца и националаца. СПОРАЗУМ ПО ОКРУЗИМА. Споразум по окрузима утврђен је по бројној снази, коју свака странка има у дотичном округу. Ред на листи одређен је тако, да се свакој странци осигура онолико мандата, колико је добила на прошлим изборима. Остали ред, према евентуалној добити, удешен је тако, да се сразмерно подели свакој групи. ВАЉЕВСКИ ОКРУГ. Самосталци добијају на листи три народна и другог квалификованог, националци једног народног и првог квалификованог и напредњаци два народна. ВРАЊСКИ ОКРУГ. Самосталци добијају на листи осам места за народне и првог квалифинованог, националци два народна и напредњаци једног народног и другог квалификованог и напредњаци једног народног. НРАЈИНСКИ ОНРУГ. Самосталци добијају на лиети два народна и првог квалификованог, националци једног народног и другог квалификованог, КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ. Самосталци добијају три народна и првог квалификованог, националци једног народног и другог квалификованог, напредњаци два народна. моравски округ. Седница у Двору Самосталци добијају три народна и првог квалификованог, националци два 1 н народна и другог квалифинованог и на- жана је министарска седница У Двопредњаци два народна. > ру, под председништвом ПрестолоНИШКИ ОКРУГ. ; наследнича Алексгндра. На седници Самосталци добијају на листи места се решавало о изасланствУ српскога за четири народна и првог квалифико- Двора на погреб аустријског престованог, националци два народна, напред- лонаследника. њаци једног народног и другог нвалиФикованог. Помен у посланству ПИРОТСКИ ОКРУГ. Данбс, У 10 часова пре подне, дрСамосталци добијају два народна, на-. жађе се, у кзпели овдашњег аУСТриционалци једног народног и првог ква-| с ког пссланства, помен за покој ДУлификованог, напредњаци једног родног и другог нвалификованог. ТИМОЧКИ ОКРУГ.

Драги боеме, Уцвељени болом свога престолонаследника, Аустријанци траже од целога света да учествује у њиховом болу. Међутим, ево како они поштују туђе осећаје. На Видов - дан се догодило ово. Пред хотел „Москвом" једна девојчица са касицом Народне Одбране прилази једном Аустријанцу ноји је седео на тераси. Лупајући о сто, Аустријанац дозива келнера, узима од њега два петпарца у размену за десет пара и спушта, подругљиво, један петпарац у касу. — Ево вам, госпођице, за остварење ваших националних циљева ! После пола часа, Аустријанац поново лупа и, после обрачуна с иелнером, оставља десет пара на столу. Али, келнер му новац врати : — Нека, задржите ви то за ваше национат- е циљеве !. . . Сенка.

на-

ше погинулог аустријског престолонгследника Фердинанда. Помену ће присУСТЕОвали цео дипломатски кор, Самосталци добијају на листи четири П р е д С тавници наше владе и српскога народна и првог квалификованог, националци два народна и напредњаци другог квалификованог. ТОПЛИЧКИ ОКРУГ. Самосталци добијају два народна и другог квалификованог, националци првог квалификованог и напредњаци једног народног. УЖИЧКИ ОКРУГ. Самосталци добијају на листи три народна и првог квалификованог, националци једног народног и другог квалификованог и напредњаци два народна. ЧАЧАНСКИ ОКРУГ. Самосталци добијају на листи два народна и прог квалификованог, националци једног народног и другог квалификованог. ИЗВАН СПОРАЗУМА. Окрузи: Пожаревачки, београдски, подрински и руднички остали су изван споразума. НАРОДЊАЧНО НАПРЕДЊАЧКИ . СПОРАЗУМ. У онрузима београдсним и крагујевачком изборни споразум између националаца и напредњака остаје исти као и у 1912 год. По том споразуму, у округу београдском носилац је листе националац а први квалификовани напредњак. Двора. Помиловање криваца Прилинсм прослаЕе Видов-дана, Краљ је опростио даље издржавање казне свима лицима, која су, извршним пресудзма земаљских судова, ссуђена за кривична дела учињена у нозосслсбођеним крајевима пре 5. сктобра 1912. године, када је објављен рат Отоманској Царевини. Преглед у Официрској Задруви На ззхтев Официрске Задруге, Трговзчка Ксмора одредила је пет експерта, од највиђенијих београдских трговацз, који ђе да вршепреглед У Зздрузи, и то двојица за манифактурну, двојица за галантерискУ и један за кож 21 рску бранжу. Коморини експерти веђ су отпочели рад. Привредна инспекција Привредна Инспекција Министарствз Народне Привреде, изненадним прегледом, констатовала је да возно

