Пијемонт

Број 168

„П И Ј Е М О Н Т

Стр. 3.

срески збор у Кладову за 24. јуни. На збору Ке се извршити кандидација једног посланика за тај срез. Прена раније утврђеном програму, збору у Кладову су требали да присуствују др. Велизар ЈанковиЦ и Чеда КостиК. Али како тамошњи радинали не желе више да кандидују др. Велизара ЈанковиИа већ др. Перу Јовичића, збору ће присуствовати само Чеда Костић. Тек ако се из Београда успе да протури кандидација Велизара Јанковића, он ће отићи на окружни збор. Дотле ће се, сигурно, вратити и с пута из иностранства. САМОСТАЛЦИ У ТОПЛИЦИ. Јуче је у Прокупљу држана окружна нонференција самосталаца за округ топлички. Конференцији је присуствовао у име главног одбора г. др. Коста Кумануди, професор универзитета. РАДИКАЛИ У ВЛАСОТИНЦИМА. Јуче су радикали у срезу власотиначиом држали среску конференцију у Власотинцима. На конференцији се утврдио рад за наступајуће изборе. Још је изабран агитациони одбор, који ће руковати изборном борбом. Г. Г. М. ДРАШКОВИЋ И В. ВУЛОВИЋ. Г. Милорад Драшковић, подпредседник главног одбора самосталних радикала отпутовао је данашњим брзим возом у Ниш, одакле ће отићи у Прокупље. Г. Драшковић ће обићи цео топлички округ. Присуствоваће свима конференцијама и зборовима и утврдиће са својим пријатељима план рада за изборну борбу. Г. Велисав Вуловић, члан главног одбора самосталних радикала, отпутовао је синоћним брзим возом у Пирот. Г. Вуловић ће у округу пиротском провести време до избора ради агитације, пошто је он тамошњи посланички канди дат. НАЦИОНАЛЦИ И НАПРЕДЊАЦИ. Чланови главног одбора националистичке и напредне странке нису још отпочели увећем обиму изборну агитацију. То ће учинити тек почетком идуће недеље, докле њихови главни одбори сврше све претходне изборне послове.

КНЕЗ Н УСТАНИЦИ — Образовање страначке легије. Понуда Пренк Биб Додс. — Борба међу устаницима. —

Драч, 20. јуна, Прошла ноћ и данашњи дан прошли су на миру. Служба сигурности је повећана успед крађа и обијања извршених у околини вароши и у самој вароши од Малисора и Миридита који се овде налазе. Кнез је одредио једнн милион динара зз образовањс страначке легије, која ће се састојати из пешадије, коњице и артилерије. Пренк Биб Дода намерава да ових дана дође у Драч, да лично понуди кнезу, да поново иде против устаника са његовим људима, који се скупљају око Љеша. ■ ■ мозинар Дел из редакције лондонског „Дели Цитизма”, кога су пре три недеље при његовом путу по унутрашњости Албаније, заробили устаници у близини Елбасана, доведен је јуче неповређен из Шијака у Дргч. Сигурне вести гласе, да је избио неспоразум у устаничком логору и да су око 1000 устаника вратили се на своја огњиштз. Услед несугласица ономад је дошло до међусобне борбе између устаника, те је погинуло њих петнаест. Ахмед беј Мати, још се непрестано налази у Кроји.

Пцош ЦПЈВДШ ш — Резолуција Југословенске Националистичке Омладине —

Југословенска Националистичка 0младина, на збзру одржаном 19-ог овог месеца ове године, после свестране дискусије о догађајима који су наступили по извршеном атентату на аустријоког престолонаследника, донела је следећу резолуцију: 1., Осуђује и гнуша се варварских поступакз заведене руље против невиног становништва Српско-Хрватског. 2., Протествује пред целим културним светом што вандализам бесвесне масе одобрава и потмомаже самг аустријска власт. 3., Омладина се радује што франковачке испаде не одобрава цео Хрватски део нашег — Југословенског народз. 4., Омладина поздравља све Хрвате, Словенце и Србе којистрадају од нечувених и неоправданих нападг све оне, који су остали на висини свога националног поноса.

