Пијемонт

Број 169

ПИЈЕМОНТ*

Стр. 3.

Гранична линија између Србије и Црне Горе, ако, због спорних места, не дође до арбитраже — што би значило велику срзмзту за ове слободне српске краљевине — биће коначно повучена најдаље до Св. Илије (20. јула). Мил.

Кове бомбе — Нова хапшења у Сарајеву. — Нове бомбе! 4*.** Сарајевска полиција врши неуморно лреметачине и халшења, тражеаи кривце и привибајући свуда бомое. „Пестер Лојду јављају из Сарајева: Као што је раниЈе јављено, јуче госле подне иззршена Је преметачина у кући ооућара I авре Црногорчевића, и нађена Је Једна оомоа и Један ораунинг револвер. Бомбу је, како с ‘ пос^е сазнало, донео у кућу један ро'|)ак Црногорчевинев, студект 1рифко Грабеж, који Је оптужен да је саучесник у атентату. Црногорчезић Је рођан српског посланика I авре I ошића, члана радикалне групе око „Народа". Он је ухапшен. Грабеж је, вели извештач „Пестер ЛоЈда", признао да Је и он треоао да баци бомоу на надвојводу Фрању Фердинанда. Ради тога, он је Оио заузео место у близини општинске куће. Али када је чуо да је једна бомба већ експлодирала, он се удаљио, мислећи да је све свршено. Други један младић, за кога се мисли да стоји у вези са атентатом, неки Илија Илић, изјавио је полиуији да Је и он имао једну бомбу и да је требао да убије надвојводу на путу за музеум. Када су атентати извршени, он се удаљио и бацио је бомбу у један писоар у близини хотела код „Царске Круне”. Бомба је тражена али није нађена.

на служби у иоманди Брегалничке Дивизиске Области; за иоманданта I батаљона XVII пешадисиог пуиа, пешадисни мајор Милорад МатиН, до сада иомандант 1. бзтаљона VIII пешадиског пука Нњаза АлексанДра; за команданта 1. батаљона VIII пешадиског пука, пешадисни мајор Сава Козарац, командант 1. батаљона XVII пука, а разрешава се : инжињерски потпуковник Владимир РадосављевиН, од дужности референта инжињерије команде моравске дивизиске области; артиљериски потпуковник Тодор Стаменовић, од дужности управника техничког слагалишта Управе Војно-техничког Завода, и артиљериског потпуковника Михаила Петровића, од дужности начелника иитендантуре команде Косовске Дивизиске Области.

ИЗВОЗ ИРЕКО СОЈША — Извоз говеда од 1. јануара до 1. маја. Од 1. јануара до 1. јуна ове године извезено је из Србије за Солун и преко Солуна за јужне пијаце 8.377 грла говеда. Највише је извезено у месецу фебруару, 2.633 грла, па у јануару 2.484 и у марту 2.230 грла. Остатак је извезен у априлу и мају. Опадање извоза у априлу и мају долази отудз, што се извозна сезона говеда за јужне пијаце свршава у марту а пзново почиње у августу. Као и ранијих година, главни купци наших говеда јављају се Талијани, само с том променом, што сада стоку извозе поглавито за Киренаику и Триполис, док су раније извозили за Шпанију.

ПОМОР 8 ВРЧИНУ — У близини Београда бесне арапсне богиње. У близини Рипња, у селу Врчину које броји око 4.000 становника, од пре месец дана појавиле су се арап-

