Пијемонт
Стр. 2.
,П И Ј Е М О Н Т
Боо| 168.
Али налет Срба је почео данас на овај вис страховитом силином. Бугари знају да губитак оаога виса значи за н>их почетан пораза. Наредба за налад дата је око 11 часова пре подне. Отвара се страшан дуел између противничких артиљерија. Српска пешадија чека. Најзад иада су бугарске батерије уНуткане почиње јуриш српска пешадија под челичним сводом српских шрапнела. Ипак операција иде врло тешко. Један бугарски пук сипа ватру иза заилона. Ако се позиција овог пука не заузме цела борба остаје неизвесна. Српска пешадија чека заповест да се под кишом куршума пење уз окомите падине. Црногорски одред се нуди да драговољно врши јуриш. То им је допуштено. Под страховитом ватром храбри брђани се пењу уза стење. Најзад после џиновских напора, после страховитих губитака одред избија до самих опкопа. Сада се дешава једно изненађење. Црногорци полете напред дочепавши пушну у леву руку, место да се спреме за борбу на бајонет, ваде изненада револвере иза појзса и осипају из њих ватру на запрепашђене Бугаре. И пре но што су Бугари дошли к себи од изненађења, Црногорци су у рововима. За то време остали делови српске војске нападају позицију с бока. У пет часова у вече Рајчанским Рид је пао у српске руке. ПОСЛЕДИЦЕ *у ове победе огромне. Седма рилска диеизија је распарчана. Цео бугарски тринаести пук обузет паником побегао је остављајуђи команданта, кога је заробио противник. Десно крило бугарске армије у Македонији, која је састављена од 80 батаљона и 120 топова потпуно је разбијено и онеспособљено за даље операције. Овај успех је стао Србе на 6000 губитка. КОД КОЧАНА се данас воде незнатне чарке између артиљерије оба противника. НА НРИВОЛАКУ се Тимочка дивизија повлачи, да би се сконцентрисала и пошла напред. Према ШТИПУ Бугари држе све висове, тако да Штип представља праву мишоловку. Потребно је поседнуте висове заузети. Једно одељење српске војске састављено од 16. и 4. пука са две брдске артиљерије има да заузме ове висове. НоНас, или боље речено јутрос ово одељење добија заповест, да заузме пре зоре коту 256, која изнад таласастог земљишта доминира Штипом и Брегалницом. Срби се креНу из Сушева и по јутарњој тами намештају топове и заузимају вис. Бугарски номандант је одмах о овоме извештен и наредио је страховиту паљбу на коту 256. Срби су пак били у еигурним опкопима и нису давали гласа, док се 'сва непријатељска пешадија није довукла на овај вис, када су српсни брдсни топови буквално почели бљувати ватру очистивши за трен она сав терен од Бугара. МЕДИЛОВО је ловраКено. Дунавска дивизија другог позива овако је распоређена: три батаљона деветог пука у Киселици. Осми пук на линији Осиште — Дубровница. 7. пук на Големом Вису и на бугарској теркторији Дунавска коњица у Жутом Калнику. НА СТАРОЈ ГРАНИЦИ српско-бугарској вечерас бугарска артиљерија отпочиње паљбу против десног фронта зајечарског положаја. После кртаког времена Бугари су врађени.
БУГАРСКИ ЗАЈАМ — Уговор о зајму. — Први аванс од 120 милиона. Софиски листови јављају, да је после више-дневног застоја у преговорима, напослетку уговор о бу-
гарском зајму занључен. Први аванс од 120 милиона динара, Бугарска ће примити чим Собрање изгласа уговор. Уговор о зајму влада ће поднети Собрању на одобрење у току идуће недеље. Опозиционе странке одсудно су противне основи на којој је зајам згкључен, јер се Бугарска, заиључујући зајам у Немачкој, дефинитивно бацила у наручја Тројном Савезу, и ако је њени животни интереси упућују да, са осталим балканским државама, води политику наслањања нз Тројни Споразум.