ДША ЗЕМЉА — Један поглед на бугарски државни ДУГ. — Чиме се Бугари заваравају. Софија, 20. јуна. Собрање је отпочело дебату о буџету. Министар финансија изнео је непрекидни економски напредак земље, којим се повећава народно богатство. Добруџа је давала годишње прихода 75 милиона, од којих 47 милиона долазе на земаљске производе, али ће 28.000 кв. км. нових територија дати огромне приходе, ноји ће у будуће бити још и већи. Буџет достиже суму од 251 милиона са повишењем од 60 милиона потребних за неопходно потребне трошнове нових територија, потребе војске и најзад за управу државних дугова. Нонсолидовани дуг износи до 627 милиона. Држава сем тога дугује за 132 милиона бонова државног трезора пласирани у Паризу, Бечу и Петрограду и 150 милиона реквизиционог дуга. Министар упоређује Бугарску са СрI бијом и Грчком, чија је економска моћ несравњено слабија а имају много веће дугове. Министар је завршио свој говор са вером у будућност земље. Стжма и путевими Како су давно прошла времена, нада су хитне вести путовале данима и месецима ! Данас се, у најгорем случају, за неколико сати сазна шта се догодило на другом крају света. Има чак случајева, да вести стигну пре него што су се и догодиле. . . . Наша једина телеграфска агенција уживала је до скора глас да, преко телеграфа, саопштава вести које је свет раније прочитао у страним новинама. То је било у време, када је и она била запуштена и спора, као свака државна канцеларија. Али је државна одминистрација коракнула. И Прес биро је почео да задивљује свет својом брзином. Јуче по подне, он је разаслао редакцијама један телеграм који је из Беча био синоћ послан ! Боем.

—н—— минминиимггаааг« Претплата на „Нијемонт* стаје један динар месечео.

престолонаследник у новој Скупштини Јуче по подне Њ. Н. В. Престолонаследник Александар обишао је грађевину нове Народне Скупштине. Предузимач г. Васа Тешић провео је Престолонаследника свуда и показао му све радове на Скупштини. Престолонаспедник се бавио на гра ђевини више од пола сата. Постављења у Пореској^јУправи Престолонаследник Александар потписао је указ којим се поставља: за секретара Пореске Управе г. др. Милан Јовановић, писар Главног Државног Рачуноводства; за писара Пореске Управе, г. Коста Грбовић, писар истог оделења. Нов распоред поштара По повратку Министра Грађевина с пута, по свој прилици у понедељак, поднеће се на потпис решење о постављењу друге групе свршених ђака поштанско-телеграфске школе, и њиховом размештају по поштама у старим границама Србије. Помен Фрањи Фердинанду Јуче у 10 часова пре подне одржан је у овдашњој римокатоличкој цркви свечан парастос за покој душа аустро-угарског престолонаследника надвојводе Фрање Фердинанда и супруге његове војвоткиње Софије Хоенберг. Унутрашњост цркве била је сва у црнини, а на средини цркве катафалк, покривен свиленом одеждом, на којој су златсм извежени двоглави орлови. Око катафалка палме и шест свећњакас великим жутим воштаним запаљеним свећама. Парастосу су присуствовали Њ. п. Височанство Престолонаследник Александар с маршалом двора пуковником г. Ђорђем Остојићем; Председник Министарског Савета и Министар Иностраних Дела г. Никола Пашић с начелником г. Славком Грујићем и већим бројем чиновника свога министарства. Г. г. Министар Просвете, Правде и Војни са својим начелницима и секретарима; цео дипломатски кор; ђенерали г. г. Божа Јанкозић, Михаило Живковић, Михајло Рашић и Милутин Мариновић; командант Дунавске Дивизије пуковник г. Мил. Анђелковић; виши командзнти трупа београдског гарнизона; представници аустро-угарске колоније и доста велики број грађана. По свршеном парастосу примаоје изјзве саучешћа отправник послова аустро-угарског посланства, г. др. Шторк, окружен чиновништвом посланстзз, Упутнички правилник г. Рихард Мозелман, немачки инструктор при поштанско - телеграфском оделењу, израдио је нов упутнички правилник за унутрашњу службу по угледу на немачки упутнички правилник. Овај је правилник одобрен и он ће ступити у животод 1. јула ове године.