особље трамвајскога друштва ради више него што је предвиђено законом о радњама, да је у њему нођу запослеио и женскиње и још неке ситније неправилности. Министарство Привреде ђе, према правилима одсека за социјалну политику, позвати УправУ друштва.да се тачно придржава закона о радњама и учиниђе да се ованве грешке више не десе. За домаћу уметност Министарски Савет донео је одлуку, да се одобри из прихода Клзсне Лутрије кредит од 2.000 динара, ноји ђе се утрошити на помагањедомаће Уметности. Из овсга кредита већ је откупљен вајарски рад Сејач, од Јована Коњарека, вајара из Београда. Поништена забрана Првостепени суд за град Београд, својим јучерзшњим решењем, поништио је решење Управе града Београда, којим је забрањен прекјучерашњи број .Лијемонта" због уводног чланка „П о с л е Ж е р а ј ића — Принчи п”. Ноб члан Трговачке Коморе Споразум београдских великопродаваца примљен је у чланство Трговачке Коморе, и Комора је потврдила друштвена правила. Овим је правилима одређено којим ђе се лицима давати и колики кредит. Госхи из Нршца Срлско пева^јко друштво из Вршца, са око педесет чланова и чланица, вратило се јучз са пута по Новој Срби]и и Косову, и јУче по подне отпутовало је у Вршац. Друштво путУје под управом капелника г. Светислава Кешанског, учитеља. Уредба о посредницима Министарство Народне Привреде потврдило је уредбу о посредницима, коју је издала Трговачка Комора. По овој уредби посреднике ђе бирати Трговачко Удружење а потврђиваће их Трговачка Комора. На овај начин спречиђе се рад бесправним лицима. Грговачка Комора Управа Трговачке Коморе донела је одлуку, да се краЈем овога месеца одржи коморска пленарна седница. На седници ђе се решавати, поред текућих ствари, и о неколиким питањима, којз су од веће важности по развој наше трговине. Купљење ору>ија За време прошлих ратова, док у новим крајевима нису још постављене наше власти, становници су узимали војничку спрему и орУжје које су Турци за собом остављали. ТЈошто то оружје припада држави.то је Министар Бојни издзо поновну наредбу, да сви они, који имају код себе још тих ствари, предаду ствари најдаље до краја овога месецз најближим полициским властима. Ко не поступи по овој наредби казниђе се строго. ЦИГЉАНА ВАСЕ ТЕШИЋА има на евоме стоваришту цигле и црепа првог квалитета. Поруџбине се могу вршити у радњи г. г. Вељковића и Станића (телефон 531) а такође и на самој циглани — телефон 1121, Услуга брза и тачна. Цена умерена.

Београд у цифрама Наши трамваји Трамвајско друштво. — Колико Београђани дају ва трамвај? — Дали су Београђани заборавни ? —