(Од 20. јуна)
ИЗБОРНА РЕФОРМА У ФРАНЦУСКОЈ. Париз. —• Јучерашња скупштинска седница била је врло жива. Усвојен је са 544 противу 16 гласова предлог Беноа којим се утврђује решење Скупштине да изгласа изборну реформу, али одмах затим је решено, крај све опозиције пропорционалиста са 293 противу 254 гласа да се усвоји додатак Бретоновог предлога којим се специфише да реформе морају бити извршене од сједињене републиканске већине оба Дома. Затим је Скупштина са 323 противу 245 гласова изгласала други део предлога Беноа, који гласи, да Ие се реформе извршити пропорционалним представништвом. НОВЕ ГРЧКЕ ОКЛОПЊАЧЕ. Вашингтон. — Оклопњача „Мен” добила је налог да оде 8. јула по новом у Неапољ, где ће узети на брод послугу оклопњаче „Идахо", ноја ће се предати Грчкој. Оклопњача „Мисисипи” предаће се грчкој идуће недеље. Америчко министарство марине примиће сутра чек од 12 милиона долара као цену за обе ратне лађе. ПУТ ЦАРА ВИЉЕМА У БЕЧ. Беч, 20. јуиа Цар Вилхелм ће ускоро лтпутовати у Ишл да посети цара Франца Јосифа, и да му лично изјави своје саучешће. ХАПШЕЊЕ СРБА У БЕЧУ. Беч, 20 јуна. Овамо је дошао полициски комесар Скубен из Љубљане, да узме учешће у ислеђењу над српским ђацима. Полиција је претресала станове многобројних српских ђака и два ђака ухапсила, али их је опет пустила.
ИОСЛЕДЊЕ ПОЧАСТИ — Посмртни остаци аустријског престолонаследника у Бечу. — Пренос тела у Арштетен. Тела аустријског престолонаследника и војвоткиње од Хоенберга пренета су прексиноћ у Беч. Мртвачки ковчези су, уз пратњу огромне масе света, пренети у цркву царског двора, где је одмах одржана церемонија 'благослова. У капели царског двора у Бечу тела су била изложена јуче цео дан и синоћ су пренета у Артштетен, према жељи коју је сам престолонаследник оставио у тестаменту. Погреб ће бити данас. Из Беча је стигао овај телеграм: Беч, ‘20. јуна. Цар је јутрос и? Шенбруна дошао у Царски Двор у Бечу. Свет га је лри проласку акламовао. Јутрос је у дворској цркви продефиловало више хиљада лица поред ковчега надвојводе и војвоткиње.
Из дворске цркве остаци надвојводе и војвоткиње биће вечерас пренесени на западну железничку станицу и сутра изјутра биће већ у Артштетену, где ће доћи најближа родбина покојног надвојводе и војвоткиње и поспе религиозне церемоније ковчези покојника биће смештени у гробиицу двора артштетнског.
ИШИЈ11 Алб.внјг — Државни подсекретар Борсарељи о италијанским интересима у АлбанијиРим. 20. јуна. Одговарајући у Скупштини на једно питање, државни подсекретар министарства спољних послова Борсераљи изјавио је да влада неће пропустити да потпомогне сваку озбиљну тежњу за развиће италијанске акције у Албанији, која и ако остаје слободна за активан рад свију цивилизованих народа, ипак је својом географском ситуацијом одређена да буде нарочито поље рада за Италију и суседну Монархију. Он је додао да се италијанско учено друштво труди да створи себи тачно идеју о ередствима Албаније и о могућности њихове употребе, те ће италијанска влада уназати сваку моралну помоћ тој иницијативи (одобравање).