ВоЈни ,указ — Размештај виших официра и војних чиновника. Престолонаследник Александар потписао је указ којим се поставља : за вршиоца дутности начепника ђенералшгаба команде Коњичке Дивизије, коњички потпуковник Антоније АнтиК; за управника техничког слагалишта Управе Војнотехничних Завода артиљериски потпуковнин Милутин РадосављевиК, до сада на служби у штабу дунавсног пољског артиљериског пуна; за гарнизонара скопског, пешадисни потпуновник Драгољуб Узун-МирковиК, до сада помоКник исгог гарнизона; за референта инжињерије номанде моравске дивизиске области инжињерски мајор Милан РадивојевиК, до сада командир минерске чете; за вршиоца дужности начелника интендантуре команде косовске дивизиске области, пешадиски мајор Радоје ЈанковиК, до сада на служби у главном ђенералштабу; за управника одељна војне одеКе у Скопљу, административни чиновник I класе Манојло МилетиК, интендант моравоке дивизиске области; за команданта 4. батаљона Брегалничког Пешадиског пука, пешадиски мајор Милан МаксимовиК, до сада руковаоц ручног слагалишта VIII пешадиског пука Књаза Александра; за команданта 2. батаљона XVI пешадиског пуна Цара Николе II пешадиски мајор Милан И. РадосављевиК, до сада

ске богиње и захватиле село у ужасним размерзма. До данас је умрло лреко 150 лица, већином од 20—40 године, а лежи болесно око 1000 душа, тзко, да нема ни једне куће у селу у којој нема по један и више болесника. Сем тога велики је број и оних, који су и ослепили после ове болести. Главни разлог овзко опасној епидемији је гај, што сељаци при сахрани одржавају све верске обичаје а свештеник овоме и не покушава да стане на пут, и што се ни маја, којом су у почетку епидемије пелцовани многи сељани, није никоме примила. Зараза је већ прешла и на оближње село Заклопачу, а ако санитетске власти не предузму што енергичније и што хитније мере, ми ћемо је за неки дан имати и у Београду, пошто сељаци из ових села долазе свакога дана на београдску пијацу.

Ст« и Јутевими Једна остварена мета рађа другу, већу. По гимназијама завршен рад. Почео распуст, дани излежавања |И

Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА љ каставак * (10) — Ах! пријатељу! — рече овај дебели човвк, ноји је био таио сличан једном џаку пуном брашна, — мој млади пријатељу ! Узмимо мало вина од купина, јутро је и ваља да се освежимо! И сматрајте ме као најпоузданијега вођу номе треба слвдовати кад је реч о етикеци^! Никада.. хм!.. ниау ме видели.. да, уосталом.. најзад!.. нисам се нигда преварио, Када сам био у служби код Г. де Жоајез... Бог му а душа му!.. И, час звиждајуКи, час пијући час устајући, час седајуКи, прелазио је С предмета на претмет Нлерен водеКи Бланкадора у разна оделења.. — Рекох вам даиле?.. Ах! да.. То је био прави и јединствен властелин!.. Чујте добро!.. Шта вам се говори.. Ето!.. Још чало вина од купина?.. Тако је Нлерен поучавао Бланкадора.. Између осталога, он рече Бланкадору: да Је куКу у Белпеиру направио Анруе Седео.. — Неиа овв остане међу нама, рече Нлерен, — замаи де ла Конб се не може упоређивати са овим замком. Тамо Кете наКи очееидно луксуза, али не и уметничких радова.. Могу вам о томе реКи.. Неиа ово оотане међу нама.. Уосталом.. ја сам вам то веК рекао.. Али, Кларам је једва дисао и није мо-