Једно од најинтересантнијих питања, којим ђемо се позабавити у овој нашој рубрици, јесте несумњиво питање о београдским трамвајима. Цифре, које добијамо проучавајуђи ово питање, колико су интересантне толико су и неочекиване. На пр. невероватно је, али истинито, да Београђани својим уживањем или потребом да се провозају трамвајем, ноји плађају из дана у дан релативно тако јефтино, на крају године при склапању рачуна у трамвајском друштву, уносе у касе друштвене, по одбитку свију трошкова, преко 1,000000 динара. Пре но што бисмо прешли на излагање цифара, које се нас непосредно тичу, да се позабавимо самим друштвом. БЕЗИМЕНО ДРУШТВО Осамдесетих година прошлога века у белгиској престоници Брислу основано је безимено друштво за трамваје и осветљвње. Основало га је неколико познатих белгиских капиталиста. Основни капитал овога друштва износио је округлу оуму од 12.000.000 динара. Друштвшо је још у први мах имало намеру да подиже пруге и осветлење не само у Белгији, веђ и по целом свету. Прва концесија, коју је друштво добило, била је концесија за белгиску примрску бању Остенде. ГДЕ ИМА ДРУШТВО КОНЦЕСИЈУ? У току година, друштво је напредовало. Велики капитал и солидан рад били су најсигурнија гаранција, и концесије су непрестано добијане. Од дана оснивања па до сада, друштво је добило концесије за подизање трамваја, а где где и за осветлење, у овим местима: У Србији : Београд ; У Русији: Петроград, Кијево, Одеса и Бијалистак ; У Француској: Нант, Динкерк и Кале; У Холандији: Анверс и Ротердам ; У Итилији: Неапољ, Палермо и Розарио; У Белгији: Остенде; У негдашњој европској Турској: Солуну; У Аустрији: Загреб; У Индији: Банкок итд. Друштво у веђини за ових места има само концесију за трамваје. НАШИ ТРАМВАЈИ. Безимено друштео поднело је молбу за подизање трамвајске мреже у Београду и за осветлење Београда године 1888. И године 1889 почело ј с са грађењем прве трамвајске пруге у Београду. То је била пруга „оно Београда” — Душанова улица — Калемегдан — Славија. Већ идуће године, подигнута је и друга пруга Славија — Налемегдан, а затим су се, све у размаку од по неколико година, подизале и остале. У први мах, све до 1902. године, на свима пругама радили су тзв. „коњски трамваји”, којих се још сећају Београђани. Тек те године први пут уведени су у Београду електрични трамваји. Први електрични трамвај пуштен је на прузи Славија — Калемегдан — Душанова; Затим на прузи Славија — Налемегдан итд. ДРУШТЗЕНИ УГОВОР. Друштво је добило нонцесију за педесет година, да подигне све пругв по уговору и да их за то време екоплоатише. Од тога доба па до данас, прошло је двадесет и пет година. Значи да када се других двадесет и пет година урачуна друштвена концесија важи до 1939. године. Те године прелазе у својину београдске општине све друштвене пругв, све зграде, електрична мрежа, електрична централа, трамваја итд. све сем друштвене готовине, ноја се затекне у насама. Пре неколико година, друштво је по-

кушоло да продужи своју концесиЈу подизањем нових пруга ван уговора, али није успело да склопи нов уговор са општином, пошто је општини, као један од највжнијих услова, ставила, да буде компањон са друштвом, тј. да раде на пола. Друштво није хтело да пристане на тај услов. За сада, у Београду има 8 трамвајских пруга. ДРУШТВЕНО ОСОБЉЕ И КОЛА. Цвлокупан број особља запослен у београдском одсеку белгиског безименог друштва износи 486, Ту је урачунато особље иЈје је запослено и у влентричној и у трамвајској централи. Од овога броја само оозно особље трамвајског друштва тј. кондуктери, кочничари и контролори на трамвајима броји 744. Техничког особља има свега 22 лица, а број чикоаништва, запосленог у друштвеним каицеларијама, износи свега 9. Друштво за сзда има свега 106 трамвајских кола у Београду, ноја саобрађају на осам трамвајских линија. Од овог броја квла има: летњих 62 зимских ..... 44

свега 106 Контролора има укупно 12, а над овим овим особљем стоји шеф саобраћаја. ДРУШ7ВЕНИ ПРИХОДИ. Друштвени чисти приходи, по одбитку свију трошкоаа и расхода, невероватни су. Ево ове мале отсгистине друштвених прихода за последњих седам година: Чнстог прихода било за:

1907.

год.

685.701.60

1908.

год.

6/0.003.05

1909.

год.

724.435.50

1910.

год.

873.251.55

1911.

год.

1.043.007.20

1912.

год.

997.628.05

1913.

год.

1125.828.35

(рат)