У Босни влада мир. Шта се дешава у тој тишини, која је наступила после вандалских изгреда, не зна се. Телеграми кратко јављају, да се хапшења врше. Епилог сарајеаског атентата тек сада наступа. Боље него гомила рушењем и палењем, извежбане власти врше казну над српским народом лажним оптужбама. И многи невољни људи, одвојени од својих домова, седе у тамницама, само зато што српско име носе. Што се саме истраге тиче, она напредује, чак толико напредује да се, према садашњим резултатима — како једзн телеграм јавља — досадашњи извештаји морају примати са резервом. Другим речима, сарајевска полиција спрема изненађења и нује афере које, попут ранијих полициских творевина, имају за дуго да занимају аустријско јавно мишљење. О демонстрацијама у Сарајеву „Босанска Пошта”, орган босанске владе, доноси ове извештаје: ПРВА ДЕМОНСТРАЦИЈА. Под утиском вести о ате>нтату, приредила је хрватска и муслиманска омладина, још у недељу увече, једну манифестацију. Око стотину „студената и других младих људи" скупило се у улици Фрање Јосифа, и пошло је низ улицу пеаајући химну. Из гомиле су се чули узвици: „Доле са Србима!" „Напоље из земље!” „Они нам нису потребни!” Поворка је застала пред хотелом „Централом"’. Ту је један од студената „држао дирљив говор, пун патриотског осећања". Католички студенти су „клекли и очитали Оче
Нгаад п ношншо — Демонстрације против Срба у Бечу. I... Беч, 20. јуна. Пред кућом српског посланика Јовановића и пред српским посланством, демонстрације су се синоћ поновиле прогиву Србије и српског народа. Беч, 20. јуна. Пред овдашњим српским посланством, синоћ су трајале манифестације против Срба све до пола један сат ноћу. Посланство и приватан стан српског посланика чува четвороструки кордон полициске пешадије и коњице. Демонстранти су једном полициском коњу избили око и навалили штаповима на полицију, гли полиција је имала наредбу, да према демонстрантима поступа што пажљивије и да избегава свако крвопролиће. Све полициске мере за заштиту српског посланства и његова стана остају и даље у снази.
Наш за покој душа покојног престолонаследника и његове супруге". Један чоаек ноји је, са шеширом на глави и осмехом на уснама, присуствовао тој сцени, у мзло није линчован. Једва се бегством спасао. Манифестанти су прошли још један пут кроз улицу Фрање Јосифа, и застали су пред хотелом „Европом”, вичући против Срба. Из гомиле је тгда почело летети камење на „Европу". Прозори на хотелу су разлупани. ДРУГА ДЕМОНСТРАЦИЈА. У понедељак, сарајезске улице су, од рзног јутра, биле пуне света. Људи су стајали у гомилама и разговарали о догађају. Око десет и по часова пре подне, када су улице Фрање Јосифа и Рудолфа биле пуне света, наишла је са кеја, кроз улицу Фрање Јосифа.једна велика гомила „хрватске и муслиманске младежи”, за којом је ишла велика гомила света. У улици Фрање Јосифа гомила је застала и отпевала аустријску химну, гологлава. Са узвицима „Слава Фрањи Фердинанду!" мешали су се узвици „Доле са Србима!" „Доле са убицама!" Одједном, из гомиле су поново почеле летети каменице на хотел „Европу". Гомила је поломила столице, које су биле пред кафзном, и полупала прозоре који су од јучерашње демонстрациЈе били остали читави. Манифестанти су одатле отишли кроз Котурску улицу на кеј, и тамо су почели кзмењем гађати зграду „Просвете" и српског црквеног и школског савета.
