Пијемонт

Број170

,п и ј е м о н ?

Стр. 3.

0 томе су јуче стигли ови јлеграми: Атина, 21. јуна. Зечерњи листови абјављују елеграм, који је стигао са Хи, 0 ^, којим се јавља, да је јеЈН турски торпиљер јуче бомардовао једну грчку једрилицу, о[а је преносила исељенике, ко, с у Турци заробили. Турски орпиљер је, затим, отишао до стрва Гулија где је бомбардоак>ем срушио манастир. Рибаиз Чесле тврде да су једриијцу видели без путника, што наЧ и да су путнике Турци бари у море. Цариград, 21. јуна. Савети васељенске пагријар№ је решили су да одговоре на оследње снопштење Порте, да >цатријаршија са задовољством римила одговор Порте, који бећава побољшање сигуације. |о, како је ситуација остала ста, моли се отоманска влада а нареди пуштање Грка из завора ради предохране, амнетирање осуђених, да се из куа , које припадају Грцима, исе1 е’ сви који су ушли, да се даду акнаде онима који су претр1 ели губитке и да се осигура (овратак и бављење Грцима. )дговор патријаршије биће сура предат Порти.

Ванредно тш у ш . Протаривање новинара из Босне. - Нонфисковање листова. — Преметачине. — Хајка на ђаке. Последице ванредног стања Босни и Херцеговини почеле у се силно осећати. Хајка на )рбе, приређена одмах после тентата, узела је велике раз1 ере. Сви честитији и озбиљнии људи или су протерани или гохапшени. У изгледу су нова фогонства и хапшења. Одмах после атептата, босан:ки џелати су се дали на пакоиње кривица новинарима. „Пестер Лојд“ има из Сараева оцај телеграм: Сарајево, 21. јуна. „Уредник „Народа" Ристо Ра(уловић протеран је за увек из Сарајева. Он ће се настанити у :воме родном месту Мостару. 1уредници осталих опозициошстова „Отаџбине" и „Српске З ијечи“ тахође су протерани из [)арајева. И остале сумњиве и |рема монархији нерасположе1 е личности протеране су из Јосне и Херцеговине и већ су фебачене преко границе“. Да би преплашеном свету ушш што већи страх, босанска млиција је завела .врло строгу дензуру за листове. Чак се и 1истови, који су спроводници Јладиних жеља, забрањују. Прекјуче је сарајевска поли1ија забранила листове: „Бо:нише Пост“, „Истину“, „Хр>атску Заједницу“ и „Сарајемер Тагблат". Г1осле хапшења Принчипа и Чабриновића, полиција је по-

к ако се дечја душа плаши; нико умирити не може. Дај да те прекрстим; може бити да ће те го прећи! Увек ћутљив и озбиљан, Галебчић се на сваки начин старао да буде користан „ујки ЈеФремићу/ Он му је помагао чистити и оправљати фењер, доиосио му воде и прао судове. ° Ни су заједно кували себи руЧак и заједно излазили на чамЧу у рибу. Више пута виђао га је Јефре*овић било на врху куле, било н а стени или чамцу, дубоко зааишљеног а са управљеним пог ледом у даљину. — Што ти све тугујеш, мој ЈУжни Галебчићу? — питао је 1 е Фремић и једва нашао једанП У Т Дечка на степеницама код Ве Ртикално нагнуте стене, над Са мом водом. Јасно се разлег ало пискање галебове изнад њеСов е главе и поред ногу, који 7 се пресијавали на сунцу сво1°м белином; неки су се спутали у воду, јурили и нихали е н а таласима. " Видиш ли како се играју, ако с е Божјем сунашцу радују

хапсила врло велики број омладинаца. Пошто од њих није добила исказе који би теретили Србију, сарајевска истражна власт врши преметачине по свима српским кућама. Свака српска књига је „подозрив докуменат“; због писама^најневиније садржине, добијених из Србије, бацају се у затвор студенти и радници. * Због непотпуних телеграфских извештаја из Сарајева, многе појединости истраге држе се у тајности. 0 некаквом учешћу наших поданика у атентату, разуме се, нема ни сенке доказа. Према вестима прекосавских српских листова, на студенте је приређена права хајка без доказа и разлога. До сад је ухапшено око 20 студената. Ђаци који су студирали, или су се ма кад случајно бавили у Београду, гоњени су као дивље звери. Више је но сигурно, да се над њима, у затвору, примењују нујсвирепије мере. Исто тако извесно је, да ће се хапшење студената из Босне пренети и на друге југословенске земље у Аустрији.