што значи да )б друштво за последњих седам година укупно узело — као чист ћар — од Београђана за вожњу трамвајима лепу суму од 6.346.855.30 динара. ШТА КОШТА ЈЕДНОГ БЕОГРАЂАНИНА ТРАМВАЈ ? Ово је без сумње у целој стзтистици наЈинтересантнијс. Ако узмемо у обзир само последњу годину 1913., када је, нгс што смо већ видели, чист друштвени приход од трамваја износио 1.154.828.35 динара, онда ј значи да је просечни дневни приход био I те године 3163 динара. Сада ако узмемо да у Београду, опет ! у округлој цифри, живи 100.000 становника значи да је те године један Бео! грађанин просечно- с Iлаве на главу, ј издао на -фамиај за цвлу годину 11.54 ' динара годишње, или 0.9и. динара месечно, или 0.03 динара диссно. ШТА БЕОГРАЋАНИ ЗАБОРАВЉАЈУ У ТРАМВАЈУг Ако се ослонимо на врђање управе трамвајског друштва Београђани су, судећи по стеарима које се- заборављају по трамвајима, весма мало расејани и заборавни људи. Београђани врло рет] ко заборављају своје ствари по трамва! јима, па и ако им се тај малер деси, за] борављена је ствар готсва увек од мале вредности. Тано је 1914. године заборављено: 16, кишобрана 8. штапова 4. ташне 3. новчаника итд. 9. све неие ситнице. Свега су дваред дгуштву биле предате ствари од веће вредности ноје су Београђани приликом вожње заборавали. То је био Један новчаник са 600 и неколико динара и други пут тачно са 422 динара. — ДР- —

Седећи на седлу, Г-ђа Формансен је примила галантерије привилегисаних који су се окупљали око коња Господина де Монфлео. Али. њене речи које је она изговорила са уобичајеном баналношђу долазиле су једно с њених усана: у дубини свога срца, она је чувала немир и неспокојство и држала је да чује глас који јој паоставља питања: „Шта ли је, Боже, овај мали човек у велуру извезеном златом, са белим чизмама и нахареним брковима? Шта ли је ова добричина који има очи као у мачка и који је у исто доба и смео и плашљив? Видела сам у своме животу сто-ину па и хиљаду других људи, који су били окретнији, стаситији и лелши од њега и који су — ово треба нарочито нагласити — били способнији да пробуде симпатије мога меса. Овај се ипан нечим особито одликује од осталих.. Да то није човек о коме ми је писао мој неђан Селињи?.. Чим стигнемо нући, морам се о свему обавестити”. И, мислећи увек на племића који је дошао незнано одкуда, она говораше: — Не, господине де ла Осеј, ја не заслужујем толико номплимента, и Монфлео ће вам моћи рећи: да ја ипак нисам поиазала велику вештину у лову. Монфлео изјави тоном у иоме је церемонија провлеђивала искреност; да је Г-ђа Диана вешто држала нопље и смело ударала звера.. Миади Пон д' Естрабак није се тада могао уздржати а да не узвикне гласно да је морао упола спустити трепавице. — Реците, господине, да је то био јединствен лризор номе смо ми лрисуство-

вали! Нигда копље није! држала тано лепа рука! Диана.. — Боље рећи Венус! — упаде и рече г. де ла Осеј, — да Венус! ...Ах! госпођа Диана! Зашто не рећи једну истину, истину тано пријатну свима нама који смо окупили око ове лепојке? Г. де Травер објави: да г-ђа де Формансек треба да оснује један особени ред, — и стаде упоређивати ову лепотицу са богињама из старога доба. Кад га Г-ђа де Формансек опомену да је претерано хвали, он додаде у своју одбрану: „умрли су се одликовали богињама”. И цитира Нејеј и пастира Ендимиона. — Хођете ређи: Анхиза, можда? Не хотеђи противречити, г. де Травер изјави: да је она исто тако учена као што је лепа. За тим, врађајући се на свој предлог о оснивању реда, отаде понављати: да је овај предлог извзнредан проналазан. Диана се наљути, и, како јој он није био блиау, она удари батином коња овога младога човека. Анибал де Травер се обрадова због ове пажње и нв хтеде више лостављати никаквих граница својим жељама: „Она ме особито цени, несумњиво! рече он у себи. — То је нешто од чега се мора поћи при даљем олхођењу. Кад будемо дошли, ја морам бити први који ђе притрчати те јој помођи да сјаше с коња лакше",.. Али, у истом тренутку, Диана је 6аципа Ј'едан чежан поглед на младога човена, и он је теи тада имао разлога да