За то време, на углу улице Фрање Јосифз и Рудолфове улице, искупила се велика гомила пред зградом српског митрополита. На згргду је почела падати страшна киша од каменица. „Под френетичним аплаузом публике, уз клицање публике међу којом је било и добро одевених људи и дама, муслимани и Јевреји бЕ 1 цали су комаде асвалта у прозоре митрополије, који су готово сви поломљени." Потиснута одатле полицијом, гомила је отишла у Ферхардија улицу и почела засипати камењем српску школу. РУШЕЊЕ КУЋА. Једно време је владало затишје. Поколебана, гомила се прикупила и вратила на Црквени трг, носећи цареву слику и певајући химну. Кадг је гомила дошла, кроз Рудолфову улицу, у улицу фрање Јосифа, препречио јој је пут 49. пешачки пук. Гомила је онда отишла поновопред српску школу. Манифестанти су ушли у школу, поломили намештај и побацали на улицу. Улица је била покривена разбијеним предметима, прозорском срчом, хартијама и камењем, Оно што је неразбијено падало на улицу, гомила је довршавала. За време док је то гомила радила, „полиција је чинила безуспешне понушаје да демонстранте растера, и војска је давала сигнале трубама." Од школе, гомила је отишла у Џемалушку улицу, пред Српски Клуб и камењем полупала прозоре. Камењем је загута и зграда „Српске Ријечи" и Јефтановићева кућа. Око подне, демонстрација се стишала. НОВИ ИЗГРЕДИ. Изгреди су се поновили око један и по сат после подне. Гомила демонстраната упала је у кафану „Европу" и потпуно порушила сав намештај. За време док је главна поворка демонстрирала главним улицама, муслимани нижих класа ишли су кроз чаршију и рушили српске тргсвине. Гомила је пљачкала и бацала робу на улицу. Чурчилук, у коме се налази трговина Симе Прњатовића, покривен је теписима, штофовима и другим предметима. Џемалуша је, исто тзко, покривена еспапом који је избачен из трговина.
Али се доменстранти нису задовољили само пљачкањем дућзна: они гу н приззтне станове пустошили. Намештзј у кући Глигорија Јефтановића је потпуно уништен и на у. лицу бачен. Страховита штета је причињена у штали Јефтановићевој, која се у Џемапуши налази. Поломљена су и на улицу избачена два омнибуса и мноштво екипажа и кола. Исто тако је, у поновном нзладу, који је био око један и по сат после подне, Јефтановићева кафана „Европа" просто порушена. Опустошени су и опљачкани, исто тако, Српски Клуб и хотел „Империјал". ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ. „Пестер Лојду" јављају из Сарајева: Од многобројних личности, којесу ухапшене због атентата, свега шест пица стоје у вези сз атентатом. Ухапшени уредник „Народа", Ристо Радуловић, протеран је из Босне и Херцегоеине. У стану Гавре Принчипа нађено је: 28 комзда златног новца од двадесет круна, 32 комада златног новца од 10 крунз, 42 новчанице од двадесет круна, 3 велика турск? дуката и један мзли турски златник.
У ОДБРАНУ СРБИЈЕ — Фрзкцусча штампа против Аустрије. ■«’ Париз, 19. јуна. У овдзшњим политичким круговима не верују да ће доћи до озбиљкијег сукобз између Србије и Аустрије. ЏЈто се пак тиче кампање аустро-немачке штампе, поменути нругови изјављују, да је европско јавно мнење на те кампање већ толико свикло, да у последње време сматра, да је општи мир потпуно обезбеђен. „Ле Радикал” у свом чланку, између осталога, каже, да би, пошто је сзда у Босни проглашено опсадно стање, одговорност аустријске владе била велика ако не успе и сада да поврати мир и даде заштиту српском елементу, који је невино пострадао, и да му да праведну оштету за упропашћена имања приликом последњих демонстрација.