Стазпмо и путевима Велини догађаји имају и ситних посследица. . . Јуче сам се опростио са једним пријатељем, који се недавно оженио из прена. Он ми је ренао да иде са женом у тазбину, да на салашу проведе осуство. Данас сам тога пријатеља поново срео. Он није отпутовао, нити мисли да путује, јер су му синоН у госте дошле и ташта и свастика, код којих је мислио да иде. Свастика му је испричала да је сад у Аустрији грдна хајка на Србе, и да су оне, и ако им до сада нико ништа није учинио, морале из страха да пребегну. Ташта му је објаснила, да оне морају код њега остати док се отвар не утиша... Тако је убиство Фрање Фердинанда набацало једном грешнику ташту на врат! Боем.

Дани „велеиздајничких" парница, хапшења без доказа, убијања без кривица и протеривања без разлога, тек су отпочели. Припреме у Струмици — Спремање бугарских комита (Извештај „Пијемонту”) Радовиште, 20. јуна Од поузданнх људи, ноји су аре. неколико дана дошли из Струмице, сазнао сам. да се тамо налази на окуау велики број спремних бугапских комита. Ове гладнице чридолазе свакога дана, и врше обуку у околини вароши. Овде се неколико аша очекивао глас о канвом наааду на границу, али за сада је све мирно, и озбиљнији п кушаји нису чињени Тврди се, да бугарске номите очекују нско више рииење, па да отаочну акцију. Један већи одред ових бандита уа тио сс на грчку гра ницу, Р.

Министри у агитацији Прекјуће, у 10 часова пре подне, министар правде г. М. Ђуричић и Министар Унутрашњих Дела г. Стојан Протић отпутовали су, први у ваљевски а други у крушевачки округ ради агитовања за изборе народних посланика. ОслоОођене пореза Поводом преставке Главног Савеза Земљорадничких Задруга, Министар Финансија објаснио је до Земљорадничке Задруге не предлаже плаћању инвалидског пореза, као што су то схватиле пореске власти и тражиле од задруга исплату.

Чапрашиков на путу Овдашњи бугарски посланик г. Чапрашиков, по налогу своје владе, отпутовао је прексиноћ у 10 и по часова, оријентекспресом за Беч. Трговачка Школа у Скопљу Према решењу Министарства Народне Привреде,- од идуће школске године основаће се у Скопљу Трговачка Школа. Ова школа имаће само два разреда, а у њу ће се примати ђаци са свршених четири разреда гимназије. Испити у Војној Академији Испити питомаца свих година Војне Академије отпочели су, изузев накнадиог курса за ново произведене потпоручнике, који ће бити у јануару идуће године. Испити питомаца завршиће се до 1. идућег месеца, када ће о гићи на практични курс на терену. Привредна инспекција У суботу је инспектор Министарства Привреде Јизвршио преглед фабрике шећера и фабрике кожа на Чукарици. Инспектор је јуче поднео Министарству извеш гај о своме раду. Наградно гађање у Скопљу На Видовдан, Скопљанско Стрељачко Удружење одржало је наградно гађање. Резултат гађања био је одличан. Прва награда била је једна брзометна пушка коју је поклонила скопљанска општина. Ову награду добио је капетан г. Михајло Живадиновић. Уредба о димничарима Министарство Народне Привреде, у споразуту са санитетским одељењем Министарства Унутрашњих Дела, Министарством Грађевина и београдском општином, отпочело је да спрема нову уредбу о димничарима, пошто су овој посао почели да врше и бесправна и нестручна лица, сматрајући да су узроци честим пожарнма што се димњаци не чисте као шго треба. Отпутовали учитељи Прекјуте, у 3 часа по подне, отпутовао је за Скопље г. Риста Палић, свештеник из Радовишта, са 90 учитеља, који су завршили у Београду учитељски курс. До почетка школске године, ови ће учитељи већ бити распоређени по школама у Новој Србији. Занатски Дом Јуче, од 10 до 11 часова пре подне, извршено је освећење темеља за Занатски Дом у Београду. Освећењу је присуствовао Министар Просвете г. Љ. Јовановић, инспектор"Министарства Привреде г. Лаза Богићевић, представници свих комора, занатских удружења и општине београдске. Од стране Двора свечаности је присуствовао г. Марјановић, потпуковник.