гао — или је врло ретно кад могао довршити целу реченицу.. Бланкадор јв пажљиво слушао.. — Али, овај ми се домен не допада, као што вам велим.. Тамо се човек лети иува.. хе!.. а зими мрзне.. Ето!.. Ова оцена коју је давао Бланкадору Клерен била је доста тачна.. Он је критиковао с правом одсуство статуа и таблоа. Отакако су протеСтанти пострадали, све су богиње разлупане! Игра, Грација и Смех протерани су из ове куКе.. — То је смрт, мој пријатељу, — за)еца Клерен, — права смрт ! Када гоопа тамо пође, ја је пратим са жаљењем. У осталом, ви не треба боље ништа ни да желите. Јер ви остали хугеноти.. Бланкадор се јако интересовао приповедањем свога учитеља од кога је дознао тако важне ствари. Од њега је, на пример, дознао: да је собарица Жанина Брок у ствари у олужби код Г-ђе Илине Корпој и да ју је ова Г-ђи де Формансен послала једино зато да се обучи.. Дознао је исто тако да се у Белпеиру очекује снори долазак Г-ђе Маргерите де Троа — Мар, чувене удовице. Дозна такође да се госпа де Формансен шета скоро свакога дана у башти.. V Било ]е то у галерији Богова у којој Бланкадор сретв Г-ђу де Формансен. Он ју је чеиао читав сат.. Пажљиво и одлучно, гледао је он кроз ошкринута врата слику Сатурна иоји јв ждерао једно дете.. Бланкадору су веК мозаи почеле освајати његове Старе мисли: „Она ме иабегава... Ипак, ја морам бити смео и не смем оклевати.. пашКе она

хладних шлрицера почели. Пред „Москвом” седе два професора, изнурена од рада у дугих 15 недељних часова, нехонорарних. Говоре о најновијем пројекту за измену закона о средњим шнолама. — Фина ствар 1 Каже један. ДобиКе свака гимназија по једног секретара, коме Ке се натоварити сви дооадни послови: вођење дневника и уписница, инвентара кабинета и других тричарија. — Ех, уздахну други. Да нам још допусте да се за нехонорисане часове у државним гимназијама послужимо грамофонима (то би, у осталом, и за ученике било интересантније) имали бисмо по приватним гимназијама држати и до 20 часова! Боем.

Краљево здравље

Из Врањске Бање јављају да се Краљ са здрављем осећа добро и да околина и бања утичу повољно на њега. Краљ је ових дана разгледао околину Врањске Бање и изразио своје допадање. Конкордат с Римом Закључзни конкордат између Србије и Ватикана послат је јучв, по нарочитоме куриру из Париза нашој влади да га поднесе Краљу Петру на потпис. Примерак са Краљевим потписом послаће се у Ватикан, а из Ватикана ће се послати један примерак нашој влади са потписом папе Пија X. Повратак делегата Делегати Србије на међународном конгресу трговачких и индустријских комора у Паризу, вратили су се са свога пута. На конгресу је решгвано о олакшању јавног поштанског саобраћаја, о једнобразности меничног права и још неким важним међународно-привредним питањима. Виша војна школа На основу закона о устројству Војне Академије, Министар Војни одлучио је да се ове године прими у прву годину више школе Војне Академије до 20 официра, поред оних за које постоји решење да се приме у тУ школу 1912. године. За конкурс се могу јавити официри који нису већег чина од капетана друге класе.

Пуковска слава

Прекјуче је швснаести пешадиски пук „Цара Николе Другог" прославио своју славу у Охриду, као успомвну на дан проглзса независности Србијв 1878. године. Индустриски конгрес Од 16. до 20. августа ове године, држаће се у Лиону, у Француској, међународни конгрес удружења индустријских проналазача и индустријских уметника. Наша влада позвана је да узме учешћа на конгресу. Приватна школа Министар Просвете одобрио је отварање приватне основне школе у фабрици штофа Косте Илића и Синова у Београду, за радничк*. децу из дунавскога фабричкога краја.