Влада и оповиција на ивборном послу. — Кретање посланика —
Над је постигнут споразум између опозиционих странака за изборе, органи опозиционих странака издали су овај номинике: „Споразум се с изузетном округа пожаревачког и подринског спроводи у једном или другом облику на све остале округе и све вароши и саопштиће се окружним односно месним одборима сваког округа и вароши. ПОЧЕТАК АГИТАЦИЈЕ. Пошто је главно питање о изборном компромису решено, то ће још почетком идуће недеље чланови главног од-
бора свих опозиционих странака отпутовати у унутрашњост ради огитације. Г. ЉУБА ДАВИДОВИЋ. Данашњом лађом отпутовао је за Пожаревац шеф самосталаца г. Љуба Давидовић. Г. Давидовић ће обићи све срезове у округу пожаревачком ради агитације и присуствоваће свима зборовима и конференцијама, на којима ће објаснити данашњу политичку ситуацију и издати упуства ради вођења изборне борбе. В. ЈАНКОВИЋ И Ч. КОСТИЋ Радикали среза кључког заказали су
Срби изван закона
— I звештај полузваничног листа босанске владе о изгредима у Сарајеву. — Последње вести из Сарајева. —
БЛПИКОДОР РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА ~
Народној Скупштини ове године заводио нов порез, ретко је ко устао да се принципијелно о томе изрази. То, међутим, не може тако остати. Народ мора унапред знати, да ли је једна странка за реформу пореског система или је зато, да се на садашњој основи даље зида. Исто тако мора се знати, да ли ће се задржати ово стање посредних пореза или ће се непосредним порезивањем елиминисати неке неправичне и тешке порезе, које сад притискују масу потрошача. Д-р М. Ј. М.
— ФРАНСОА ДЕ НИОН —
Ролан Дасије није био више дете кад га је наредник Ла Фортин видео после битке код Берзине. То је био озбиљан ученик Војне Академије, готое да испуни дужности коЈе се налажу енергичним и одважним официрима. Фрзнцусна, У пролеће 1813., осећала је како је тишти терет Немачке. Једнога дана евакуисана је Дрезда, сутра дан ће бити ослобођена Елба. Али, регрути СУ долазили са свих страна с љубављу на лозив војних власти, свак’ је хитао да се стави на браиик сеоје земље и да се бори про
тиву непријатеља. Ролан се дивио већ у сну својим поручничким еполетама које је стекао у рату. Али, његове је мисли заносио још један сан такође. Пред њиме је као фантом лебдела фигура лепе, танане и отмене Ангелине. Грофица Шарпантје увела га је у салон, и тамо је имао да одговара на питања ове генерације која се распитивалао о судбини свога мужа. — Мислите ли, — понављала је она, — мислите ли да је он пропао? Млади и племенити човече, реците ми једино истину и ништа више! Неизвесност ме јако мори и убија... И говорећи тако она је наслонила своју лепу руку на раме младога човека. У њеном уздаху који је силазио с њених усана Ролан је осећао парфим њене душе. Није се могао даље опирати и приљубио је своје усне уз усне дражесне Ангелине... Али, већ се граФица вратила стварности.... — Шта радите? — узвикнула је она. На што сте се решили, млади ратниче? А! видим ја то добро... једна жена врла али осећајна може и заборавити једног тренутка величину осећаја који је одушевљава... „Међутим, — настави она, гледајуђи својим слатким очима Ролана, — знај да успомена на мУжа кога ја обожавам неће ми допустити да Усвојим твоју љубаа...."