Војне вграде На предлог Министра Војног, да се у што скоријем времену подигну потребне војне грађевине за касарне и магацине у свима гарнизонским местима, Министарски Савет донео је одлуку да се одобри потребан кредит за подизање у прво време најпотребнијих зграда, а да се зидзње осталих зграда остави за доцније. Свечан помен Јуче пре подне, од 10 до 10 и по часова, извршен је у капели аустријскога посланства у Београду свечан помен погинуломе аустријскоме престолонаследнику. Помену је присуствсвала наша влада, цео дипломатски кор, аустријска и немачка колонија, сви секретари и начелници министарстава. Од стране нашега двора био је присутан пуковник Остојић. Уредбе о дрогеријама Нарочита комисија Министарства Народне Привреде за израду уредаба о дрогерисним радњама, држала је јуче пре подне своју последњу и завршну седницу на којој је дала дефинитивно мишљење о уредбама. Ове ће се уредбе за дан - два упутити Министарском Савету на мишљење и одобрење. Привредни Савет Данзс после подне држаће своју седницу Привредни Савет. На њој ће се решавати о поднетим молбама за измену више друштвених правила и правила о осигуравајућим друштвима. Накнада штете По тражењу Железничке Дирекције Министарски Савет донео је одлуку, да од сзда све оштете и губици, који се десе приликом транспорта робе, падају на терет железничкога особља, за време чијег се вршења дужности деси случај. Преглед труиа У току идуће недеље, Министар Војни, пуковник Д. Стефановић, отпутоваће у унуграшњост Србије ради прегледа пукоаа свих родова оружја. Бањске Јкшпе Министар Грађевина, претписом својим, одредио је у свима бањским поштама нове чинознике и званичнике, који ће ступити на дужност1. јула. Чиновници, који сада врше дужност у бањским поштама, упутиће се на нове дужности. ■}• Светолик ј. Грујић Ноћу између 15. и 16. јуна ове године умро је у Добричеву — Ћуприја — Светолик Ј. Грујић, рањеник из српско-бугарског рата, а сахрањен на јагодинском гробљу 17. овог месеца. Покојни Светолик био је одличан ђак, добар друг, примеран син и храбар војник. Лака му српска земља! СЕРЕНИСИМУС У ШКРИПЦУ ! — Вечерас се у Браниноме Позоришту код „Славије" приказује омиљена трагикомедија: „Серенисимус у шкрипцу”. У програму су и номедије: „Покојни муж" и „Револуција у Београду", а међ солима и нова пијеса „Креч због Беч". Вечерас ђе бити одлична посета код | „Славије". —

Ситне опасне

Београдска на^очад — Деца непознатих родигеља. — У дому Материнског Удружења. — Случајеви ва последња два месеца. —

Готово најмање дваред месечно у свима београдским лестовима међу „Дневним Вестима" при дну, на последњем ступцу, из „гармонда", појављује се и вест следеће садржине : „Јуче изјутра (или на ноћ) један жандарм (или пролазник) у парку Н. (или на улици Н.) нашао је једно мушко (или женско) новорођенче. Новорођенче је предато Материнском Удружењу, а за матером је наређено трагање.." И што дубље улазимо у лето, ово налажење новорођенчади, по београдским улицама, париовима и јавним местима бива чешђе, тако, да смо само за последњих два месеца, мај и јуни, имали шест случајева, што ђе ређи на сваких девет дана по један случај. Што је најинтересантније у овим случајевима наш је закон веома суров и немилосрдан. Законодавац је предвидео, да се трага увек за матером, која је мање крива, и да се увек мати кажњава, док се према оцу, који је, ако ништа друго, морални кривац, поступа благо и он се никад не истражује. ДЕЦА ВАН ЗАКОНА, ДЕЦА ГРЕХА И ДЕЦА СИРОТИЊЕ. Београд је велики, Београд је леп, Београд је напредан, али у Београду има још нечег што дубљем посматрачу пада у очи. То је беда, ноја корача напоредо са злом, све крупнијим и све чвршђим корацима. Једно од тих зала јесте и ово о коме данас пишемо. Београд је дао нахачади у 1912 год. 11 у 1913 год. 14 у 1914 год. (до данас) 12