Јефтоновнћ убијен? (Специјалан телеграм „Пијемонту") Прибој, 22. јуна. Из веродостојног изворл О! де је стигла вест, да је Глигорије ЈефтановиН, члан босанског Сабора, убијен. Никаквих појединости ни о месту где је, ни о начину како је убчјен, нису још стигле. м. * И ако су босанске власти, одмах после извршеног атентата, почеле доводити у везу Атанасија Шолу и Глигорија Јефтановића с агентаторима; и ако је, по наговору и у присуству сарајевске полиције, разрушен Јефтановићев хотел „Европа“ у Сарајеву, после чега је Јефтановића нестало из Сарајева — ми вест о његовом убиству бележимо с највећом резервом.

Ситие опасне

Просјачење у Београду — Ко проси? — Врсте просјака. — Шта зарађује један просјак у Београду? —

У низу београдских зала, којима смо се на овом месту позабавили, видно место заузима и просјачење. Са рашћењем Београда, које је из године у годину све веће, рзсте број Београђана, а са рашНењем житеља несразмерно и рапидно расте број сиротиње, која регрутује из својих најнижих «лојева просјачки кадар. Београдски просјаци, које срећете на сваком кораку по улицама и угловима, по јавним местима и гробљима, имају више особина, којима се одликују од својих провинциских колега. Међу тим особинама треба нарочито истаНи две: београдски просјак проси само „у готовом", београдски прос(ак у веНини случајева је дошљак (то потврђује и нагло рашНење просјака у Београду), НО ПРОСИ У БЕОГРАДУ. Невероватно је, а међутим тачно, да у Београду има преко 200 лица, која имају одобрење, да живе од милосрђа добрих људи. Од овога броја једва четвртина да долвзи на слабији, а три четвртине на јачи, мушки пол. По годинама стзрости, просјаци овако стоје, по једном личном опажању за време последњих задушница испред гробљанске капије. Просјака је укупно било 38 поређаних дуж гробљанског зида и дуж трамвајске чекаонице. Било је мушких 29 и женони

9, и то : од 10—15 год. од 15—20 год. од 20—25 год. од 25—30 год од 30—35 год. од 35—40 год. од 40—45 год. од 45—50 год. преко 50 не знају године

3 (1. женско) 2 5 (2 инвалида) 2 (1 инвалид) 4 (1 инв., 1 жена) 6 (2 жене) 3 (1 жена) 2 (1 жена) 3 8 (2 жене)

свега 38

Просе зато што су слепи Б осакаћени у рату 4 немају ноге 3 немају руке 2 унакажени по телу 5 грбави (!) 1 глуво - неми 2 због старости 3 због изнемоглости 3

симуланти, скитнице, сумк-—„ ЊИВИ ТИПОВИ ИТД. . 9 свега 38 Већина од ових просјака су, као што већ рекох, дошљаци, досељеници. Ово није напамет речено, већ је то лично сазнање. Тако сам ја из овог мог кратког интервуја са 38 београдсних просјана сазнао да су : из Београда 7 из Србије 16 из А. Угарске 5 из Босне, Херцеговине, Маћедоније, Старе Србије, Црно Горе и т. Д. 5 нису били вољни да одговоре на ово питање 5

свега 38

I Из овога се јасно види ко проси, одаI кле је просјак и зашто просјаче беоI /радски просјаци. Да напоменемо још нешто. Просјаке, који просе у Београду, највише лиферују подрински округ.