Ова ретка скрупула била је иснрена. Ова епоха била је епоха чудноватих али племенитих осећаја. Речи Ангелинине запрепастиле су младога сенсирског ђака, и он је пао пред њу. — Анђеле! — узвикнуо је он.Иди, ја ћу ти довести ратника кога оплакујеш, ја ћу скршити окове у које га је бацила Русија, ја ћу ти вратити твоју љубав. Али, тада, ти ћеш погнути према мени своје чело да га пољубим и ти ћеш једним јединим пољупцем наградити моју оданост. ♦ Графица се дигла и ишла је крупним корацима по салону. — Дете, — рече она најзад, — шта мислите да чините? Нико не знагде је генерал. Како ви можете ући у траг грофа Шарпантјеа? Он рече на то: — Ја знам где је он. — Шта! — узвикну она, — шта то знаш а нисими казао. Варварине, ти хоћеш да те омрзнем? — Да, ви ћете ме омрзнути, јер ево шта сам учинио! Он извуче из недара једно писмо крвљу покапано и показа га Ангелини с речима: —Познајете ли овај рукопис? — То је рукопис Монконтуоа, мога брата. Али, откуда ова крв? — Читајте. Она прелете очима писмо. — Шарпантје је у рукама мога
брата; ја видим да он говори о једноме замку у коме се генерал налази као рањеник и заробљеник. И замак је У Француској. — Господине, — упита она Ролана, — како сте дошли до овога писма? — Случа! је учинио да "азговаоам с виконтом де МонконтУр и с пређашњим министпом правде, Фушеом. — Видео сам да је ваш брат, у Француској, страни агенат. Ишао сам за њим, упркос савета мога старог пријатеља Ла Фортина... Сачекзо сам га до тренутка када се хтео попети на поштанска кола да иде на границу... — Тада? — Пребацио сам му за Уговор са непртатељем и тражио сам да ми преда хаптију коју му је предао Фуше, а која је говорила о судбини државе. С висине, он ме је одбио, Потукли смо се. — 0 Боже! — Ја сам му отео инструменат његове издаје. — Мој је брат мртав, и ти си га убио, и ти ми предајеш ово писмо, попрскано његовом крвљу? — Не, гоопођо, ваш је брат жив. Успео сам да га обезоружам, да му отмем његов мач... полете ми да поврати мач, пао је тешко и остао је ван себе. — Али, откуда ова клв? — Госпођо, то је моја крв. Руиа, која је могла осаојити ово писмо,
била је рањена. И он показа рану на рУци увијенУ у завој од платна. Грофица пребледе. — Шта сте учинилн са хартијама које сте нашли. Јести ли предали мога брата царевој освети? — Ваш је брат, госпођо, потпуно сигуран... Он се налази на дрезданском путу куда ће проћи савезничка војскз. Документи су предати једном лицу које ће остати непознато, али ја сам ипак задржао једчо писмо, које ће вам показати где се налгзи генерал. — Племенити човече, ја ћу вам остати захвална вечито ако ми вратите мужа и спасете част брата. Али, како ћете то Учинити? — Ово писмо, госпођо, показује да се генерал налази у једном замку близу Лаона. Она погледа с чежњом младога официра: — Ах! ви знате шта сам вам рекла. Нађите ми мужа и моја ће захвалност платити вам труд! И њене се очи спустише ка рањеној Ролановој руци... узе ову руку и донесе је својим Уснама: — Види, — рече она благо, — твоја крв је плава нао и крв племића. — Као крв Француза, Ангелино. Сви су они племенити откако су освојили свет. — И због тога су достојни да буду вољени.
наставак (9) — Раса Хугенова не уме лагати! Он лије нигде сумњао у то да сам га волела.. Ја сам га кушала! Могао ме је видети полунагу, с растуреном косом, што га није узнемирило. Ја сам, међутим, била млађа но данас.. И слегнувши раменима, она рече полугласно: — Ах! будале! будале које мисле да познају жене, а међутим немају ни појма о њима!.. Кано је наиван овај мој нећак!.. Видимо шта још вели Гастон? „Ви ћете видети да ће он изазвати говор о себи и о томе каио се даме свађају и отимају о њега.. Наш је Бланнадор један довољно племенит момак. Прмогните га добрим саветима и новцем, — то су ствари које увек имате на расположењу — и пошаљите га код вашега пријатеља.. Немојте пропустити прилику а да ме о свему не обавестите. То је све што од вас захтевам, лепа тетко, и ја вам и љубим нежно руке..” Она баци с презирањем писмо: — Будала!.. Ах!_ Гастоне, драги мој нећаче, ви сте достојан ђак Гаслођа де Кроазињиа који је волео само једну жену у своме животу, и иоји је умро зн»ј јуђи за име једне једине лепотице.Ј Дијано, ићери моја, тебе вечарас обузим-