с с о г а 37 Упитајмо се, чија су ова нахачад ? Ко је пратио све ове случајеве нахођења одбачене деце, дађе лако одговор. Београдска су нахочад деца ван закона, деца греха и деца сиротиње. Деца ван закона су деца обешчашђених девојака или проститутки, деца ноја својим рођењем испаштају грех сво/их родитеља. Мати, ако је девојка од стида, ако је проститутка „због посла" одбацује своје дете на улицу, оставља га самога себи, не давши му да позна ни материнску милошту, код је веђ иначе очсве лишено. И оно зависи од живота, као танак клас од ветра. Деца греха брачна су па ипак ванбрачна деца, јер њих остављају улици и људском милосрђу жене, које имају живе мужеве, па су ипак „згрешиле", и удовице, чији би се грех убрзо сазнао. Та су деца у већини случајева „деца из бољих кућа”, па је ипак и њихов будућност исто тако мрачна као и оних првих. Најзад нам остају још деца сиротиње. Њих, и ако су законита, у браку рођена, на улицу одбацује глад и немаштина. Она се одбацују са резигнацијом и са мало туге, јеп они, који их одбацују, рачунају да је и овако и онано, у сваком случају, њихово рођење за њих казна, а њихов живот, живот оних који су их родили. ЧИЈА СУ ОДБАЧЕНА ДЕЦА? На ово је питање тешко одговорити, ма да се у сваком полициском извештају о наласку новорођенчета каже „за матером је наређено трагање". Трагање веђином не уроди плодом. Зато ђемо, при одговору на ово питање, водити рачуна само о деци чији су родитељи, односно чија је мати пронађена. Та је статистика интересантна и њом се диже један крајичак завесе иза које је слика Беде. По тој статистици, од 12 случајева у којима су пронађене мати нахочади, матере су: у 3 случаја служавке, праље итд. у 2 случаја удовице, распуштенице, и тако даље.

у 3 случааја обешчашђене девојке у 2 случаја проститутне, певачице итд. у 1 случају удате жене у 1 случају сељанке У ДОМУ МАТЕРИНСКОГ УДРУЖЕЊА. Сву нахочад која се нађу на београдским улицама београдсиа општина, као „општинску децу", упуђује на чување и негу у дом Материнсиог Удружења, у Ресавсиој улици бр. 82. Ту ова деца ван закона, деца греха и сиротиње, која никада немају више од неколико месеца кад доспу у дом, расту и јачају, под надзором и негом милосрдних београдских госпођа, чланица овог хуманог удружења, а затим се, кад напуне трећу годину, отпуштају из дома и предају опет општини. За сада у материнском удружењу има свега 40 деце. Од овога су броја: 5 деца изгинулих ратника 8 деца заводских дојиња 25 деца ванбрачна. ♦ Као што већ реносмо, за последња два месеца — мај и јуни — у Београду је нађено одбачене деце, нахочади, укупно шест. Да би што јасније илустровали напред изложени општи погледи ми ћемо се вратити и испричати свих шест случајева. ДЕТЕ СА ТРКАЛИШТА. Последњи пут, у нашој рубрици „Београд иза кулиса", ми смо писали о овом случају. Мати овог детета је, ако се наши читаоци сећају, обешчаћена девојка из једне паланке; отац је материн рођак, индустријалац, милионер. Девојка се породила на улици, и дете је оставила у парку на Тркалишту. Она је пронађена, дете јој је врађено, а што се оца тиче, њега нико није ни тражио. ДЕТЕ СА ЦАРЕВЕ ЋУПРИЈЕ. То је мајски догађај. Једног јутра, тек што је свануло, чуо је стражар са пруге из једног џбуна код Цареве Ћуприје дрену новорођенчета. Кад је пришао ближе и разгрнуо тек олистало грање, нашао је једног малог пуначног малишана од неколико месеца. Дечко је био у ритама и сав је дрхтао од јутарње хладнође. Однет је у Материнско Удружење, где се и сад налази. Судећи по свему: по боји лица, кожи и осталим знацима, ово I је дете из боље куће, дете греха и риј те, у које је било завијено, само су маска, да се неки родитељи могли пронаћи. ДЕТЕ СА СТАРОГА ГРОБЉА. Недавно у јужном делу Старог Гробља, у близини главне стазе, између два гроба чије је крстове већ давно појео зуб времена и које су обележавале још само хумке и гомиле бусења, у зору, нађен је један мали дрекавац, који је својим писнавим сопраном кварио тишину у вароши мртвих. Био је мушкарчиђ и имао је свега неколико дана. За матером је наређено трагање... ДЕТЕ ИЗ ТОПЧИДЕРА. Десило се пре недељу, две дана. Био је празник и у Топчидеру је била маса света. Једна госпођа, шетајући једном од споредних стаза, спази у џбуну како се нешто беласа. Када је разгрнула грање, спази једно — дете. Мушко дете од две до три недеље, завијено само у старе новине. Оно је спавало и као да га се мало тицао свет, који се убрзо почео сакупљивати око њега, јер је само за тренут отворило очице, па је опет заспало. Предато је Материнском Удружењу. —др. —