не сумња да му је успех осигуран.. И ако је имао тен двадесет шест година, Г. де ла Осеј је веровао: да врло добро познаје жене, скоро као ретко ко на земљи: „Она не може остати — мислио је ои — равнодушна према мојој љубави. Два су већ месеца протекла отнако ја спавам с њеном трећом собарицом да бих имао чарапе које госпа носи, а моји су се шешири свакога и уморним дугим ношењем лантљика нојв су исте боје као и боја њених хаљина. Или се ја јако варам, — што је немогућно, — или је се ова лела дама смиловала да награди моје патње.. двадесет ноћи — ово је најмања мука коју сам имао жртвујући се за њу — двадесет ноћи провео сам ја на месечини под њеним прозором.. Време је да се она одлучи: ја више не могу трпети, на ивици сам стрпљења као што сам на ивици кредита.. И ујак ме је одбио, и он ми не да више новаца”. Међутим, Диана је веђ окренула своје погледе ка ноеу и брновима г. де Бланнадора.. У једном тренутку она је постала племенита и хтела је поделити хеале које су њој придавате са осталим из њенога пола и у њеној се глави појавише чудне мисли: „Ах! нека сви ови куртизани иду до триста ђавола! Зар они не би боље учинили, кад би отишли даље од мене и понудили своје похвале оним дамама које умиру од досаде?" И гласно изјави своје дивљење удварању г. де ла Осеја ноји јо/ Је непрестано ласка, улоређујуђи је с ллавом Фебејом, њеиом петроном.

— Не знам, господине, да ли су — као што ви велите са уобичајеном елеганцијом — моје очи довољно способне да обасјају мрачну ноћ и светлошћу својом растерају тамни њен вео. Али, ви бисте били најљубазнији човек на свету, кад би сте то могли доказати, Г. де Монфлео објасни: зашто су путеви по селима рђави, те се њиме ноћу тешко човек може користити као што треба. — Под изговором да вуку гору, сељаци кваре путеве.. Уосталом, они сви колико их год имаде не поштују правилнике. Али, г. де ла Осеј није имао воље слушати г. де Монфлеа. Готов да све учини на заповест оне коју је болео и за којом је чезнуо, он је трчао — скоро натерирце — кроз мрачну шуму да нађе буктиње, које су им биле неопходно потреебне. За њим је галопирао млади Конбрај. Његова је жеља била у томе: да се у сваком погледу освети своме старијем брату, Траверу, коме је он завидио због његовог лелога етаса и његовога нежнога лица. Плав, мали, смео, он је освајао. Ћутливошђу, он је освајао срца лепотица. Имао је тек двадесет година., Када је видео г. де ла Осеја да се мучи и зауставио је коња и потражио је у својој чизми труд и кремен и запалио је једну зубљу. Опнољена уздасима и јадиновањем очајнога Травцра, Диана ое губила у сањаријама. Она је размишљала нарочито о томе: шта да чини још вечерас? Иде ли да лита свога настојника — Клерена Фабаса, — да ли је дошао г. де

Бланкадор да ми није Бланнадор овај човек с брковима који је прати? Диана није могла знати шта се све дешава у замну. Ипак је могла добити времена да упита о томе Клерена. Овај јој одговори: да је Бланкадор збиља дошао са осталима који су је допратили из лова, да је он обучен у велру извезен златом, да носи беле чизме и да је засео — како то ред изискује — за трећим столом. Диана се сети писма које јој )е послао њен нећак, објављујући да јој је упутио Бланкадора. Она не позва после вечере Бланкадора к себи, али га извести да се сутра ујутру представи г. де Монфлоу који ће даље рећи шта треба да ради. И повукаавши се у своју спаваћу собу, она поново прочита писмо свога нећака Селињиа: „Он има оно што ми је увек недостајало, а то је моћ: да привуче лепотице. Ја вам велим: Овај је мали човек изашао из јаја које — и ако није снела — сачувала змија. Ви знате: да је ваша мати Еаа са змијом родила децу, и да је свако од ове деце произашло из по једног јаја. Вели се: да се, с времеиа на време, једно од ових јаја отвара на земљи, и да из њега изилази по једно створење направљено да би се изгубио други пол.." — Какве сањарије!.. уздахну Диана. Где је Гастон могао наћи ове ствари о којима пише?.. Леже, и настави читање. Последња служавна изиђе из собе лагано, држе-

Стр. 3.

