Пијемонт

Београд, СУБОТА 21. Јуни 1914. год.

БРОЈ5 ПАРА

Број 168. Година IV.

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА И 3 Ј У Т Р А Стан редакције и администрације: Краља Александра 12. Телефон 1591. ДИРЕКТОР П р К Н КО бОЖОЗ *

ПРБТПЛАТА а Слџбму а Бу.исСл; Х.ОЛ V ГОц. виг. 11 001ЛТ.ЧК« Мгсикс . . 1 дин. •’* грмстћч 5оа у. <■, *,ЧГЈТВ 5 годиа; 1 г«.-4на»г , ш) > л*'џолћ .-јд. 15 фс. тромесечкг. 7 5'ј ■'■г, у л*г\.

? ЉУбОММГ «&. АШМИОММ-ћ

УРВДНИК Коста М. Луковић

Посде тзшке и дуготрајне кризе, радиклпн-Ј странна добила је и по четврти иут мандат Круне да распусти Скупштину и изврши нове избсре. По узрсцима каји су Круну изазвали, по држању опозиције, која предстзвља веЦину бирнча. могло се очекизати да ће Круна, овога пута, ловерити извршење избера опозицији. Опозициони изборни блок, који је јуче дефинитивно утврђен дошзо је као протест опозиције због оваквог решења последње кризе. Са заједничким посланичким листама, опозиција излази сада иред суд народа да од њега затражи одобрење за свој овогодишњи рад. Од 1912. гсдике, када је последња скупштина изабрана, влада је сама, без учешћа опозиције, спровела многа важна и судбоносна питања. Два тешка и крвава рата, уговор о балканском савезу, уговор о савезу с Грчком и Црном Гором, сва та питања влада г. Николе Пашића извршила је и спровела на своју руку, не питајући никога ван радикалне странке за мишљење и не саопштавајући никоме шта намерава радити. Осим тога, за време своје двогодишње владавине, данашња влада г. Николе Пашића тешко је оптужена од целокупне опозиције за многе злоупотребе, многе незаконитости. На све протесте противника, на сва факта и доказе које је опозиција износила против владе био је увек и редовно само јсдан одговор: изгласзвање поЕереља влади од псслушне и једнодушна скупштинске взћине. Веома важно питање о сукобу владе са официрским кором председништво Скупштине скинуло је с дневног реда и о њему Скупштина није могла донети никакву одлуку. За последњих десет година, од како у Србији влада парламентарни режим, никада није била већа потреба да се рад владин изнесе пред суд народа. Тај суд, овога пута, биће боље организован, биће тачнији и лраведнији. Н^род Краљевине Србије има првог августа на изборима да гласа не зз поједине странке већ за и против владе. Критику владиног рада, изнесену у Народној Скупштини, има народ сада да одбаци или да санкционише. Народни суд, у последњој инстанци, има да оконча двогодишњи слор који се води између владе г. Николе Пашића и удружене опозиције.

1јИтни интереси земље императивко захтевају, да се однос између впаде и удружене опозиције што пре и шго боље расправи. Пресуда народа, овога пута, мора да буде коначна. Она ие сме да буде оспорена ни од стране опозиције ни од стране фузионашке. А да та пресуда народна поствне неоспорна, да она оуде признага од свих странака и целокупне јавности, неминовно је потребнс да се понови оно исто што је било свега једанпут за последњих десет годинз, за време владе самосталних рздикгла: да избори на дан првог азгуста буду потпуно слобсдни, без учешћа полиције, без утицаја новца, класа и алкохола. Само потпуно слободним изборима може да се реши данашња несносна парламеитариа ситуација.

ДЕЛА И РЕЧИ

Драга Црна Маско, Ви сте заштитник П0)иштених и увређених, Срећан бих био, ако би у вашој рубрици, а не у корпи, мој праведни протест нашао места. Пре дза дана био сам у Трговачкој Банци ради регулисања менице. Благајник ми, при обрачуку, исплати три динара у грошевима, а два динара у марјзшима. До мене је, пред шалтером, стајао један подеран сељан. Посматрајући како ми благајник, лагано и с нарочитим пркосом, спушта петпарие у руку, сељак додаде, смешећи се : — Ови као да су пред црквом просили ! Све сами марјаши ! Ја мислио да у Трговачкој Баици пљушти сам дукат, а оно у чанчету марјаши као у вашар-