љу рђаве мисли, и замало па ђеш имати да се бориш са овим човеком с брковима коме ниси знала име!.. Боље би било да поновиш молитве и да призовеш Бога да ти буде у помоћи!.. Нада сутра дан Диана устаде, њена одлука беше јасно одређена: Она се решила да разговара с Бланкадором с равнодушношђу како се он не би окуражио да је заведе. С таквом одлуком, седе она у велику историску фотељу. Бланкадора уведоше. Он виде да га прате собарице, и да су у његовој близини и пси — и то га прилично ожалости. Бланкадор се три пута поклони, и пришав близу Г-ђе де Форманоек покуша да додирне њену руиу. Али, она му даде знак да то не чини. — Господине, — рече му Диана не гледајући га, — вас ми је препоручио мој нећан Селињи. Јавља ми да желите да ступите у службу код нога властелина коме бих вас ја представила. Бланкадор, у муиама што не може да види очи ове даме, прошапта: да је то његова намера, али да му никаква служба не може бити пријатнија од службе код Г-ђе де Формансен. Диана га упита: — Какве су ваше слособности? Оиа није ни гкжлањала пажњу жељама Бланнадоровим. Незадовољан, ои се уједе за усне и поцрвене и једва промуца: — Можете ме употребити за све што вам се свиди, госпођо.. Изговоривши ово он је држао да ђе свратити на себе поглед Дианин. Међутим, деси се то: да ее њвгое поглед су-

срете са погледом собарице Жанине. — То није одговор!.. Постарајте се, рече му Диана, — да ми одговорите: коју ви службу можете најбоље вршити? — Ах! госпођо, — зајеца Бланкадор, — чувајте ме поред себе, и радите са мном што год хођете ! И додаде, али за се: „Хајд'мо решићеш се ти луда госпо, раније или касније !." — Једном моме рођаку, — настави Диана, — треба један млад племиђ у кући да би му писао писма. Имате ли ви добар рукопис, и допада ли вам се ово место? — Ах! госпођо, — рече Орас, — ја бих више волео да код вас рибам паркете но да вршим дужност сеиретара на другом месту. Ала, Г-ђа Диана као да је била потпуно неосетљива и није обраћала пажњу на хвале и ласкање која јој је чинио Бланкадор.. За тим се окрете собарици и рече: — Розо, донесите што је потребно за писање.. Бланкадор паи рече: — Седите. Нужно је да налишем неиолико речи да бих на основу њих могла занључити какав имате рукопис. Без друге церемоније, Бланкадор седе за сточић.. Роза му додаде мастионицу, перо и лист хартије. Тада он написа ову реченицу: „Ах! гослођо, нако сам тужан што вас морам напустити теи што сам вас видео! И ја ћу лосигурно умрети што нисам ерећан да ме удостојите да вам будем слуга”. Ислисавши ову реченицу, он је оче-

кивао оцену. Г-ђа Диана узе хартију и сасвим равнодушно рече: — Ја се надам да ћете ви вршити дужност задовољивши се са десет талира месечно.. Толико вам се може дати по допуштењу г. де Корпоја. Бланкадор задрхта мало кад чу ово име „Ја сам тачно погодио, али је боље да покушам да останем овде” — помисли он. По том рече: — Имам част, госпођо, да вам захвалим; ја сам доведен у забуну вашом добротом. Све што ми чините мени је драго, али ја бих био најсрећнији када... :Али, остата« мифли цедоврши. Лси залајаше.. Г-ђа де Формасен се диже с речима: — Лепо!.. Можете иђи.. Но, причекајте!.. Кано вас ја бесумње нећу понова видети.. Фигура Бланкадорова беше у томе тренутку тако јадна, да се г-ђа Диана није могла уздржати а да се не насмеје.. Ипак, Бланкадор се поврати мало. „Лед се топи, — помисли Бланкадор. Имајмо Стрпљења!.." И он уздахну, мрдну брадом, метну чак прст на око, — таио је вешто симулирао озбиљан и интиман бол. Али, Диана не беше узбуђена нимало: — Даћу вам обавештења преко Клерена. За неколико дана, он ће вас обучити у послу и умећете служити велике племиће. Али, треба да вам речем које и какав је г. де Корпој, кано он живи„ и. . . . Она се заустави, устежући се да дам гомри.