Административни испити Министар Војни издао је наређење, којим се одобрава да се могу накнадно јавити за полагање испита за звање нижег војно-административног чиновника сви они кандидати, који су ове године на тим испитима пали тако, да им се то полагање има сматрати за рачун испитне 19121913. године, а ово накнадно јављање за рачун ове године. Занатски Дом Занатска Комора прославиће данас пре подне свечано полагање темеља З-анатскоме Дому, на углу Битољсне и Хилендарске улице, и држаће састанак са представницима занатлија у Београду и унутрашњости. Железничка Дирекција одобрила је свима учасницима ове прославе из унутрашњости повластицу за подвоз на железницама у пола цене. Филијал Радничке Коморе Радн^чка Комара отворила је у Скопљу, без знања и одобрења Министарства Народне Привреде, свој филијал, позивајући се на преседан Трговачке и Индустријске Коморе, које, такође, имају своје филијале у новим крајевима. Међутим, одељци Трговачке и Индустријске Коморе отворени су са пратходним одобрењем, па су чак прописана за њих и нарочита правила. Пошто закон о радњама нијеспроведен за нове крајезе, Министарство Народне Привреде није признало фи лијал Радничке Коморе и наредило је властима у Новој Србији да га не признају. ЦИГЉАНА ВАСЕ ТЕШИЋА има на своме стоваришту цигле и црепа првог нвалитета. Поруџбине се могу вршити у радњи г. г. ВељковиНа и Станића (твлефон 631) а такође и на самој циглани — телефон 1121. Услуга брза и тачна. Цена умерена.

БЕЛЕШКЕ ЧИТУ/БА. — МИЛАН СТ. ЋОСИЋ, кројачки раденик из Шапца, преминуо је у кругу своје породице, 12., а сахрањен 13. овога месеца у својој 37. години у шабачком гробљу. ЛЕТЊИКОВАЦ ЗА СЛАБУЊАВУ ДЕЦУ У КОШУТЊАКУ отвара се у недељу 22. јуна. У летњиковац се примају само слабуњава, лимфатична и слабокрвна деца од 6—12 год. израста. Деца са заразним болестима не примају се. Лекарски преглед вршиће: др. Јосиф Хрњичек (Шумадијска 2.) др. Рад. Вукадиновић (Зорина 102.) др. Кујунџић (Краља Петра 50.) др. Чед. Ђурђевић (Обилићев венац 3.) др. Миленко Матерни (Хилендарска 15.) др. Слоб. Рибникар (Ресавска 37.) и др. Јосим Марковић (Зорина 2.) и то у доба, када примају болеснике. Деца сиромашних родитеља, која се бесплатно примају у Летњиковац, прегледају се у санитетском оделењу општине београдске. Деца плаћају за издржавање и за подвоз 21 динар месечно. На мањи рок од 15 дана деца се не примају. Уплате прима благајник Главног Одбора Друштва за чување народног здравља г. Сава Божић, управник царинарнице, Свакога дана пре и после подне, а празником и недељом само пре подне у своме стану велике степени на Сави бр. 8. горњи спрат. ОБРЕНОВАЧКО КУПАТИЛО СА АЛКАЛНО - СУМПОРОВИТОМ ВОДОМ. Одлично лечи: хроничан ревматизам зглавака и мишића, све врсте невралгија, ишијас, болести костију и зглавака, гихт, скрофулозу и малокрвност, сифилис и кожне болести, хроничне катаре ждрела, гркљана, душника, бронхија, стомака итд. нарочито ано су ти натари у вези са појавама успорног крвотока, гојазност, шуљеве, отечене вене на ногама и ране које су од тога постале. Почело је рад 1-ог маја а сезона трајаће до 30-ог септембра 1914 године. Обреновац је четврт сата удаљен од Забрешке станице гди лађе сваког дана пристају из Београда и Шапца а железнична је станица у сред вароши. МИНХЕНСКО ПИВО „Пауланербрај г точи се у хотелу „Б а л к а н". Има га и у флашама.