ке; онде, где су пре били аУстро-угарски гарнизони, сада су српски. Док је пре било довољно осигурати, пред навалом Црногораца, линију према Фочи, данас из Санџака има безброј пУтева за навалу и продирање. Ако је и до сад Босна и Херцеговина била важна стратегискооперациона база аустријске монархије, то је данас сигурно. На јужним и југо-источним границама имаће Утврде у мирно доба скоро толику взжност, као у рату, о чем најбоље говори недавни сукоб на Метаљци. У овим великим маневрима којима је управљао фамозни Потиорек, Уз присуство генерзлног инспекторај г.рестолонаследника, долазио је непријатељ из — Србије и Црне Горе. Српске и црногорсне чете провалиле су у Босну и главна јз била задаћа: одбити непријатељску навалу, која је долазила из Мостара преко Ивангтанине и са северо-истока преко Калиновика. На овој су подлози изведени ови велики маневри, чије је значење повећано посетом надвојводе Фрање Оердинанда, његове супруге и шефа генерглног штаба Конрада Хецендорфа. На вежбзма је учествовало у свему заједно са артиљеријом и треном око 26.000 људи. Чете сУ биле раздељене у 8 брдских бригзда са 40 пе-

шачких батаљона. Осим тога било је 20 брдских батаљона; било је и 20 брдских хаубичких топничких батерија. из ових чета формиране су три дивизије. ПешзчМ багаљони били су у повишем мировном стању, паје у ту сврху била позвана и резерва, којој се ово урачУнава у ЈеднУ војну вежбУ. И ако је време било врло неновољно, и ако је киша пљУшгала као из кабла, нарониго целог првог дана У пегак, и ако су Иван планина, Игман и Бјелашницз биле покривене густим непровидним наслагама мзгле, — ипоК су манеаарске операције тачно по плану изведене. Престолонаследник Је сам по овом невремену, пооматрао са седла Иван-планине кретање чета и примао извештаје. У овим маневрима ваља забележити и један новум: први пут су оперисале аустриЈСке домобранске трупе које не припадају заједничкој војсцк, на заједничком аУстро-угарсксм тлу. Ово је сада прзи овакав случај, који додУше сам војни закон не засрањује, али који се до сад обично избегазао. Како сам дознао, престолонаследник је изјавио своје задозољство храбрим и отпорним држањем, и дисциплином и узорним схватањем ДУЖНОСТИ трУП5.

Хабзбуршка трагедија Трагинно круна Историја хабзбуршког дома. — Под тешким бременом судбине. — Од 1848. до 1914. године.

ског гуслара !

КОМИТА.

ОДВРАНА БОСНЕ Извештај са великих аустријских војних маневара. —

Са великих аустријских војних маневара, који су, у околини Сарајева извршени, У присуству покојног Фрање Фердинанда, „Србобран” је добио овај извештај: Велики маневри, који су вођени у правцу Сарајзво—Иван-планина, немају само војничко значење. Њихов политички карактер је изван сумње. У часу, када се Русија до зуба насружава, позвала је АУстрија свој 15. и 16. војни збор, да демонстрира снагу монархије на јУгу. После славне победе на КУмановУ, дефинитивно је Ново-пазарски Санџак прешао у српско-црногорске рУ-

Трагедија, која се пре ненолико ’ дана одиграла у Сарајеву, представља само једну главу у трагичној историји хаб! збуршке династије. Од дана, нада је, јецајући, примио владарски сниптар у руке, цар Фрања Јосиф је видео многе такве догађаје. Над домом Хабзбурговаца лежи страшна воља судбине, Свакоме од њих, судбина је у најсрећнијим тренуцима, наговестила страшан крај. У тренутку када је цар Фрања Јосиф примао царску круну у Олмуцу, над замком је кружило јато гавранова. На дан пре него што ће се, после дугога колебања, кренути за Мексино, где га је чекала смртна казна, кадвојвода Максимилијан се шетао са својом женом, Шарлотом од Санс - Кобурга, по парку замка Миромара. За време шетње, један гавран је иад парком кружио. Гавран је облетао гракћући око кола у којима је надвојвоткиња Марија Христина, вереница краља Алфонса XII, полазила за станицу са које је требала да се нрене у Шпанију, земљу у нојој су је ченала толика разочарења... Стална појава злокобне тице у одсудним тренутцима хабзбуршких владалаца инспирисала је покојној царици Јелисавети, жени данашњега цара, једну