Бланкадор помисли да је реч о некаквим тајним и поверљивим обавешгењима, али га прекиде у размишљању Диана која рече: — Али није то потребно. Оно што ја од вас очекујем, то је оданост за.. — Ах! госпођо, — зајеца он, метнувши руку на срце, — моја <таст, мој живот су предани вама!.. Ако ја... — Доста је! Ја од своје стране желим још да испуњавате по неку мисију деликатније природе., О томе ће вам се већ рећи у своје време.. Идите! Овога се пута можете повући.. Отићићете у заман де Ла Конб који је одавде удаљен дванаестину дана.. Ано будем имала да по вас поручим нешто важно, ви ћете од мене добити непосредно налоге.. И, окренувши леђа Бланкадору, г-ђа де Формансек уђе у малу салу. Пси не осташе до краја у пријатељству с младим човеком. Они скочише на њега, и да он не затвори брзо за собом врата замало га не уједоше.. — Госпођо, — рече Роза, — Зар овај човек нема лепо лице, и зар он не личи највише на г. де Травера? — Водити рачуна о саојим бригама! — одговори јој суво Диана. Уосталом, овзј ми се човек не допада ни по чему.. Роза уђута, постиђена. — Ти си лепо спавала нођас, — настави Диана.. Гледај цвеће — Брон, покажи јој шта има да ради! — Она је нешто строга и љута јутрос, — прошапута Роза, — али ја држим да она није могла лано издржати поглзд овога човеиа иоји јој оо тобоже ие-

допада ни по чему.. Зар не Жанимо ? Лепа служавка баци један поглед ка кабинету: врата су била затворена. Тада уздахну: — Сигурно, госпођице, овај витез има нешто што други немају а чиме се осваја свет.. — Ти ђеш се пожурити да оставиш свога јарана и да овоме понудиш своју врлину ! — А ви, госпођице, иада је он, тражио вашу ногу под столом.. — Жанино, ти ниси ништа то видела, ама ништа! Реци, реци !.. Г-ђа де Формансен прекиде њихов разговор. Обе девојке ућуташе и предадоше се своме послу. И Рози су почеле инстинктивно тећи сузе.. Диана је пожурила да је утеши, да јој еузе осу^ ши. Можда је она давала њој понуду које је била наменила Бланкадору? \ Бланкадор је изишао размишљајући о утиску који је он учинио на Диану. Час је мислио да га она не жели да види двалута, час су га обузимале мисли .<оје се порађају у глави — или, боље ређи, у срцу — онога који је имао успеха у љубави.. Сишав у вестибил, он се ипак смешио на мраморне нимфе, ноје су ноге посматрале пролазнике.. „Ја сам данас несумњиво успео! Ако не будем успео да освојим лотпуно срце ове лепотице, ја ђу илаи услети на тај начин што ћу се користити њеном препоруком у свету.. Реч је дакле о слу жби Корпоју. Кад се једног дана будем угнездио међу овим Хугенотима, ја ђу лостати, за Селиниа, камен темељац на иога се он може потлуно оолоиити, из-

вор сваког добра за њега. И ја ђу сам имати лепих користи, јер ме све уверава: да ђу оберучке бити тамо примљен”.. — Ах!.. Извините, господине! И Г. Бланкадор виде како поред њега прође г. де ла Осеј, овај човек лепога стаса, с лаким покретима, обучен у скупоцено одело. Млади је властелин био обучен у драп - хаљине извезене златом, с мачем о бедрима. Мантил му је ладао до земље. Брковису му се били са крили иза огртача као код лољских племића.. „Овај јури иао бесан и умало се не сударисмо, — рече у себи Бланкадор. И боље је што се тако десило!.. Ја нисам дошао амо да се свађам, веђ да маневришем у своју корист.. И мудро сам учинио што сам ее први извинио!" Бланкадор се чак правио да не чује речи које му је овај надувенко упутио: „По трипут будала.. голоноги створ.. Каква он овде имз посла?.. Научиђу ја тебе памети!.." Орас је умео поднети формуле ове учтивости, и из уста му се нехотице отеше речи: „Презримо ове тричарије! Улога онога који хође да буде омиљен неминовно претпоставља пожртвовање.. Нека овога витеза нека бесни!.. Царство Венуса неђе освојити бесни и напрасити!.. И Бланкадор оде Клерену да га замоли да га он лоучи служби у коју је имао да ступи и којој се о вером у услех имао да посвети.. Ваљао му је дознати све тајне церемониала.. (иаетаамНа аа)