БЕЛЕШКЕ ВЕРИДБА. — Г. Витомир Кр. Баралиђ, типограф, верио се са госпођицом Вукосавом (Вујком) В. Петровићевом' из Чачка. ЧУВЕНА КАПЕЛА, браће Марцај из Кладова, концертира у башти Позоришне Кафане, која се препоручује са добром кујном добрим пићем и солидним ценама. МОМИР. М. МИЛОСАВЉЕВИЋ. Моли другове и пријатеље, којима је послао на распродају своје књиге: „упут За подношење и попуњавање пореске пријаве и разрез пореза”, да изволе распродати књиге у току идуће јесени, а за досада распродате књиге да новац изволе што пре послати на адресу Добрачина ул. бр. 41. — Београд. ОБРЕНОВАЧКО КУПАТИЛО СА АЛНАЛНО - СУМПОРОВИТОМ ВОДОМ. Одлично лечи: хроничан ревматизам зглавака и мишића, све врсте невралгија, ишијас, болести костију и зглавака, гихт, скрофулозу и малокрвност, сифилис и кожне болести, хроничне катаре ждрела, гркљана, душника, бронхија, стомака итд. нарочито ако су ти натари у вези са појавама успорног крвотокц, гојазност, шуљеве, отечене вене на ногама и ране које су од тога постале. Почело је рад 1-ог маја а сезона трајаће до 30-ог септембра 1914 године. Обреновац је четврт сата удаљен од Забрешке станице гди лађе сваког дана пристају из Београда и Шапца а железничка је станица у сред вароши.

ароз оеогрод — Репортерске белешке. БУДУЋИ ШАТРОВЦИ. Јуче су у полицију дотерани Петар и Ђорђе Васиђи, два дечка од 9 и 11 година, ноји су братски и у ортаклуку придигли на Великој Пијаци новчаник из џепа једном бурегџији. У новчанику је било свега 3.75 динара и они су све то опет братски и ортачки, потрошили на купању и на Малом Калемегдану, где су, олет братсни и ортачки, ухваћени. Пошто полиција не кажњава децу испод 12 година, то су их власти упутиле оцу; али њихов отац, неки раденик, изјавио је да му не требају и да је од њих давно дигао руне. Ето како се регрутују будуће шатровачке генерације! НА КРИВОГА БЕДА. Пошли прексиноћ Милетином улицом Иван Ђерић „крофнаџија” и Милан Н., који упорно тврди да је фурунџија, а међутим по свему изгледа да никада лопату није узео у шаке. Пошли братски, а уз пут се љуто завадили, те су, пошто је та завада узела веће размере, дотерани у кварт, колико да се изјасне. И ту Иван плачно — пијаним сопраном оптужи истога Милана да му је уз пут придигао сребрн сат, који брат брату вреди три банке и ноји му је понлон од стрине чак из Цариграда. Милан се у први мах просто изненадио на оео безобразно тврђење свога пријатеља Ивана, али је после саизволео признати, да ствар одиста тако стоји. ЗБОГ ЖАРНОВАЧКОГ СЕНА. Прексиноћ је дотеран у кварт полицисни читав један чопор цигана скитница, који „ето тако кову клинце и живиду од старо" што су кујући клинце и живећи од старог, онако узгред, у пролазу, запалили неколико пластова сена у атару општине жарковачке, Цигани, које је све џумле дотерао енергични цигански кмет Ђорђе „само сос једног пандура" изненађени су овим сумњичењем полиције и питају се дали има још правде.

Иуешлата на „Иијемот стаје један динар лесепно.

ђи у руци малу лампу пуну рижиног уља. — Брок ђе, — рече Диана, — спавати у предсобљу пред мојим вратима ове ноћи, а Плател пред вратима великог кабинета. Од авантуре ноју је имала са Сенжеретом, она се чувала обазриво, опкољена собарицама и псима ноји су лајали чим се ма ко приближио вратима њене собе.. — Брои, — понова се она обрати, Луда и Мита су ту? Не видим њихову корпу. — То је завеса која чини да их госпа не види. Дражесни су ту. Тако и Хектор су у партеру.. Чујте их како урлају на месец! — Добро је нахрањен Брок?.. Пробудићете ме уседам часова; Роза, Габриела и Франсоаза биће готове да ме обуку! Добру ноћ! Г-ђа де Формансек је мислила да ће на тај начин ортанизовати најбоље полицију која јој је требала. Када је собарица изашла Диана погледа преда се. Учини јој се да се налази пред једном несрећом која се не може избећи. Настави да чита Селињијево писмо: „..Стога вам, лепа моја тетио, саветујем да се ослободите што брже Бланкадора, и да га пошљете код племића о коме ми говорите.." Диана се насмеши баци један полед интимне благонанлоности на своје беле руке, пуне и чисте. (иастааиће м)