КАНО ПРОСЈАЧЕ 7

Не мање је интересантно и то како се просјачи у Београду. Да би се добио одговор на ово питање потребно је прво да се класифицирају београдски просјаци. Они у главном сачињавају три групе: просјаци са којим телесним или чулним недостатком; затим просјаци симуланти; м најзад, они који просјаче због беде, глади, сиротиње. Има још једна врста просјака, али су они сасвим малобројни. То су ситничари (торбари) ноји продају цвеће, палидрвца, папир по угловима; али они

изумиру, пошто се то, назовимо га полупросјачење, показује нерентабилно. Све се три врсте просјака просјаче, односно нупе милоетињу на четири начина: а) по равним местима, шеталиштима, кафанама итд. б) по споредним улицама од жена, домаћица итд. в) по гробљима и вашарима, најзад г) по дућанима, трговинама итд. По јавним местима, шеталиштима и кафанама, просјаци су најобазривији при прошњи. Ту њихову обазривост у главноме изазивају две околности; прво ту полиција строжије мотри на њих, а затим и људи, ма колико да су милосрднч, кад уживају желе да су комотни. По споредним улицама, то јест по приватним домовима кад просе од жена и домађица, просјаци су најбезобразнији и најнасртљивији. Овај начин прошње у исти мах је најрентабилнији за време мртве просјачке сезоне, тј. онда кад нема задушница, ларастоса, даћа и вашара. Овом врстом просјчења од куће до куће баве се већином симуланти, просјаци са села, сумњиви типови итд. Кад им се неда новац, примају радо и у натури, хлеб, јело, старо одело итд. Просјачење по гробљима и вашарима, то је нешто најрентабилније у овој врсти заната без алата, у овој вести рада без напора. Жлост чини човека милосрднијим но што је, туга прави филантропом онога кога је обрвала. То просјаци лнају и ревносно експлоатишу. На вашарима се свет проводи. Човека, када је весео и задовољан, дира туђа несрећа и гледа да је ублажи. Зато су вашари дани просјачке бербе. Најзад, просјачење по дућанима и радњама изгледа као да је у последње време постало специјалитет београдских просјака. Тако ми један трговац из Кнез Михајлове улице прича да у његову радњу посведневно, наврће десетак просјака, који имају „одобрење”! ! ШТА ЗАРАДИ ЈЕДАН ПРОСЈАК ? У Београду, као већ што рекосмо, живи преко 200 просјака, који имају одобрење за рад. Колико ли је тек њих који немају одобрења? Па ипак, као што ће се видети из доле наведених примера, просјачење и упражњавање просјачког заната у Београду рентабилан је посао. На питање шта заради један проејак уТебНЗЗДУ тешко је одговорити, но ипак ћемо поЈГуоНИИ—ККфНу неколико примера да дамо одговор. —— . Приликом последњих задушница на Новом Гробљу ухваћен је испред гробљанских врата један симулант просјак, који је нао сумњив дотеран у кварт полилулски. Код њега је нађена сума од 170.35 динара. Он тврди да је ту суму напросио за три дана пред гробљанским вратима. Највише му је пало на дан „побусаног понедеоника”, када је напросио преко 90 динара. Код „Славије” је све до скора просила једна старица, која је ишла на две штака. То је нека баба Ленка, која је просјачећи зарадила толино да је у једној новоселсној улици купила кућу и сада живи од кирије. Пре неколико месеца, умро је у једној од београдсих болница један стари београдски просјак. Код њега је нађена уложна књижица од преко 1500 динара. Ово неколико примера јасно казује шта зарађује један просјак у Београду. ДР. —

БЕЛЕШКЕ ЧИТУЉА. — Јелена — Јела кђи Јована Ж. Николића, инжињера, преминула је јуче 22-ог ов. месеца у девет часова пре подне у четвртој години живота. Опело данас у 10 часова пре подне у стану — Његушева ул. бр. 27.

твоји другови, галебови белокрили! — шалио се старац, старајући се да развесели дечка. — Кад не би бура ломила твоја криланца и ти би ми био весео!... А може бити, да ти је досадила чамотиња на пустој стени са старцем? Ако је тако, признај ми, ја те нећу присиљавати. И седајући на стену посади дечка поред себе. — Ја сам већ мислио, да тебе сиротана пошаљем своме брату у село, — продужи Јефремић. И он има деце: добре жустре дечице. Она уче школу, па би и тебе с њима дао. А лети би се враћао к мени, натраг к старцу. Теби као да се тај распоред не допада, птичице моја? Али је Галебчић приљубљен уз старца ћутао дрхтећи целим телом. Дође јесен. Већ је други дан како дува упоран хладан ветар... Таласи су се подизали, јурили и немоћно ударали у стену. С времена на време лупкарајући окретао се фењер на кули светиљи, одсијавајући у