тужну ке<,му. Царица г.ао да је слутила, да јој се ближи трагични час, кад ће се нобна тица појавити. На два дана пре него што ће, у Женеви, погинути од ножа Лукенијева, царица је, шетајући парком, држала у руци једну брескву, кад је од један пут нешто удари по лицу. Вечити хабзбуршки гавран сруши јој се на руку и ис,рже јој плод. . . Године су одмицале и судбина је, немилосрдно, спроводила своје дсло. Дошао је рат с Италијом. Аустрија је изгубила Ломбардију, једну од најлепших својих провинција. И смрг је почела косити. Близак рођак аустријскога цара, баварски краљ, полудео је, убио свога леI кара и удавио се у Штарнбершном Језеру. Сестра од ујака Фрање Јосифа умрла је у страшним мукама, запаливши хаљину цигаретом коју је хтела да санрије од свога оца. Надвојвода Ласго погинуо несрећним случајем, у лову. Затим је дошла Максимилијанова смрт. На три године пошто је примио моксиканску круну, Максимилијан је, од свих напуштен, одведен пред осуђенички стуб и стрељан са своја два генерала. Његова жена, царица Шарло-

та, полудела Је када је чула за смрт свога мужа. И остатак свога живота провела је затворена у једном замку. Али то није било све. Још два страшна удара погодила су срце аустријског цара. Његов син Рудолф, нада његовог дома, нађен је са разбијеном лобањом у једном ловачком павиљону, поред леша лепе интриганткиње баронице Вечере, левантинке са којом се, последњих дана, био прилично компромитовао. Шга се у павиљону догодило ? На основу онога, што се раније догодило, прављене су само претпоставке. Једнога дана, цар је дозвао свога сина и после једне велике препирке изнудио му заклетву да ђе напусгити грофицу Вечеру. Надвојвода Рудолф је ту своју одлуку саопштио грофици. Неколико дана доцније, Рудолф је заказао у павиљону ловачког замка Мајерлинга састанак својим пријатељима, кнезу Филипу Кобуршком и графу Хајишу. И на састанак је дошао са графицом Вечером. Тога дана увече, кочијаш Братфиш, нераздвојни пратилац надвојводин, одвезао је и надвојводу и графицу у Мојерлинг. У павиљону се вечерало. Али када је, сутра дан изјутра, слуга ушао у надвојводину собу, нашао је две лешине на поду. Поред баронице, удављене, лежао је надвојвода размрскане лобање, исечен бријачем по лицу, сав у крви. Мисли се да се ово догодило, када је остао на само са својом пријатељицом, надвојвода је поновио заклетву коју је цару дао. Тада је лепа левантинка, видећи да јој све илузије пропадају, скочила на њега, у лудилу, и ударила га бријачем, ноји је била понела. Надвојвода је, гневан, удавио графицу и онда иопалио револверски метак себи у чело. * Прошла је година дана од тога догађаја. Царица Јелисавета је, на месту где је био павиљон у Мајерлингу, подигла манастир. Приредила је манастиру годишњи помен своме сину, и онда је пошла на пут. Била је на Крфу, у Сан Рему, Паризу, Вилфраншу, Надхајму. Затим је пожелела да види Женеву. Свита ју је од тога одврађала. Али, је она ипак отишла. И хтела је, после, да направи шетњу до Монтре-Теритеа. Она је шетала кејом, чекајуђи лађу, кад један млад човек скочи с клупе и удари је ножем у груди. Под силином удара, царица паде на колена ; али се брзо подиже, узе под руку своју почасну даму и уђе у лађу. У лађи, она од један пут посрну. Раскопчаше је и нађоше јој на грудима једну малу рану, из које крв није текла. Упиташе је: „Боли ли вас ?" Она одговори : „Не боли”. И издахну. Када је цар Фрања Јосиф дознао за њену смрт, пао је у очајање, веђе него после смрти свога сина. Рекао је : „Ово је најтежи час у моме животу!" Али ни то није било све. После те трагедије, дошла је страшна смрт надвојводе Отона и сарајевска трагедија. БУГАРИ 0 АТЕНТАТГГ — П|)отие клевета бугарских шовиниста. — Једно поштено и трезвено (ледиште. У уводном чланку, под насловом „Атентат", софиеки „Народ" пише:

ничним бечким извештајима о атентату нарочито наглашује, да су атенгатори Срби, наши патриотски листови, нзрочито аустрофилски „Дневник", који је врло близак данашњој влади, само што јавно Н е каже, да је атентат спремила званична Србија. У тој кампањи „Дневник” је отишао тако далеио, да је донео чак и портре краља Петра са објашњењем, како се у његовом двору чзк и завера ковала! У овзм тренутку, за нас је све остало споредно, осим последица, које могу наступити због кампање, коју аоде против Србије листови који стоЈе у блиској вези са данашњом владом. И без тога, односи између Србије и Бугарске, нису какви треба да б УДУ- А да будемо авангарда оних кругова у Аустрији, којимз је на челу стајао покојни Фрања Фердинанд, то би значипо да су наше патриоте сасвим избезумљене! Ми скрећемо пажњу на тај тон и ту тенденцнју, коју продужује да води наша жута штампа калибра „Дневника” и „Јутра”. Ми смо сити политичких авантура! Доста нам је био рат, нарочито лудорије пред објаву савезничког рата.

БРОДОВИ ЗА ГР4КУ — Нове поруџбине у Немачкој и Енглеској. —

Грчка влада усиљено ради на подизању своје флоте. Поред већ поручених бродова, од којих су неки стигли а неки пошли за Пиреј, грчка влада је учинила још једну поруџбину, којом своју флоту појачава са још четири нове јединице. Атински „Патрис" јавља, да је грчка влада потписала уговор са представницама немачких бродарница о куповини два контраторпиљера типа „Кервано«/' од по 950 тона и две подводне лађе типа „Ксифиас”. Пријем ових нових бродова утврђен је за три месеца од потписа уговора. Осим ових бродова, Грчка је у Енглеској лоручила једну крстарицу од 3500 тона и још четири контраторпиљера. Све ове поруџбине имају се, према уговору, излиферовати концем ове године. У своме одступању Бугари су се повукли на РАЈЧАНСКИ РИД спремајући се да иза откопа даду снажан отпор. Рајчански Рид отет од Турака, српска војска је била уступила Бугарима. За време пак дипломатсних прсговора Бугари су од Рајчанског Рида наиравили праву тврђаву, У његовом заклону су скупили остатке своје четврте армије са 80 топова. Овде је она на далеко чувена рилска дивизија.

Фшшје имш ИЗиСРНА АЈ ИТАЦИЈА И ЕКОНОМСКА ПОЛИ1ИКА.

Изборна кампања већ почиње, и судећи по писању партиЈСких органа, и овога пута пред народ ће се изаћи с једним чисто политичким програмом. Управо јО неће бити детаљан програм, али критика и одбрана владиног рада, којом се приликом додирују најважнија питања унутрашње и спољашње политике. Са свим природно, у осталом, што ће ових избора, после два успешна и значајна рата, спољашња политика више ангажовати наше политичаре него иначе у изборно време. Да су прилике биле редовније, можда би се могло очекивати, да се енономсиим питањима посвети више пажње. Наш је бирач такав да се често пута задовољава најобичнијим фразгма, али већ настаје време и код нас, да се озбиљније мисли о привредном жизоту Краљевине Србије. Поједини проблеми привредне лолитике толико су већ сазрели и по својзј хитности и важности истичу се у први ред, да неће бити мо-

гућно још за дуго их одлагати. С тога мислимо да српски народ има право тражити од појединих политичких странака да изађу с једним својим привредчим програмом, да се изјасне о важним привредним реформама каје треба извести, да даду мишљење о свима екокомским и социјалним питањима, која модерни живот са собом носи. Све нзше политичке странке апеЈ.ују на сељака, — сељак чини гро нашег становништва и најглавнију бирачку војс.чу, па ипак ни једна странка нема пречишћене појмове о појединим важнијим питањима из аграрне политике. Мој колега, који у „Пијемонту” петком расправљапигања из живота на селу, много је позванији да се и тиме позабави. С тога ја не мислим да се ближе у то упуштам. Али ћу ипак нагласити овде, да наши политичари још нису начисто с тим, шта треба учинити за нашег земљорадника. Земљораднички кредит, питање о обезбеђењу у земљорадњи, пољопривредна настава, — све су то нерешена, спорна гитања, у којима се ни стручњаци не слажу. Време је да се чује и мишљење појединих странака о тим питањима, јер на нрају она морају добити