Самоубиство у тунелу —. ЈУ че Је на грозан начин себи одузео живот у раљском тунелу Душан бајић, студент. ■&&***& Гто*г-. Јуче по подне, у једном вагону треће младић се дигао са свог места, прошао класе воза који стин.е из Скопља у Бе- је кроз вагон и ушао у писоар, Више ог Р а Д У 4 35 по подне, извршио је на се није ни вратио. У станици Раљи грозан начин самоубиство Душан У. скопљансни воз очекивао је да се разБајић, студент права, родом из Шап- мимоиђе са једним теретним возом. У ца. Догађај се овако одиграо : том очекивању, један сељак опази каМЕЛАНХОЛИЧАН МЛАДИЋ. но из "исоара треће нласе цури крв и и__ _ обрати на то пажњу кондуктеру. Над је пошао воз из Скопља, кондуктер је приметио у предпоследњем ва- Кондуктер, уз припомоћ још једног гону III класе једног младића од сво- >«ељезничког службеника отвори писојих 23—24 година, који је седео у јед- а Р' и У°тунну пред страшним призо-

ном углу нрај прозора, Младић је био тужан, већином је седео са рукама упртим у колена, и ни ским од путника, којих је било прилично у овом вагону, није разговарао. Над му је кондуктер затражио карту, младић је извадио из џепа једну бесплатну карту треће класе, која је гласила на Ђорђа Поповића, студента права, Један путник, који је седео преко од овог меланхоличног младића, обратио му се гтитањем: — Да вам није тешко, господине ? Младић је подигао главу, погледао га и рекао: — Овтавите ме на миру, господине ! После тога, више га нико није узнемиравао све до Раље. У РАЉСКОМ ТУНЕЛУ. Пред сам улазак у раљски тунел,

ром, На сандуну у писоару седео Је онај меланхолични младић, мртав, са исколаченим очима, сав у крви, Уз то је леш сагоревао од неке киселине, којом се несрећни самоубица био посуо по глави и капуту. Кад је кондуктер наишао лламен је већ почео да хвата одело. Ватра је одмах угашена, а затим је кондуктер затворио писоар, известио преко железничког телефона полицију у Београду и воз је нренуо. НАКО СЕ УБИО ? Како се, а још мање зашто се овај младић убио, није се могло сазнати. Самоубиство је извршио без ичијег присуства, а за собом није оставио никакву забелешку којом би се могао утврдити мотив. Ту могу бити само нагађања, а највероватније су ове претпоставке судећи, по положају у номе је леш нађен и по изгледу самоубице.

Пок. Душан ушао је у ииеоар кад је воз наилазио у тунел, сео је на клозет, посуо се оном киселином и запаАио. Када је осетио бол, да би избегао муке, он је извадио из џепа један мали перорез и њиме ишчупао гркљан. Највероватнији је узрок самоубиства, судећи по свему, болест, нервоза, меланхолија.. НА БЕОГРАДСКОЈ СТАНИЦИ. Кад је стигао воз на београдску станицу, извршен је увиђај. Увиђај је извршио дежурни писар кварта савамалског г. Банић, а затим је самоубица пренет у носила и однет у Опште Државну Болницу. Кад је изнет из вагона, указала се страшна слика. Душан је био сав у крви, рздрљане кошуље, смакнутих панталона, нагорелог лица и руку и изчупана гркљана. Крв је непрестано текла. ШТА ЈЕ НАЋЕНО КОД ЊЕГА ? Код самоубице је нађено 22.05 дин. у новцу, једна жељезничка карта, која гла„и на Ђорђа Поповића, студента права, ђачки лист, који гласи на његово име и одобрење митрополита београдског, којим се Душан Бајић, студент права, упућује у манастар Враћешницу ради поправке здравља, У почетку се, судећи по карти, мислило да се самоубица зове Ђорђе Поповић. Сем тога, нађен је у његовом џепу нотес, нека врста дневника, на чијем је првом листу ово било написано: 3. март... запалих цигару. Одлучих се да му ово буде последња. А после.. Као што се види, судећи по овој забелешци, Душан се давно решиеао да раекрсти са животом. КО ЈЕ САМОУБИЦА ? Читавих по сата по доласку воза, услед тога што су самоубичне хартије биле затурене, није се могло утврдити ко је самоубица. Када се утврдило да је Душан Бојић, правник настало је питање одакле је, где је био, зашто се убио. Према приватним информацијама, која ми имамо, Душан је син сиромашних родитеља и родом је из Шапца. Као студент више је живео у месту рођења но у Београду. Писао је стихове и по убеђењу је био социјал-демократа. Своје стихове штампао је у социјалистичким листовима и неким омладинским часопиоима. —ДР- —