води час црвеном, час плавом, час белом светлошћу. Пошто је подложио у пећ, у којој је још тињао угаљ, Јефремић је поред своје плаве лампице узео да крпи свој кожух. Поред њега је на клупи седео Галебић са подавијеним ногама. Сва његова мршава, окренута прозору, бела фигура, обливена месечевим зраком изгледала је, да се заситила очекивањем нечега неминовног и претворила се у слух. С праском удари један талас о стену од кога се затресе сва кула светљиља. По прозорима, који се затресоше, видеше се млазови. Галебић скочи са клупе и сав се охлади. — Бог с тббом! Чега се плашиш, птичице моја плашљива?! Гле, како је сав уздрхтао! Да се ти не плашиш њега, мора? Овде нас оно нећи дохватити: знај, да су му руке кратке! Већ колико има година како оно неумерно проба! Али Галебић не одвајаше очију од прозора. — Ну, па шта га гледаш?

Нека га нека бесни за здравље! Тутњеће, тутњеће и умириће се. Све једно, како човек... Удар за ударом у стену и и продуруће жалосно фијукање кроз димњак, прекинули су опет ћеретање Јефремовићево. Прозорска се окна затресоше још јаче него пре и на једанпут сударивши се са лупњавом се разбише, звонећи парчадима разбијеног стакла. Са злобним, бесним урлањем продирао је ветар у становиште човеково и почео га пустошити. Обаливши са зида неку крпу и беснећи по полицама и угловима, угаси лампицу. Кутија од лима возаше се по поду звонети. У том тренутку, погледавши на прозор, Јефремић виде на њему чудан призор. Галебчич се бељаше на прозору са раширеним рукама, као галебовим крилигуш, у кошуљи, нагнут над само море, и у тренутку га нестаде кроз прозор. — Галебе мој!, Ах, Боже! Галебићу! — викаше пренеражено Јефремић; али још није ни завршио те речи, чуо је пљесак у море и хуку таласа.

Јефремић потрча к прозору. Хучни таласи ударили су о кулу светљиљу и са шумом враћали се, одбијени од куле, натраг. На њима не беше промене. — Ах, галебе мој! — јекну Јефремић и паде лицем на јастук и дуго и дуго јецаше... Доцније га је дуго са чакљом тражио, али Галебчића не нађе. Пучина морска прогутала је његово мало тело. МЕК1)3.

Бланкпдор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА пкставак (11) Из љбавних веза са Жанином, Бланнадор је извукао лепе поуке и корисна обавештења. Тако, он је дознао; да Жанина и Роза три пут у недељи чувају Г-ђу де Формаисен. Видевши да Жанина не мрзи талире, он јој је обеКао дати десет талира, ако му допусти да уђе у Дианино предсобље. — Ах! — поиуша да објасни Жанина у којој су се борили љубомора и отрах, — то није лаио учинити. Мита и Луда ђе аалајати чим вао виде!

— Нека те то но узнемирава! — рече он. Ружа ђе их затворити са собом.. Уосталом, ја Ну савладати ову срдитост, а ти ћеш добити десет талира.. Не заборови да ћу се ја још сутра разболети од грознице.. Ти ћеш сазнати касније зашто.. Али, то ме неће спречити да те нађем ипак око поноћи у оделењу за рубље. Ушавши у своју собу, Бланкадор позва Клерена. Повери му да му је врло тешко, и да осећа да му се приближује крај живота, Видевши свога ученика, Клерен се узнемири. Нареди да се донесе одмах вина од купина, и позва лекара да га клистира. Али, Бланкадор не хтеде на то никако пристати, тврдећи да има жалосно искуство о клисирању. — Једна једина, — помисли Бланкадор, — могла би ме излечити, али на жалост она је далено од мене и не обрађа на ме пажњу.. И Орас се покри покривачем, замоливши да га ие узнемирава нико. Клерену оде те обавеСти Г-ђу де Формансен о стању Бланкадорове болести. — Треба да остане овде, — рече Диана, — и нека му се даде све цгто пожели. (маетааиНа м) ј *Т