кроз парламент своју дефинитивну солуцију. До царинског рата с Аустро-Угарском, скоро се нису ни чула питања из трговинске политике. Од тога доба она ингересују наше политичаре, али ни једна странка нема једно израђено гледиште на њих. Верује се, да је већина за економску еманципацију од Аустро-Угарске. Ако је то тачно, онда није трзбало трговинском уговору са суседном монархијом дати онај облик, који сада има. Занимљиво би било, да се бирачи изјасне, да ли су, на пример, за повећање сточног контингента или су против сваког уговора? Садашњи уговор, овакав какав је, несумњиво није добзр. Наши произвођачи стоке и извозници говеди и свиња то су најбоље осетили. Они сад добијају две цене: једну, ако стигну да извезу у контингенту, и другу, кад се контингент исцрпе, која је за 20'/о нижа. Наша политика изласка на јужне пијаце није толико популарна. Да нема Талијана, који извозе говеда у Триполис, преко Солуна, ј.а сумњам да би нам што год помогле трговинске агенције у Солуну и Кајиру. Сме ли владајућа странна да изађе

пред бираче с тим отворено и да призна оправданост силних издатака из држзвне касе на издржавање тих агенција? На пољу индустријске политике, а нарочиго у области концесионирања разних предузећа, данашња влада је имала многе грешке. Треба се сетити само, колико су се радикали упињали да спровзду кроз Народну Скупштину законски предлог о повластици за подизање пристаништа на Д. Дунаву, код Прахова. И то се дешавало на неколико дана пред бугарски рат, као да ни влада ни Скупштина нису имале преча посла у том тренутку, Јесенас, к ад се цео народ, изнурен посла два тешка рата, вратио кући ради одмора, српска краљевска влада спровела је решење, да се обема шећерним фабрикама у земљи допусти увоз сировог шећера без царине. Тај поклон, који је учињен из државне касе странцима, јер је у њиховим рукама шећерна индустрија у Србији, износи скоро један и по милион динара. Министар финансија пронзшао је однекуд, да се може лишити овог прихода кад се пази на сваку пару и кад је пропао предлог и народних по-

сланина и јавности, да се ратници, који су порески обвезници, а по професији земљорадници, ослободе плаћања пореза на личност У 6 динара с главе на главу! Влада г. Николе Пашића отишла је врло далеко у фаворизирању странаца. Она је дала једну концесију Французима за подизање железничких пруга; она дели те повластице, без обзира на потребе земље и на интересе економске. Спасти партизане, изаћи на сусрет фузионашким писланицима, обавезати и задужити, то је главни принцип радикалне индустријске политике. Владино понашање и држање у штрајку лесковачких индустријских радника то најбоље показује. Далеко би нас одзело кад бисмо овде набрајали све погрешке владине за ово 2—3 године. Главно јеовде нзгласити, да је прзшло доба праз них политичких фраза и да велика радикална странна, која живи тридесет година од тога, мора доћи у ситуацију, да брани и мотивише своју економску политику. Тада збиља не би могла да брани многе своје поступке. Странкз п малих људи" претвори-

ла се сада у странку концесионара, Всликих зем/аевласника, државних лиферанат&, предсгавника банака и високих финансија. Са овим Је појмјриво шго онда и њихова привредна политика полази стално од њихових личних интереса. У рударству се води политика ћара и личних веза; у шумарству се не може свршити ни Један посао без партијске карте и моћне протекциЈе народних трибуна. Ни једна концесиЈа за отворање новчаних завода у облику акционарском не даје се без садејства фузионашких адвоката и партијских клуоова. У таквом стању нема се и не може се имати један сталан и израђен привредни програм, нити се влада може руководити каквим принципима привредне политике. Зато ће се о изборима опрезно избегавати да сео томе говори, ма да код бирача свв вите расте интересовање за ове ствари. Социјална демократија — мора се признати — с успехом покреће ова питања и она је скоро једина страниа која води начелну борбу. Од 1903. године на овамо ми не чусмо ни једну странку да се изрази о пореској политици. Над се у