Крез Вшзп — Репортерске белешке. —

МАЛЕРОЗАН САМАЦ. Милан Никита, раденик, доставио јв синоћ надлежном кварту, да га је газдарица, бесправно и тако рећи у тренутку, избацила из стана, а није му као што је то већ ред међу газдарицама и самцима — стан претходно одказала. Малерозни Милан, вели, „нашла бољег”. Кад је полиција дошла код газдарице, нашла је три боља самца, а међутим газдарица има свега један кревет за самце. Сви — и газдарица и бољи самци кажњени су, а Милан се те ноћи башнарио по кући „као лорд". НЕЖАН БОЛНИЧАР. Димитрије Н. био је прво трговачки помоћник. Кад му се досадило да стоји уз тезгу, он се упише у келнерсни синдинат, одакле „услед слабог здравља" (по сопственом признању) ускочи једнога дана у болничаре варошке болнице. И у том својству придигне 1. келнеру смртно болесном 1. ноечаник, 1. дуванџији смртно болесном 1. сат 1. новчаник. 1. дечку смртно болесном 1. новчанин. Али био је зле среће те ови болеСници за које се надао да неће ни сутрашњицу дочекати, прездраве и сада га туже. Он међутим о свему томе „нема појма". Одиста, нежан болничар!

Претплата на „Цнјемонт“ стаје један гшнар месечно.

мени у наручје као и Базикл која се опирала кад смо се првипут еастали.. Нека даде Бог да је нађем саму, далеко од њених собарица и паса, и она ми се неће дуго опирати! Довољно је да је увучем у мало одељење које води у библиотеку".. Лаки шум свиле прекиде његову усамљеност. Г-ђа де Формансен уђе. Ишла Је полако, као да је нешто размишљала.. Њена се поноситост наметала Бланкадору. И кад је пролазила поред њега, он се наједанпут појави тако да се она судари с њиме, уплашена. Он је ухвати својим рукама изражавајући намеру да хоће да јој помогне да се поврати. Држећи је на својим ркама, он се трудио да је уведе у иабинет на чијем је лрагу већ био. Без куражи и не вичући, она покуша да се ослободи, али је ноге беху издале.. ОраС је стаде љубити, и она се узалуд опирала.. Стежући је све јаче, он јој прошапта на уши: — Зашто да вас оставим? Зар нисам срећан што сте прошли поред мене? Кад ви и утекнете од мене, ја ћу ипак остати са станом у вашем срцу.. Моја Диано!.. Чујте ме„ Ја те волим, ја тв љубим.. Она виде да је пропала у борби, стегну усне, окрете лице. Али, шта је знала да ради? Глава јој јв била наслоњена на Орасово раме и он ју је одвукао чак у малу мрачну одају. Једва се ослободила.. Оставивши у одаји Ораса, она се срете са г. де ла Осеаем који се заинтересовао аа њу, изненађен њеном појавом. На њено питање: каквим је у> десом он дошао овде, Ооеј речв:

— Издао сам налог да нико не улази.. И г. де ла Осеј покуша да учини извесне галантерије лепотици. Диана му рече — без нежности — да она жели да остане сама. И док јој се племић до црне земље клањао, г-ђа де Формансен му окрете леђа без церемоније, и — оде. Протеран тако, Осеј продужи нос, замрда трепавицама, уједе се за бркове. Био је до срца ударен. Полете к вратима. Закуца, али му нино не одговори. Приђе другим вратима и уђе у библиотеку, очешавши се о намештај и сршивши велики астромонски глоб. Библиотекар се зачуди овој изненадној појави г. де ла Осеја. — Зар нема нико овдо с вама? упита г. де ла Осеј не направивши никакав увод. — Не, колико ја знам, — одговори г. Ескура иоји намести своје наочаре. Али, ако сте ради да вам се нађе које дело, могу.. — не, хвала! — упаде му у реч г. де ла Осеј. И Таман се спремао да иде кад примети Бланкадора. Бланкадор је седео на стеленицама и пажљиво читао један рукопис. Он се ни најмање није обраћао на поноситога непријатеља. Чак се не узнемири када га племић позва да сиђе да се „мало парзговоре,,. Тихо, он одговори: да нема времена за то, јер му је време веома скупо. — Г-ђа де Формансен, господине, замолила ме је да јој направим један извод из ненолико акта који се тичу њених домена у Бижеју.. Морам признати да ми то није лако: треба разумети нене рђшо употребљене латинсне речи. Ја

читам: „етармискаро”. Треба ли рећи: „е1 агтЈ5саго°. Г. де ла Осеј није волео овакав разговор и гневно узвикну: — Силазите! — Е! господине! — одговори хладно Бланкадор, — то ми је немогућно. Гђа де Формансен чека мој рад, а ево више од два часа ја се мучим око речи ЈЈишз. Молим вас, господине Ескура, шта мислите ви о овој реченици: Рго §11Ш5 ОђШгашИб СОПСе551ти5 џЈЈеИсеГ ? И, даље, нема листа: мишеви су појели једну страну, тако да сад долазе речи које које немају никакве везе са оним што је раније било: — Ја мислим, — рече г. Ескура, — да ] је реч генус мало двосмислена, ако се могу тако изразити. Али, разумевши да му се ругају, г. де ла Осеј се уклони псујући се као да је безбожник. „Видећемо с4!" довикну он при поласиу Бланкадору. Кад виде да је избегао опасност и да се не чтје корак његовога непријатеља, Бланкадор ризикова да каже: — Бојим се да богохула овога властелина не привуче какву катастрофу на нашу тиху библиотеку, господине Есиурате? ЈЈпЈиз похас е1 1ип5 АјаЈб \Ч1еИ пожурн се да одговори г. Ескура, смејући се ђаволски. И, тресући главом, овај се учени човек зари понова у Валера - Максима. Међутим, Бланкадор — не смевши још да сиђе са степеница на којима је нашао склониште — размишљаше о љубави,

игри и рату. „Иидите, идите! рече свима својим ривалима он у себи. Пожурите! нема овде ништа за вас, моји пријатељи. Госпа ће бити моја пре но што ви и помислили будвте". У ствари, он је био уверен, да и Диана била неспособна да се одупре његовом нападу. Можда ће се убудуће боље чувати? Можда ће га чак — и отпустити? Требало је ковати гвожђе док је вруће, требало је да се спреми да једне лепе ноћи улети у њену собу. Али, међутим, да би у том предузећу успео треба му времена. И он определи свој план. И — мрзећи де ла Осеја — Бланкадор се попе на степенице које воде на дру] гу страну, у намери да нађе Жакмена Тардивала. Срете се са собарицом Жанином Брок. — Само је небо шаље! прошапта он. И зграби је и однесе у прво оделење на које наиђе, тако да је она помислила да је носи у рај. За тим, Жанина осети све радости Едена.. а сем тога Бланкадор јој — прено своје воље и мимо свога обичаја — подари неколино талира, „Г. де Травер ми не даје никад ништа, — говорила је она у себи.. Са овим лепим Орасом, чини ми се биће сасвим нешто друго.. За њ', ја бих радо скочила и у водру и у ватру-" И она остави под своју сукњу талире.. (иаггммНе м) јј